Стражилово

164

СТРАЖИЛОВО

В Р. 11.

Да ме одмах бурни — мени није криво Ништавила вихар смлави с-иротана, Јер сам прокл'о љуто све на земљи живо, Све — скупа с анђелком преминулих дана. Онде, где свет врви, жури, лети, стаје И хучи к'о вали, ил' пчеле с уљигата; Ништа ме не здравља, ништа ме не чаје, Преда мном је ништа и за мном је ништа. Кад су браћа моја, те селице тице Летели са шумом горе по небеси', Ја се мак'о нисам. Звездом од зенице Глед'о сам у прошлост, гледао сам, где си. У широком свету често спазила је Са очима сузним многа мома бела, Да за тобом шиљем вреле уздисаје, Да ми се у срцу заломила стрела. С аољског.

V С Х

Мрвнцама вајним љубави ми давне Хранио сам бледе призраке лагано, Али сузом таком, к'о нрошлости тавне, Још ни једно срце није покапано. Како моје очи топе се и коче, Како на њих врца мис'о из дубина, Како сипљу искре, како сузе точе, То ти само знадеш! — али ти једина. А сад — тужан с јека прошлих дана пустих, 0, о људи, идем за вама к'о дете, Ма да сте ми луди с осмехом на устих, Ма да сте ми луди, кад сузе лијете. Ал' кад хладних суза роса огади се И сит будем стиска ледених десница, Душу ће ми од вас вихри да узвисе, Ал' вихари пуни муња блискавица. Рајко.

ЗАБАВЉАЧША.

НАПИСАЈ1А

ПРИПОВЕТКА. КАРОЛИНА

С I? Ј Е Т Л А.

: ознанице удове саветниковице, госпође Но^ вакове, мисле, е је она најсрећнија на свету. Та има свега, што човека може блажити у овој долини пуној суза: пољских добара, кућа, еквипажа, накита, много чељади, — а на послетку сина, ком не може одолети ни најохолије женско срце. Госпођа саветниковица зна врло добро, да дами с таквим иметком, у таквим приликама и с тако високим познанствима најбоље доликује ход, који импонује, и достојанствено држање тела; нокадсалепим Едмундом испод руке иде, корача још охолије. Све значајне погледе, сва дивљења, што су гаапатом хотимице и нехотице изражена била, а која се односе на изванредног младића, прати с врло озбиљним, достојанственим лицем ; њена је заслуга, што је свету поклонила тако мио створ. — Госпођа је саветниковица у опште дама, која са свим потанко зна своја права и врлине, иа уме да им стече и признања, које им припада. Али Едмунд не мари баш много за ту нежну пажњу. Враћа, истина, милокрван поглед милокрвним погледом, стисак руке при четворци исто тако срдачно, али изгледа, као да он то чини више из урођене благости, него ли из другог каквог дубљег осећаја. Та, никад не иде даље за пленом своје лако стечене нобеде, јер га се већ унапред одрекао. Шта више, у девојачком свету соколи га та „грозна", нечувена прича, да, бојаги, његово срце још никад неје јаче закуцало, кад би му се поглед задубио у диоје лепих очију, да, бојаги, још неје испало за руком ии најватренијим погледима, да би га могли одуше-

вити, ни најнежнијим, да би га тронули! . . . Заиста, ова је хладноћа скоро невероватна, нарочито кад би се човек загледао у његово мило, мирно лице. Па ипак је то тако! Многа га нежна срца због тог, тако грдног, греха потајно окривљују! . . . Време је пролазило брзо, тако рећи у тренутку (тако су барем говориле пријатељице госпође саветниковице), постаде од милог младића красан човек, од ђака, који је био пун бујних мисли, чиновник без плате, јер је у звању био сувишан. Цео се Златни Праг упрепастио, кадје за то чуо! Та, како може дозволити госпођа саветниковица јединцу сину, да ступи у државну службу, поред толико иметка и поред толико пољских добара, којима треба да управља понајвише мушка рука! . . . Нико се и не домигаља, да је бага она Едмунда наговорила, те је стуиио у чиновничку службу, а он нема ни најмање воље за ово звање. — Но он се навикао, да слугаа своју огатру матер, па ју је слушао и сад, али никад тако с тешким срцем, тако нерадо као сад. Госпођа саветниковица жуди неизмерно за титулом. Човек без титуле је код ње тек полован, а према приликама и — нико и ништа. Кад би се нешто имала да приволи или титули својој или свом иметку, за цело би титулу изабрала! Каква ли је разлика називати се са свим кратко и просто „госпођа Новакова" и називати се „госпођа саветниковица"! Мислим, да сваки, па и најглупљи човек на свету мора одмах опазити грдну разлику међу оба та имена, а не ћу ни да споменем, које