Стражилово

238

СТРАЖИЛОВО

Б р . 1 5.

качи и букачи лаконоги, чистац! Они први „очисте чувствш!" Достојно је и праведно, да поменем бар и оне писце, који су писали што о боју на пољу Косову или који су били на том пољу па уз пут поменули и тај бој, као што је то и наш г. Панта Срећковић учинио, но који, што се Вука Бранковића тиче, не вичу с Пантом: „Вук издајица!" већ су у том погледу нешто уздржљивији од г. Панте, по свој прилици за то, што су мало мислили, и размишљали о изворима наше повести о том боју. Гилфердинга и Мијатовића већ сам поменуо. Хам (Ке18е уоп Ве1§гас1 пасћ 8а1опГк. ЛУгеп 1861.) је приметио стр. 79.: ,,"УУик'8 ТЈеНег§-ап§ ги с1ет ГетЛе всћет! тсћк ШзЈопзсћ ће1е§1; ги вејп." И Херцберга, кога сам већ више пута помињао тамо, где се нисам могао сложити с њим, морам и овде поменути, и поменути га тим радије, што је и он у ситној ноти на стр. 506. приметио: „Аисћ сНе 8(дттеп 1'ећћеп па!игНсћ П1сћ(;, ~№(4сће а1з 8ипс1еп1)оек 1иг (Не §гоазе К1е(1ег1а§е е1пеп 80 §епапп1 ;еп Уегга1ћег аи8 &1 <Н§ ги тасћеп луизвГеп; ак во1сћег §а11; (1ег 8а§е (иптскег аи[ мое1сћеп Зсћет кт ) јепег Жик ВгапкогсШск." А Хубера Алфонза морам већ само зато поменути, што му се презиме, исто као год и Ханово и Херцбергово, почиње са X: али ја бих њега и без тога, па све кад би се презиме његово почињало с П, као што се име пашег Панте почиње, морао поменути, нри свем том, што Хубер и не помиње Бранковића Вука. Алфонзо Хубер, Њмац, издао је II. свеску свога изврсног дела: „Сге8сћ1сћ1е Ое81;егге1сћ8" године 1885. и у том делу пише он о боју на Косову стр. 347. и 348. овако: „1т Јаћге 1388. гиск1;е <1ег 8ићап 8011)81; пА етет ћес1еи1;еп(1еп Нееге ћегап, ипГеглтагГ §апг Ви1§апеп УоПзШпсП^ зетег ОћегћоћеН шк! (1гап§ с!апп 1389. т 8егћГеп ап. АиГ с!ет „Ат8е11е1с1е" (Ко88олуо ро1је) луеа1;Нсћ уоп Рп8сћ1лпа 81;е11(;е 81сћ 1ћт с1ег бегћепШгв! Багаг тј 1; с1еп Но8П18сћеп НЈ16(;гирреп, Не1 с1сиеп 81сћ аисћ Јоћапп Ног*у&1;М ТзеЈапс!, ип<1 ет2е1пеп 8сћагеп аив Ви1^апеп, АЊап1еп ипс! Јег \\ г а1асћс:1, ат 15. Јиш епГ^е^еп. Сег 8ићап ти-Је уог (1ег 8сћ1асћ1; уоп сдпот 8егБеп, с!ег Н1в уог 8е1п Еећ Уог^есП-ип^еп туаг, егзГосћеп. АНег уоп 8е1пет 8оћпе Вајевк! луигс1еп сНе Сћп81 ;еа пасћ ћаг1;ет Катр!е ^апиНсћ §'08сћ1а§'еп, Гакаг аеЉб! тН У1е1еп Е(1с1п §е1а,п§еп шк1 Не1 с!ег Ве1сћо МигаДв епЉаирМ." (7 ноти 1. вели Хубер: „1Љег сНеае Кашр1'е 8. С. ЈЈгесек, Сгевсћ. с1ег Ви1^агеп §. 337. (Т. — Хткеиеп /. 249. //'. ка1 агск те1 ш аекг ап зрШеге Шгкиске (ЈиеИеп

декаИеп, Јегеп ВићтгесН§ке11; 111 сНе Аи^еп МН, е1;с.") Некад и негде наишао сам на број 329. новина: „Б1е Ргевзе" од год. 1878. и опазивши у подлиску тога лисга натпис: „Баз АтвеНек!", задржао сам тај лист за себе и за овај час због тога подлиска и због овог места у том подлиску: „ВекаппШсћ еггаћН (Не 8ег1шсће Ве§епс1е, с1а88 сНе 8сћ1асћ1; ат 15. Јиш 1389. ћаир1;8асћћсћ с1игсћ с1еп УеггаЉ с1ев ^<Уик ВгаикоУ1С8 уег1огеп Нгапћтгс.ч Ш ш( јепет Таде ип(ег Аеп Зегкеп <1>.е арАогШксће Нелегскпипд (пг јеАеп 1мп<1ехг)еггШкег дегоогАеп, луепп§1е1сћ тН ^говвет ТЈпгесћ1;, с1а (Не егп8(;е Сгевсћ^сћ^Гогзсћип^; Н18ћег ке1пеп етиј^еп 81сћегеп АпћаНврипк! 1иг Јеп туЉ18сћ иНегНеГег1ен УеггаЉ ги Та^е §еГог(1ег1;. ћа1. 1т Сге^епЉеН ћаГ Јег аи%еГипс1епе всћпГШсће Уегкећг Јез ВгапкоУ1С8 ипГ с1ег Ка^изапег КериННк ег^еНеп, с!а88 ег е1п к1и§ег иш! уог81сћН§;ег Мапп л\ г аг ипс1 п1ета1з пасћ (1ет Тћгопе Кпе8 Вагаг', Јез ЈатаН^еп 8егНепНеНсгг8сћег8, ^еГгасћГе! ћаНе. — Ез 181; ке1п \\ г шк1ег Ш1 (1 ете ТћаГвасће, луе1сће 81сћ т Јег Сге8с1Псћ1;е а11ег Ке1сће луЈеЈегћоН, Ја88 егп Уо1к, <1а$ ит шпе 8еЊнШапЛ ! дкеИ котш1, Л/.е 8сћи1Л пгсМ агск, нопЛегп елпеп нетег Иеегјпћгег оЛег Кедгегипдвтаппег &и8сћгеЊе(, с!ег Еапс] ипс! ЕеиГе ит е1п §'иГ 8(;иск Сге1с1 с1ет Ее111(1е уеггаЉеп ћаНеп во11." IIод састав тај потписан је „ у. С г ." — а шта значи и ко је писац тога састава, нисам знао, само сам мислио и домишљао се, да тај, који је то писао, неће бити ни Немац ни Хрват, већ неко од православних. Нре две три године добијем на прочитање књижицу, штампану у Сарајеву 1885., којој је наслов: „Албанија, црте о земљи и народу од ђорђа ђурковића" и кад сам прочитао у тој књижици (због формата кажем књижица, а да јој је формат мало већи, могло би се казати: књига) оно, што пише од стр. 77. до 82., знао сам, ко је написао онај састав у оном броју „Пресе" од г. 1878., само још и данас не знам, зашто је у књижици изостављено оно место, што сам га ја горе из подлиска извео. Због оног немачког извода знам, да ће се многи Србијанци љутити на мене, који се уонште љуте, што изводе из страних језика не приопштујем у сраском иреводу. Но немају право, што се и због тога љуте на мене, јер ја нисам „преводчик", па ако и Нанта у Београду зна и с њим многи у Београду знају, шта је г. Љ. Ковачевић намеравао са оним својим предавањем у грађанској касини у ово доба прошле године у Београду, и кад тај исти свезнајушти г. Панта а с њим и сво оно мпожаство, што стоји уз Панту, зна и то, зашто ја ову расправу о кнезу Лазару пишем овако, и ком сам се најмио ја пишући тако, то се још нисам аомамио, па да се за љубав онима, који нису учили латинске школе и који не разуму језика сво-