Стражилово

Бр. 21.

ирава да реши или овако или онако, као год и свака друга глакна скупштина. ГГа хајде загледајмо у тефтере тога друштва, да видимо, да ли му се заисга пресипа. Пре неки дан имао сам прилике, да загледам у рачуне главне благајне „друштва за српско народно позориште" у Новом Саду па сам нашао, да му се иикако не пресипа, шта више, да има и дефицита, ма да иначе у рачунима стоји, како је фонд.друштва за српско народно позориште у години 1887. постао већи за 1056'53 фор. а. вр. према години 1886. А да је пак тај прираштај само на папиру, у истину иак да има дефицита, доказаћу с цифрама из самих тих рачуна. Друштво за српско народно позориште има у овај мах две врсте чланова, једни су платили одређену чланарину у готовом новцу, други су пак од себе издали обвезницу, и обвезали се интерес плаћати на истакнуту суму у обвезници. Оваких чланова са обвезницом има свега 109 (једна стотина и девет) и сваки треба да плаћа на годииу 3 фор. интереса на своју обвезницу. Па како плаћају ти чланови тај интерес? Ево како. Нашао сам њих 30, од којих сваки дугује више од 20 фор. неплаћена интереса (ово се односи на 31. дец. 1887. год.). То је у опште. Но кад сабрао, колико они, т. ј. тих 30, дугују интереса, нашао сам, да су дужни 1109'06 фор. (једну хиљаду сто девет фор. 6 нов. а. вр.). По томе се види, по колико поједини од тих 30 дугују, ма да сам рекао у опште преко 20 ф. Има их, који дугују, по 50 - 25 ф., 40 ф., 35'79 ф., 62 ф., 125-80 фор. и т. д., и т. д. 0 онима пак, који су дужни испод 20 ф. интереса, дакле по 19 ф., 16 ф., 12 ф., 9 ф., 6 ф., 3 ф., не ћу ни да говорим. У рачунима главне благајне нашао сам у целости о томе ово: 31. Децембра 1886. год. остало је тога интереса неплаћена 1510'11 фор., за годину 1887. било је тога интереса прописано 867-67 ф. свега 2377 - 78 ф. До 31. дец. 1887. год. било је од тога уплаћено само 693'47 ф., остало је дакле на дугу неуплаћена интереса на чланарину за 1. јан. 1888. 1684 - 31 ф. а. вр. Ко пажљиво буде ове бројеве узео на ум упаШће

му у очи ово: откуд да је интереса било прописано на чланарину 867'67 фор. а овамо има таквих чланова 109., и сваки плаћа на годину по 3 фор. ? Ево одговора. Осим тих 109., има још четир корпорације, (в. кикиндски диштрикт, вароши Нови Сад и Сомбор. и штабална општииа у Тителу), које плаћају годишњи интерес на своте обећане друштву за српско народно позориште, али много већи, него што је 3 фор., јер обећаие своте иду у хиљаде. Интерес пак код тих корпорација увек је сигуран. Што се тиче пак интереса оних, који су дужни преко 20 ф. самог интереса, држимо, да је свакојако несигуран, т. ј. да се никад ни добити неће; јер има међу њима и таквих, који су већ помрли ! Уверен сам, да ће многи на ово одговорити : „па ништа, позив на народ, па ће новаца бити." Ја држим, да није упутно то чинити, јер се просто неће моћи накупити. Та у много и много прилика давао је народ, па многом новцу не зна се ни данас, где је запао. Примера ради да запитам, где је омладински фонд? Где је новац, што је купљен на споменик Сави Текелији ? Где је новац, што је преостао после преноса Бранкових костију ? и т. д. Све се то зна, па тешко, да ће народ тако баш пригрлити ту најновију мисао, да се зграда диже са српским новцем, па да у њојзи играју разна немачка и мађарска комедијашка друштва и где ће куварице да држе своје балове. Имамо ми овде, ако хоћемо да останемо као Срби, пречих потреба да подмирујемо, од којих зависи оастанак и нааредак наш у овим крајевима, а најмање је за опстанак и напредак наш овде потребан такав „просветни храм", као што је празна зграда с великом фирмом на пољу: „српско народно позориште." Које су то потребе и услови, од којих у истину зависи наш опстанак и напредак, то ћемо казати други нут; у овај мах држим, да сам сваког уверио, да 1. никако смисла нема, да се диже стална зграда за „српско народно позориште" и 2. кад би баш и било смисла, да ми у овај мах немамо новаца, јер фонд друштва за српско народно позориште износи сада у округлој суми 30.000 фор. а. вр., и да се и ту ради с дефицитом.

КЕМИЈА ЗА ПОСДЕДЊИХ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА. ГОВОР X. Е. РОСКОЈА ПРИ ОТВАРАЊУ „БРИТАНСКОГ ДРУШТВА" У МЕНЧЕСТРУ. (Наставак.) Промене ради погледаћемо мало, како је са овим Године 1837. није органској кемији била основа набило пре педесет година, те онда навести главне пу- учна, зато ниЈе ни дељена. У једном писму од те тове, којима се дошло до данашњег нашег положаја. године, које је Велер писао Берцелију, пише он, да