Стражилово

Б р . 24.

СТРАЖИЛОВО

373

законика, ипак по гдекад радо оде тамо на крилима својих мисли. Донада му се, како је к.тајенпт са села најивно уверен у његову — адвокатску — правничку свемоћ и чисто ђаволску препреденост. На послетку је и то вредно видети, како такав један сељак, увек, ггре него што ће се упустити у разговор, тражи међу листовима какве раздеране књижице банке, или дреши крај од мараме, да плати тпто треба. Поред светлих страна има додир са тим сеоским мандантима и својих тамних страна. Најглавније је код њих то, што ударају на кожугаину и да у зиму радо седају поред пећи, где се иосле снег отопи па читаву брљу направи. У овом случају, о којем говоримо, била је странка у регистру дра X. под скромиим именом Матије Прохаске записана. Виће томе ваљда три године, како је та странка први пут амо у писарну дошла и за то кратко време све је редом задобила. Узрок је била парба, чији би предмет више згодан био"за стафажу какве идиле, или за песму, него за пунктум правне расправе. Била је то јабука, поетско дрво, дивно како у мају, кад око мирисаве круне његове хиљадама пчела зује, тако и у јесен, кад му се зелене гране савију под тешким теретом зрелих јабука. Ствар лежи у овом. На међи, која дели поље Прохаскино од иоља Варваре Врхкабове, стајала је сама самцита јабука, где се у хладу за време жетве кадгод оба суседа одмарали. Али један пут даде Врхкабова ту јабуку, која се већ и онако полак осушила, обрати. Као гато се из аката могло видети, није Врхкабова ни пуну чинију незрелих јабука добила, али после два три дана иоднесе Матија Нрохаска преко свог пријатеља у праву два табака дугу жалбу са узнемиривања у поседу. Од тог доба било је међу суседом и сусеткињом поред распре због јабуке још и других: због међе, олука, прозора, дирека и друге незаконитости али јабука је увек прва била и за особу Матијину битан део. „Но, шта је дакле с јабуком?" било је нрво питање писарево, кадгод се с њим у какав разговор хтели да упусте; а гаеф опет почињао је сваки нрегаеа к новој парници клијента са села са његовом неситом сусетком тим, гато је на' сред табака направио тачку и додао: „ту дакле стоји јабука — а овде десно итд." Неке од тих парница, које су касније иодигнуте, биле су срећно или несрећно свргаене, али распра због јабуке отегла се као гладна година. Ја не знам, шта је био узрок томе, да се то тако дуго отезало, или је расправа можда прешла са чврсгог земљишта поседа на тугаљиво питање власништва, или му је точак кочила каква рго1шк) сИаБоПса — ја не знам а и не разу-

мем се у тим стварима. То је само познато, да је Прохаска при свакој посети питао: „докле смо, молим, дошли с јабуком?" — „Ту је већ да буде готово", одговорио би му адвокат. —• „Шта когатало да когатало, ал' јој бар, господине докторе, направите ваљан рачун." Па није ни чудо, гато је добри Ирохаска сусеци својој зла желео. Као удовац без деце са лепим поседом могао би лепо у миру и задовољству живети, да му није завидљива судбина бага Врхкабову за сусетку изабрала. Та му баш загорчава живот. Са три стране је његово добро њеним опкољено; али то није искрен загрљај два суседа, већ као кад грабљивац с рагаиреним рукама жртви својој на сусрет иде. Граница њихових добара није мртва црта, већ на свакој је тачци њеној жесток нападај: сваки крај огатар зуб, који је загризао у суседово месо; свака се међа упила у њих као пијавица а и диреци на међи изгледају сумњиво. Чинило се, да су сваке године све вигае сужавали његов посед. Иа и сама кућа сусеткина са лепом гостијоном као да се својевољно према Нрохаскиној кући јога вигае протегла. Чинило се, као да са својих неколико прозора намигује амо, да се онај прозорчић горе чисто руга и да је врежа од тикава бага у пркос прешла преко плота. Не знам управо, ко је био вук, ко јагње; ако на послетку није и једна и друга странка вук, толико ми је само познато, да су неки у биро-у некако с подсмехом слушали, како Прохаска оиисује целу ситуацију. Нису ни онда престали смешити се, кад је Прохаска тврдо уверавао, да ће га немирна сусетка дотле дотерати, да прода своје добро, па да оде камогод у Русију или Америку. Већ је сит, вели, тог тужакања; та жена није чиста и она носи на дугаи својој прерану смрт свог мужа, даље вели, да би о њој могао таких ствари приповедати, да би се кожа човеку најежила. Међу тим је парница игала за парницом. Не давно је баш балван, који је за један педаљ прешао на земљигате Прохаскино, на заповест судску опет постављен даље од тог земљигата а заступник Прохаскин већ је био готов с новом жалбом са наругаена поседа, јер су на огради две летве силом биле отргнуте. И ту засгупник започе кресјев ГасИ као и обично тим, гато на сред табака направи тачку и рече: „Ту дакле стоји јабука —" „Не; ту је стајала," поправи га Матија Прохаска, као гато је то већ два пут три пут пре учипио. Овде морам приметити, да несрећна јабука није ни дожлвела крај распри. Једне бурне ноћи нестало је са лица земљина, јер је гром у њу ударио, те ју сву спалио. На то није имало никаква уплива на ток