Стражилово

428

а још мање овако доказивати, за што се ти Хрвати Орбима зову: 81;о ае ^оИкЈ ргакоаШтг ПггаО иоуи 8гМ, ро1аи1 ос1а11е: ргуо, §4о зи иМја тпо §'1 пјГћ роГ1ек1от \г 8г1)8к1ћ ргес1ј е1а, 1е зи ае ргес! Тига (ОвтапИјаш1) ак1ошН и ћгта!;вке гетЦе; а Лги^о, вк) 8и ха1;е ујеге Ш гакопа ва 8гћГ и ЛапавпјЈћ 8атоз1;а1п1ћ кпегеттаћ бгћјјј г Сгпој §'оп.*) Ово је заиста велика иронија а јога већа оно: N0 иа 1о 8и јрак јес!ап пагос! 8 08 (;аНт1 Нг\ т а(:1, јег уомге јеЛтт јеггкот ћпа1Ш>п. Дакле бап1 тако и никако друкчије! Баш Срби не говоре другим, већ језиком хрватским?! Сад нешто више знам, јер више и научио. А којим су језиком ти самоназвани Срби говорили пре, док нису дошли у ове крајеве, и док нису ни знали, да постоји хрватски језик и хрватски народ? Србин може само својим т. ј. српским језиком говорити. И данагањи књижевни језик код тих самоназваних, као и код оних, које други Србима зову, јесте онај, којим сам народ сраски говори. Немојмо много говорити и доказивати, већ сравнимо тај књижевни језмк Срба, којим се и Хрвати служе , са оним, којим прост народ српски и хрватски говори, па ћемо онда најбоље видити, којем је ближи. За цело да није хрватском. Њшжевнгс језик код Хрвата није онај, којим хрватски аук говори, већ то је онај, којим се и Срби служе и којим сраски парод или иук говори. Туђе не ћемо, а своје не дамо и бранимо. Тако је исто и са народним благом, са народ-

*) Ор1з иешаЦа, и којШ пБНауаји НгуаИ. Хар1зао Уј. К1а1С. 2а§тећ 1880. I. св. стр. 13.

ним иесмама Откуд да је у хрватског народа оно исто осећање, исте мисли и језик, као и у сриског народа ? Апсолутно немогуће. Народне песме, које се у Хрватској купе (да не спомињем оне у Босни) и од Хрвата под именом хрватске народне аесме издају, а у којих је језик и садржај и све већином као у оних код Еараџића, за цело да нису потекле ,из срца и ума чисто хрватског народа. Те су песме, ако не можда све, а оно бар већина, песме српског народа, дакле српске. Многе од тих су за цело пренете амо, а неке су опет овде постале. Српских песама, наравно доста прерађених, наћи ћемо и код Словенаца. Откуд то?Отуд, што су их онамо српски ускоци пренели. И ако ми овде није била намера, да о језику и народним песмама говорим, то сам ипак ма у кратко споменути морао, јер ми је криво, што ти хрватски научењаци изврћу истину и онако причају, како њима годи. Који историчар на свету може одобрити оно, што г. В. Клајић вели: да је Восна и Херцеговина најчишЛа хрватска земља ? А то вели за то, што тобоже тамо сами Хрвати живе. Когод буде објективно о Босни писао, не може и не сме никад рећи, да у Босни и Херцеговини сами Хрвати живе. То су код мене просто илузије и халуцинације. Да се не би овако „оскорбљен" у даљу препирку упустио, завршићу цело писање с тим: ко није с оним задовољан, што има, не заслужује, да му се више шта даде.

СЛИКЕ С ПУТА. ОД МИЛАНА САВИЋА. VI. Ниш и Крагујевац, ^ иш је варога у европском неглижеју, и још -ј?|ШТће проћи многа годиница, док се које како

одене. Она губи до душе тиме своју оријенталну оригиналност, али добија за то више значаја за међународни саобраћај. Улице се крше и отварају, нове, широке; ниски кровови турских кућа једва допиру до сутерена великих нових здања у европском стилу. Ту се виде пространи прозори, а мало даље решетке на малим пенџерчићима. Џамије са витим мунарама остадоше као неке реликвије, да подсете Ншплије и странце на негдашње турско господство. Шта више, у тој вароши је заостала и мала турска колонија, сама фукара, која не ради ништа. Куд год се окренеш, свуд се руши и зида. Поред одела, поред нових јавних и нриватних здања, сгара се Србија за своје мезимче, до ког је с тешком муком дошла, и материјално и умно. Трго-

вина цвета и многе олакшице су јој пружене, у првом реду железница, која Ниш везује са западом а од скора и са истоком. Велика гимназија, учитељска и многе основне гаколе старају се за умни напредак нових, до ослобоћења јако запуштених, крајева. Ја сам био у новом здању учитељске школе, и, бога ми, многа европска варош могла би се подичити с таквом школом, не само по спољашњем облику, већ и по унутрашњој вредности. Био сам и у новој основној школи на Арнаут-базару, и како сам уживао, видећи слатку Српчад, како лепо излази из разреда, да се мало за тим смота у неко клупче — та деца су, а смем се опкладити, да нису ни у Лондону боља. И не треба, та доста ће рано наићи на њих озбиљност живота. Ту сам се састао са својим другом, М. В., управитељем учитељске школе и унознао се са проф. Ј. М., који је стекао лепа гласа са научне радње своје на педагошком пољу.