Стражилово

744

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 46.

штетност, подиђе му крв у образе. Дође до поглавице посланства па му крепким гласом овако стаде говорити: „Ако поносни Милит не обесвећује то, што ће се за н> оружја латити изгнаник, а ви ми дајте мач. Хоћу и ја да се борим за славу дичнога Милита." Сви погледаше задивљени у лепи лик младићки, што овде први прозбори ираву мушку реч. Вођа се посланства намршти. Обузе га неко чувство стида па га стаде тиштати те му чисто лакну, кад се стаде брецати на плашљиве другове, чији га је пример био завео. И у једнога од младића пробуди се нешто као кајаље. Са грозничавом живахношћу пристаде уз речи вођине па се стаде клети боговима, да ће се пре побити на смрт и живот, но што ће се драговољно повиновати закључку, који срамоти Милит и посланство. Но све то нимало не подејствона на застрављену већину. Већ је дежмекасти онај саветник, што је мало час говорио обесном Олвију, својеручно донео сребрни крчаг, а други један клекао пред фењер крмаров иа на таблици стао рачунати, колико ће свирепи данак изнети за сваког појединог. Трбушати суд прогутао је грдну своту. Сав готово новац, што се нашао на лађи, није бко доста, да се крчаг напуни, па су са страхом већ мислили, како ће Олвије искати таоце, који ће му јемчити за накнадну исплату угбворене своте. Међу тим је Инијох био великодушнији, но што су мислили Милићани. Четир његова момка пређоше на Милитску лађу, разгледаше плен, па кад им се ревносни саветник заклео, да се узоритом Олвију не затајава ни једна драхма, изјавише, да су задовољни. За тим један од њих — брат Олвијев — настави: „Е, а сад други услов! Кад сам дошао на палуб

ПРИЛОШЦИ д., Трилогија. III. Јанош, краљ угарски, честита Мехмед-бегу ЈахијаиашиЛу, госиодару сраске земље. (Свршетак.) Стручњак, који по првим изворима успише о тој Коцијановој експедицији, казаће, ко је крив и зашто је онако кукавички пропала та војска краља Фердинанда, која се дигла да истера Турке из поседнутих градова у Словињу и Пожези. Краљ Фердинанд у отпису свом од 27. окт. 1537., којим наређује, да се држи сабор (соп^те^аио) у Дубрави и уједно обзнањује, да је на место Ивана Кацијанера ноставио за врховног капетаиа Николу Ју-

ваше тријире, чуо сам име Аконтије. Ко се од вас зове тако?" Двадесет руку у исти мах указаше на вајара из Миласе. „Је ли то онај исти Аконтије, што уме онако дивно цртати и на мрамору образовати ?" Саветник, који је мало час рачунао, рече да јесте. „То ја онда њега иштем, да буде роб нашем главару," загрми гусар. „ Ко такве вештине знаде, знаће и иначе веселити." „Дабогме," ирихвати саветник; „пева ти тај те још како, па ти је мајстор у пликтрону ..." Аконтије дође тик до старог кукавице. „Ти се канда здраво журиш, да срамну ту трговину свршиш," рече с презрењем. „Или се можда бојиш за своју русу главу ? Знај, јадниче, да ми рука ова, која је у служби дичној музи гледала да ствара лепо, није и сувише драгоцена а да тебе њоме каштигујем, сад би ти труле зубе сасуо у то худо грло." Саветник се у чуду забленуо па онда пошао у страну, у потаји грдећи Аконтија. „Напред!" стадоше журити гусари. „Хајде за нама, Аконтије !" „У робље!" насмеје се вајар поругљиво. „Одсвоје воље не ћу!" То рекавши полети на губац, да скочи у дубљину. Но двојица од војника, бојећи се, ако Аконтије умакне, да ће један од њих отићи у робље, — јер су обојица били узрасне и громорне делије — зграбише га од остраг за хитон. За тињи му час везаше руке наопако. Те тако га одведоше заједно са златним пленом. Гусари стадоше клицати па се онда Халаца крене к северозападу а лађа Милитског носланства пође натраг, јер без новаца и скупоцених дарова није вајде било ићи у Коринт. (Наставиће се.) И. РУВАРЦА. ришића, ћагопет <1е СНшв (Кисег) — номиње, како су његови капетани и војсковође, које је он оправио био у Словиње, „та.пЛа^огшп поаЉгогит пптетогев тсошиИе, то ргаеровЂего огсНпе, геНеЉ роа1; ве соттеаШтв, иКга ћов^ев. ехегаћпп Аихегт1;, веср.е ех роИоп 1осо 1п ареЛит ^иав1 репсићгт геЈ1С1еп1;е8, Љ ћовШгав шгситсћгсИ равв1 1иегт1;" (в. МопитегЛа сопићаНа Ве§ - т Нип§апае II. 4от. р. 171.—272. Ногуа1; ев ТбЈогвга^ ^уи1евек.). Фердинанд не криви само врховног војводу, већ у опште капетане и војсковође, а сувр.емени писац Зермег (у Швандтнера II. — 1Љ. II. §. IX.) сваљује свуколику кривицу на јединог Кацијанера: „1тргш1еш ешт с1их — вели