Стражилово

Бр. 46.

СТРАЖИЛОВО

745

он — с!ит ТеаИпаге!, геИсИв ров1; зеве тикхв агсЉив, Тигсагит ргаезхЉо ге&гЉ, а<1 оБб1(1еп(1ит Евгесит, сопрхих гп рготтш Кашапогит, диг «е ег аихгНо (и1игов ргоптегаМ, 1оп§е с11Уег8ат, диат врегаБа1;, &гктат ехрегт.ч ез*." Но уз то треба прочитати и оно, што Кацијанер у својој писменој одбрани помиње и што Бидерман у „О^е 8егћ.епап81сс11ип§еп 111 81е1еипагк ипс! 1т ^агавсНпег Сггепг - 0-епега1а1;е, Сггаг 1883. на стр. 5. и 6. наводи. „ЕатепШсћ <1гап§еп сИе „ипдагпсћеп Неггп и — каже се ту — аи{ (Јав Уоггискеп 111 сНеае Сге§еп<1 (Осечко поље), ш с1ет 81е 1 )ећаир1е4еп, „ез аеу ет уо 11 тјапс!, сИе КаЉеп луегс1еп ипз §епи§ ииеГигеп, аисћ посћ ги ипв М1еп." БагаиЉт 1а§'ег4е 81сћ Лаа Неег тог Е88е§;§. Шехе ЕгњагШпд дгпд аИеггНпда пгсМ гп Ег(пИипд, оћвсћоп с1ег 8егћ1всће Кећегоћега!; Раи1 ВаМс с1еп Ее1ски§ пиЧтасМе ип(1 (1игсћ КипЉсћаДег пЛ <1еп Вегћеп ги Егтапу 1т Уогаиа 81сћ т'а Етуегпећтеп ^евеТг! ћаЦе." Срби (Тћгасев, Кавсиап), Ка1иеп или ШИиеп) дакле, који су становали око Осека или на Осечком пољу, обећавали су, да ће, чим стигне хришћанска војска, и сами устати против Турака и да ће бити доста ране за војску. У та обећања поуздаше се војсковође и похиташе к Осеку, оставивши за собом многе градове, у којима су биле турске посаде. Но Срби нити усташе нити помагаху храном хришћапску војску, те су не само тим, већ и дојављивањем о невољама, које је трпила хришћанска војска, и претицањем и заседама помогли Турцима, да распу и униште ту хришћанску војску — и с тога назива Иштванфи Србе „Каасјапов апиртн тсопнЈапИае ас сег1аоп8 регћ<1јае ћоттез." Но да ли су ти Срби, који су под Турцима живили, тако перфидни били, то нека стручњак, нек наш Синиша расправи, а ја имам, да у овом коментару на писмо Јаноша краља од 30. октобра 1537. истакнем, да је у окршају код Иванке Србин Иавао Бакић погинуо и уз њега многи српски јунаци, које Иштванфи поименце помиње. Павао Бакић пребегао је крајем 1525. или почетком 1526. из српске земље у Угарску и те исте године био је у боју на Мухачком пољу на страни хришћанске војске. За тим је пристао уз краља Јаноша, но после боја код Токаја (27. септембра 1527.) пређе на страну краља Фердинанда и остао му је веран до смрти. Не треба да ти ја кажем, већ сам можеш знати, како се краљ Јанош морао обрадовати, чувши од Јесе балија чауш баше, да је у окршају код Иванке Павао Бакић нао,

да су му Јаничари главу одсекли и да је главу ту Мехмед бег Јахијапашић послао цару у Цариград. А ко је био и зашто је из српске земље овамо на ову страну прешао и како се од г. 1520.—1537. понео тај Павао Бакић? Један Хрват или похрваћеник пише, дајеПавао Бакић Хрват био, а други похрваћеник а старином Морлак, вели у књизи: Разтта бћтшегћвка ро Негуа^вкој, на стр. 41., да је он родом „ТгЉа1, кој о<1 кег81јап1па роз1;ас1е шићатеЛоуас, оре! кега1;јатп, оре1; тићате^оуас, оре! кегефшт" и да је издајом његовом Бебек —• хтео је рећи: Бодо ухваћен. А шта рече оно Ибрахим паша велики везир на дивану дне 12. јуна 1531. посланицима краља Фердинанда: ЈЈеонхарду, грофу уол Жо^агоЦ и Јосифу уоп Еатћег^: „ \Уег ћа! аћег — рекао је Ибрахим пагаа у брк тим посланицима краља Фердинанда — еигп ћегп сгбп*? лтег лу Н 1 п ћаћеп? луег сИеп!: 1ш? еЉо еп11;игк :1'а11еп1 (Тбгок ВаНп1;) иис! е1п МУакИвсћ РаиЦ <1ег ет Агер гп итет 1ам1 шаг(1 иги1 ги1 »оп иж еп1гипеп, ЛатИ тап 1п пИ Легћапдеп как ; 8оћсћ 1еи1; ип^егћаћ еиг ћег!" (Сгетау ТЈгкипЈеп е1;с. а(1 а. 1531. р. 29.). У „Цп§;ап8сће Кеуие 1иг Јав Ј. 1885." помиње се на стр. 298. с1сг Раи1 ВаћШ ћсЛћеће Ап^пШтогћга^ Еи<1т§ Тћа11ос2у'8, и да се у том фортрагу Лауша Талоција овако характерише Павао Бакић: „Ег лтаг езп 1а,р1егсг Низаг, еш ћаћ§јегј§ег, гапкебиећН^ег Оћ§"агсћ 11111; ШгкТвсћеп Сћагак1;ег2и§еп, с1еп нсћћеззћсћ 1537. е1пе Шгкјвсће Ки§е1 П1ес1ег81;геск1;е." Као што видиш , читаоче драги, имао бих повода и прилика ми се даје, да ти причам овде мало опширније о твом Павлу Бакићу, и ја сам с почетка мислио, да се збиља упустим у расправљање питања, која се тичу Павла Бакића, но сад сам се предомислио и нећу да пишем о Павлу Бакићу, док год не прочитам у српском преводу тај први академијски фортраг тога Лауша Талоција, који је приликом једном обећао, да ће ми послати на српски иреведену ту историјску расправу о Павлу Бакићу, што он до данас није учинио. На страну Ибрајим паша и његова изрека о Павлу Бакићу! Враг нека носи морозног оног и уврнутог моровлаха! С Тадијом ћу се већ како тако споразумети, али радо бих се огледао с оним мађарским академиком због Иавла Бакића. Ако је јунак, нека омогући са своје стране то јуначко огледање.