Стражилово

Б Р . 41).

Г10ЈАВЛ СЕДМА. Пре^ашњи. Кнез БолеелавнК са већем Кнез БолеславиЛ. С овога месга, светла господо, Устајем, вољно вама изрећи У име своје, већа целога, У име града радост велику, Што вас на дому своме видимо, Краља од земље српске с краљицом-. II светлога кнеза хумског, Андрију, Са Радославом, младим војводом, Истина, нису таке прилике, Да срцу више воље дајемо, Изјављујући своје љубави И оданости наше искрене. За. дане таке вазда госиода Дубином душе своје молимо, И у тој молби, жељи, надању, Долазим теби сада, Андрија, Витешки кнеже Хума попосна, Одлуку већа с болом истиним Доетавит', или да је оплачем. Пријатељство нам беше од вајкад С јунаком таким лепо богаство, Нека би господ дао вечити, И од сад трајно да нам узбуде, Докле нас срца служе слабачка, Док грешна душа даје живота! Савез смо вољни даље држати, То речју часном могу тврдити, И дође л' кад год тренут немили, Да се он мора силом кидати, Република ће града нашега К'о жалост општу тај дан сматрати. И поред свега, што сам рекао, Ми нисмо моћни ништа чинити IIо уговореној нашој обвези, Сила је мала, ми смо немоћни. Када би можда мог'о чекати Бар месец дана, ти би дочек'о Малену помоћ војске савезне Од најамника наше државе. Једини господ нек не дозволи Да овај случај даде повода

Између нас тој тешкој омрази! Ми ћемо њему слати молитве, Нека ти даде срећну победу! Андрија. Уговор пада, савез раскинут, Јер погазили сте речи задане! Мол'те се богу, да бих пропао, Нека ми више не да победе, Јер ето мене онда ка вама Да срушим легло грозних сплетака, Нека му трага више не буде! ПОЈАВА ОСМА. II р с ( а ш њ н. 3 а в н ш а. Завиша. Опрости, кнеже, немам времена, По обичају веће поздравит' Јер и нам шаљу друкче поздраве. Андрија. Говори брзо Завиша. Добро, нађох те. Голема сила војске велике Са Владиславом се право кренула У срце Хума робећ', палећи Андрија. Не треба више, и то много је ! Ти, Радославе, брзо за нама. У вучје легло сад су сгупили. А ви још даље држ'те зборове, Погане школе срама, преваре! На збору да је, да вас затекнем, Последњи да вам читам опроштај! (Аидрија, Радослав и Завиша оду.) ПОЈАВА ДЕВЕТА. II р е 1) а ш њ и б е з њ и х. КрусиЛ. Увреда то је! Многи. За њим мачеве ! Кнез БолеславиЛ. Оставите их, нека пролазе, У крило смрти нека одлазе. А тројца брзо спремни нек буду, Да Владиславу носе поздраве! Краљ Радослав (краљици). Склон'мо се и ми, све је пропало! Краљица Ана. Ах! Завеса пада.

КАКО ЈЕ ШЕВАЛИЦА ИЗЛИЈЕЧИО ФРА-БРНУ. ПРИЧА СИМО МАТАВУЉ. (Наставак.)

— Брне сујма на своје! рече Дувало жмир-. кајући, па поче кашљати. — Можемо и ми сујмати на . . своје! надостави Тетка, па крену с дружином уз авлију.

Лис бјеше угнао клин поред кључанице, мучећи се да тури резену натраг. Бујас и Мачак надгледаху работу, а каткад уиираху рамена у врата.