Стражилово

Бг. 49.

СТРАЖИЛОВО

789

ПОЈАВА ПЕТА. Пређашњи и Андрија. Андрија. Тренута сваког спреман буди ми, Да можеш брзо са мном кренути. Зову нас тамо наши кршеви, Да тврдим стењем крвцу лијемо, Ил' издајничку крвцу ил' нашу. Радослав. Стенама, крвљу ? . . . добро, сећам се, Спреман сам готов. Андрија. Тако и треба. И ја сам готов, спреман, одлучан, Да име своје крвљу искупим; Кад гнездо нисам мог'о чувати, Живећи тамо мирно у њему, Могу му стати као одбрана, Нек моје прси заклон буду му. Још сада ћемо чути извештај, Одлуку збора целе властеле. Рек'о сам, што сам им'о зборити, Дао сам, што сам им'о давати, Обећах, што се вратит' узмогне, На стари сам се позв'о уговор, На пријатељске тол'ке услуге, Што дужан нисам био чинити, Застрашио сам брзи одговор, Јер немам дана, немам времена, За мудричења, дуге погодбе. 1'адослав. А од Богдана гласа никаква! Андрија. На пос'о Богдан журно прилег'о Оправља града тврде зидине, Улаке шаље, купи другове. Ти ћеш се данас њему журити, Одавде кад се дома кренемо, А ја ћу прво свратит' онима, Под крило своје што сам уз'о их, Богумила ћу се брзо дотаћи, Са собом што их будем довео, Умножиће нам војску свакако. Радослав. Они ће с' кренут'? Андрија. Држим извесно. (Радослав оде у дубину дворане и гледа кроз нрозор.) ПОЈАВА ШЕСТА. Пре^ашњп, краљ Радослав и краљица Ана. Краљ Радослав. Једна нас судба амо доводи. Андрија. Различни пути — једно ноћиште. Краљ Ра.дослав. Ноћиште ово не ће за дуго, Како се мени чини, трајати. Андрија. Још данас идем одмах одавде. Краљ Радослав. 0 Владиславу гласа икаква? Андрија. Никаква до сад; могу слутити, Какви ће први бити гласови. Краљ Радослав. А од Дубровника помоћ обвезна?

Андрија. Још тренут на то само чекаћу. Краљ Радослав. Ја се не надам каквој помоћи Отуда, што би много значила. Дочекали су ме сјајно, раскошно, Примише мене са свом почашћу, Краљевској круни која припада. И о помоћи бегае говора, Војеном силом да ми помогну. И ја им рекох: бог ли дозволи, Те се на краљев престо изиова С друкчијом силом, снагом попењем, Слободни нек су у мом краљевству, На трговима дајем слободе, У целој земљи јаке запггите, Дарине ие ћу, данка никаква, За винограде не ћу наплате. Додадох јоште: овај уговор Ни брат ми рођен, нити братучед, Од моје нико целе властеле Да не сме нико силом кварити, Толико дадох, боље обећах, Очекујући помоћ њихову. Ал опет велим: слаби изгледи ! Андрија. На уговоре таке, савезе, И ја бих метн'о свога печата, Уговор кад би данас вредио; Не може везат' срца варљива, Кад реч је сада слаба залога Краљ Радослав. Учиних, што сам чинит' могао; Не надајући се добру отуда, За данак неки морем силазим, У Драч ћу ићи, тражит' заштите. Андрија. Сам ћеш се кренут'? Краљ Радослав. Не, са краљицом. (краљици). Је л', чедо, да сам вазда бивао Искрени тумач жеља, мисли ти? И сада, је ли, нисам грешио, Тим ћемо роду бити ближе ти, Ослободићеш се мрких погледа, На које ниси могла никада Научити се, мирно гледати. Оданде после даље, јужније, Што ближе југу, бићеш кренчија, И веселија, бићеш мирнија. Је л' да и сада, када говорим, У жеље срца твога прозирем, И ти ћега са мном ићи одавде. То кнез нас хумски пита Андрија, Не заборави, ко то говори, Крај свега прогалог, лгеља супротних, Избавилац је нашег живота! Краљица Ана (гордо). ЈеСТе! (окрене главу).