Стражилово

СТРАЖИЛОВО

797

Кјестки ћгуа1чко§ - а 1)1 вграко^а јегЈка Арбанас, Арбанаса, Агћаштп. А од ових супстантива не мозке гласити придев арбанашки, иего а.рбанаски. Истина у Вјесшки ћггаквко^а Ш вграко^а јеигка има и придев арбанашки прибележен да долази у топ. вегћ. и два пута у народним песмама од Вука, али се на то не смемо обазирати, кад знамо законе гласовне, по којима од Арбанас, Арбанаса или Арбанасин мора придев гласити само арбанаски и никако друк-

чије. Ја сам ово растумачио у својој књизи „0 српском језику" и показао, да од Данез не може гласити придев данешки него данески, па тако исто и од Арбанас не ваља арбанашки, него арбанаски. Ко хоће о овом боље да се обавести, нека прочита у споменутој књизи шта се говори на стр. 133. и 134. У Вукову речнику долази само арбамаски. Латински му говори, Арбанаски заноси. У књижевном дакле језику има места само облик арбанаски.

ТРИОД ЦВЕТНИ, ШТАМПАН У МРКШИНОЈ ЦРЕВИ 1566, ОД ВЛ. КРАСИЋА.

Павле Ј. Шафарик, коме ваља да смо захвални, што нам је описао многе старинске српске књиге, оиисујући у своме чланку „ЦсћетасМ с1ег 81олуешвсћеп Клгсћепћисћег, чгеЈсће уош Еп<1е с1е8 ГипГгећп1еп 1)18 гит Ап&п§е с1е8 вјећгећп-кеп ЈаћгћипАегЈв јп УепесП^, 8егћЈеп, \\ г а1асћ1еп ипс! 8јећеп1)аг§еп 111 Сгиск егвсћхепеп вт«!", у „Ап2е1§е-В1а1;1; Шг \У188епзсћаД ипс! Кип8<; Кго. ХКУП1., 1829.", на стр. 24. Триод цветни, штампан 1566. у Мркшиној нркви, вели, да ексемплари од исте књиге, које је он имао у руци, нису били потпуни, нису имали почетка, за то му ни опис није могао бити потпун. У библиотеци српске учитељске школе карловачке има један врло добро очуван ексемплар, који је донесен амо из требињске цркве, не далеко од Карловца. За то бих рекао. да ће бити вредно, да ту књигу опишем, користећи се напоменама ПГафариковим, и да испишем веома интересантни поговор, којега Шафарик није свега објавио. Ова је књига штампана у кватернионима. Има ио 26 врста на једној страни; нема кустоса ни броја по странама. Сигнатура је ћириловска. Листови 1., 2., 3. и 4. сигнирани су са д, д II. д III. и д ПП. и т. д. Иоследњи кватернион обележен је са ку ;, а иза њега долазе још два несигнирана листа. На листу д II има изнад стихира икона: у среди је Христос, с десне стране св. Симеон, а са леве св. Сава; на листу е II налази се икона распетија Христова. Лист д II има с друге стране дрворезну икону васкресенија Христова. На седмом листу кд кватерниона находи се слика вазнесења Христова, а на листу кд III види се силазак св. духа на апостоле. Уз ивицу, поред врста, налазе се по гдегде насликане рибице, неке су црне, неке црвене. Те су рибице обично окренуте главом према врсти, у којој се налази реч „слава"; ал' има и неконсеквенције у стављању тих знакова. Шафарик је мислио о тим зна-

цима ово: по што у Срба реч „слава" не значи само славу црквену, него и част (ЕевћпаН-ор/штк) — а грчки и српски монаси у старо доба нису смели јести меса ни рибе и само им је изнимице било допуштено да се часте рибом: за то је у њих била риба символ части или славе, па су смелом метонимијом тај символички белег стављали за знак „славе" доксологијске. На претпоследњем листу овога цветнога триода чита се ноговор, који гласи овако: Ношеше кк трош|и »окллшдемн Коп» клдгон^колн оукрдситн 1|ркок1> скош рд^лнунимн кипглмн. Томже н д /,1, ХцЈстоу рдкк №ромондхћ Удрддрје, бллгоддт Т ш кошЈек) жсллиГе нмехк н мобокн кб кожесткпммк црквдмк. Мокнх се кћеекллгомоу кллдн1|т. ХрГстоу моемоу. дд мн носнт.шнтћ кћ агелднпо моемоу дл сћкрћшнм н с'Ге дкло егке ндуех дилдтн: см ненднкостдрц Когоу нл сллко\", л нл нохкдлоу кћсем скетмм, н хрГстГлношћ нд нол^ог. Пошеже сдммслнхћ криме стдростн мое, гако крт.ме сћмрћтиос прпклшклет се, н жнтГе нлше не многокртмено, 1лкои:е нророућсткоустћ нелћ;кнм нророкћ Ддкндк дше литћ кдшнхћ кћннхже б, дште лн же кћ снллхћ н лт.тћ множле нхћ троудк н волт^нћ. Оего рддн троуднхомћ се о семћ дт.лт, вожГемћ хотешемћ елнко вћ^могохомћ ностнгноутн, ноне;ке ко кк кђлнцпн иоуждн н то1г?'В о сем троуднхомћ ее. Молш ;ке шнГе н сћкк^рдстН16 н стдрГе, дште не роукош нћ е^мкомћ, дште коудетћ уто ногртшено ношште лшкке рддн нснрлклганте н ндсћ троуднкшнх се о семћ кллгослокнте д не клћннте, дл н км оудоуунте оуслмшлтн стрлшнл н нолнцсмт.рнл соудГе гллсћ, е;ке реуетћ шдисиоуш стоештнмћ: прГндкте влдгослокепн 01|д моего н нлслт.доунте оуготовднное влм цдрсткТе <отћ сћлошешд мнроу, ихже воудн кћсемћ ндмћ оулоуунтн клдгоддтио вожГего дмнш». 'Гогдд же многнмм ЦДрСТКГн 1 |ЛрСТКОуШШТ01' келнкомоу цлроу тоурскомоу соултлнк Соуленмдноу. Нрккдго же дрхТбннскопд н проскстнтел1л н оуунтелга срћвсклго ноклго но нетннт дпо49