Стражилово

796

СТРАЖИЛОВО

Б р . 49.

се добије раг1. ргае!. ас1.1. н. п. плет-Ђ, геп. сингул. плет -ЂШ -а; нес г в, несЂша ; пект,, пекЂша. Али кад се основа инфинитивна свршује на самогласно слово, онда се мора зева ради уметнути в н. н. би-в-т., ген. синг. би-в-Ђш-а. Овде је дакле в уметнуто зева ради. И у другој врсти свршује крња основа на сугласно слово, за то у старом словенском и гласи тај раН. ргае!. ас(;. I. без в н. п. двиг-т., ген. синг двиг-ЂШ-а. У осталим врстама свршује се основа инфинитивна на самогласно слово, за то им и раг-1;. ргас!. ас!. I. долази са уметнутим в зева ради, н. п. вид4-в-т>, ген. син. р.ид г 1;-в-'Ј.ш-а, хвали-в-т., хвали-в-т.ш-а, писа-в-т,, писа-в-т.ш-а , коупова-в-Ђ, коупова-в-т.ш-а. Тако је исто било и у срнском језику. У првој врсти гласили су ти раг1;. ргае!;. ас1. I. без в, кад се основа инфинитивна свршивала на сугласно слово, н. п. вргши, врхши, извукши, изрекши. Али од шеснаестога века помешали су се ови раг1. ргае1;. ас!;. I. са истим облицима глагола пете врсте као иисав, делав, брав, те гласе данас вргавши, врхавши, извукавши, изрекавши, као и иисавши, делавши, бравши. Ови облици вргавши, илатавши, изракавши не могу се никако друкчије протумачити него аналогијом, као што сам ја то већ ноказао у својој књизи „0 српском језику" на стр. 127. Овде иак хтео сам само да покажем, да в није наставак у ииса-в-в, него је зева ради уметнуто између два вокала, а дошав је по аналогији иостало као што је иисав. 2.) У Вјесшки ћгуа^вко^а Ш вгрвко^а јег1ка код речи Сга1)гјје1 стоји БЉНско нпе. Ја не знам, за што библички ? Та реч долази од библија. Кад се на основу ове речи библгу дода наставак ски, онда ћемо добити библијски, а не библички. У старом словенском језику од адоддшт имамо гмодлпнштн, ОД ЛиТМОУШЛ АНТНОХННСКШН, РД Л (|МТ;11111Л Л(>МТ,11ННСК(,1М, од лр\не()0н л (1 \нс()внсит ,1и, од кнтнн кнтннсктјн , од г.ллмп кллннскмн. Па тако исто и у српском језику имамо од абаџија абаџијски, од Баја бајски, од Мехадија мехадијски, од нахија нахијски, од дахија дахијски, од комшија комшијски, од кумпанија кумианијски, од ракија ракијски, од сапунџија саиунџијски, од Сеитадрија Сентандријски, од сератлија сератлијски, од спахија саахијски, од терзија терзијски, од тобџија тобџијски, од туфекчија туфекчијски, од ћуприја Луиријски, од ханџија ханџијски, од харачлија харачлијски, од хаџија хаџијски, од чамџија чамџијски, од чаругџија чаругџијски, од чаршија чаршијски. Тако и од библија мора гласити придев библијски, а не библички. Библијски употребљавао је Даничић и г. Ваљавац у Ејесшки ћгу. Ш агр. јегЉа, а никад библички. Тако пише г. II. Будмани и теологички место теологијски и ииерболички место ичерболски.

3.) У Вје&пки ћгуа^вко^а Ш вгрвко^а је21ка пише г. II. Будмани код речи Ба§'аг§1с кожана торба. Овде ћемо да се запитамо, треба ли писати у књижевном језику кожан, кожна, кожно или кожан, кожана, кожано? Да ово решимо, морамо прво загледати, како је у старом словенском језику. У старом словенском језику има кожвнђ , кожт.на, кожвно а то је у српском кожан, кожна, кожно. Кожвнђ се налази се у једном од најстаријих старих словенских споменика у супрасалском кодексу. Кожаш пак налази се тек у једном срнскословенском споменику из шеснаестога века: кожана риза, (вид. Кехкоп Миклошићев). Бећ по томе, што се кожмм налази у истом старом словенском споменику, а кожанв у српскословенском тек из шеснаестога века, заслужује за нас кожбнђ више пажње. Кожт.нђ и кожанЂ долази од кожа, само први придев има наставак шв, а други Ит. У српском језику има придева и с једним и с другим наставком, али оних с наставком &нз има тако много, да се где који с наставком #мз, којих има мало, скоро изгубио међу њима. Тако се и кожан, кожана, кожано помешао са придевима с наставком вмз кожан, кожна, кожно и скоро се по свима крајевима српскога народа говори кожан, кожна, кожно. Кожан, кожана, кожано говори се ваљда само у Дубровнику. Кад дакле знамо, да у чистом старом словенском језику има само кожбнђ , и кад знамо, да се у српском језику највише говори кожан, кожна, кожно и кад знамо, да је Вук, велики дух филолошки, у свом срнском речнику прибележио тај придев овако: кожан, жна (жана), но, онда држим да кожан, кожна, кожно има више права да живи у књижевном језику, него кожан, кожана, кожано. 4.) У Вјесшки 1тг\'а1,чко§а Ш вгрвко^а јеетка код речи I )аг на стр. 274. стоји: 81о пеујев1а Јаје »уа1оу1та 1 ти&екој рого(11с,ј. Мени није познато, да се где год говори посесиван придев мужев, мужева, мужево. По свој нрилици да се тако где год на југу и говори, а облик му је такав, да му се не може ништа приговорити. Али је познато, да се од речи муж и син праве посесивни придеви са два наставка. са наставком ов и ј, дакле муж-ов-ј-и = муж-евл-ј-и = мужевљи; син-ов-ј-и = син-ов-л-ј-и = синовљи. Мужевљи и синовљи су облици обични, који се свугде говоре и имају право да се у књижевном језику употребљавају пре него мужев, који се можда говори тек у којем крајичку српскога народа. 5.) У Вјесшкгт ћгуа1вко§а Ш вгрвко§'а јег1какод речи Сеуа стоји: соујек 1г вјеуегпе Агћашје, пјес агћапаШа. Овај би придев арбанашки морао долазити од супстантива Арбанаш, али таквога супстантива нема. Супстантиви пак место Арбанаш долазе у