Стражилово

-43 74 01-

мртва елегија прствориЈа се у жикахпу драму. И тако је сада у вјечном граду све живл.е и бујиије иостало; ои се . сада па еве страие шири и обиавља, руиш ик тсмсл.а етаре, тијссие и мрачие улпцс. иа крчи иове, љенше и иростраиије. Некоји (•(> страии артисти иа то жале, јер да се тнјсм вароиш одузимл.е карактер, опо што умјетници на:Јит;л,у »/« соикиг 1оса1е«. Али оадава, и пов ашвот има своја ирава. Народи су као год и ријеке: кад иабрекну, а опе прева.т.ују иасиие и утиру себи пова корита самом силом своје масе. Ледпо трсба само у 1'иму папити: да л.удска ријска ие ироузрочи оишту новодтт.у, те да ие ио])уши у свом току славне споменике иа старипе, који трсба свакако да остапу истакпуттт, као што петакнуте стоје суре хриди у морској нучиии. Међу најнрост])аније улице, што је иови Рим и])окрчио, енада и тако ввана „Ута №1210па1е". То је сада једиа од глаштијих а]перија варошких, али је она у архтттет;топскомиогледу нрнличпо нијема. Свејсдпо ! она је нуна жнвота: свуда се ттешто граДи и дог])а|ује; одасвуда хрле кола, кон>ски вочови п омнибуси крцаттт свијета. Нонови се сада у јавиости иосС као и свстовн.ани, осим јединих питомаца чувеиог ла.вода ->(/о р,горадаш1а рлк« и страиих духовних иистптута и школа, који сс цосс увијек но свештеничку. Само се још по улицама виђају „братпја" ралиих калу|ерских редова. Али пи п.нх сада нема, колико пх је прије би.то, од како је пародна влада ноукидала градеке маиастирс н у н.их смјестила своје урсде, в.ншс игколе и т. д. г Гако је, па Јгримјеј), уп]>ава држав'ннх ношта и тслег]»а.Фа ааиос ; јела пекаданги.и манаетир Светог Силвест])а, Пскитивши му нридвојЈЈе п ис1г0е1тичке ћслије са рааиим таблицама и државПиЈем грбовима. П])ости је тгарод, како мтг кажу, још једиако ггодијел.еи н'а два табора: једпи су

за патгу, а Д ])уги прбтит? њега; ггу, као да потон.и све то више маха отимл.у. Ка])дипали и остали „гаопзгдпоп" нс ука.чују се вигие никако иајавност; једва ако гдјегод који ц])вепи клобук нро.ју|ш сокаком у затворепој кочији. Њихове сјајгге- еквитгаже труну сада у колницама. Што сс самог нагге тиче, ои ие ужива пи пола оне нопуларности, коју је уживао тг.егов иретшастгик Пнје IX.; а то није никакво чудо, кад се нромисли, да му т])и Дијела данапгтг.ег Гима никад лица не видјеше ; он јотгт цикад тгије согат рбри1о у Петров храм стунио, а тихи ггодвизи његова ионтификата једва ако у вишијем круговима одјска тгађоше. Свети отац, као гато је познато, „чами" у својеволлгом сужањству,, ал за то ггггак не отказује свога благослова побожггијем хаџијама, који су вољни да п.еговој атгостолској паиучи нриђу, Мап.е ке ггозггато бнтп. да је ГБегова Светост, одмах ггос.тцјс свога избора иа Петрову столицу, имала да савлада чтгтаву буиу у уиутрашгт.ости Ватикапа. Швајцари, нознати ггаџински перјаници, затражише наједаред да им се иовиси тглата, или да ће сви редом.... ноложити оружје. Пастаде велика галама; али се екопомско стан.е иовога пане, којтг ие бијагие тшкаква државна нрихода тгаслиједио, гте могангс са тим захтијевом да изми]ш. Натгокоп напини доглавници изаберу средњи тгут, и нгвајцарСке страже б.уду сведепе па тгајмаи.и број, таман колико је ггужно за параду. 0 овијем ианииијем „солдатпма" гтро|"Оворићу коју д])угом приликом. Дапас ти само каЖем, да је њихово скроз и скроз театралгто одијело на ме носве иеугодно дјсловало. То јс прави арлсглгпов костим. Веле да је тО одијело, ио налогу напс. .Лава X., скројио сами РаФајило. Слава великом сликару, али се у томе послу пи;јс одиета ноказао и велик коло])иста!

(Наста&иће се).

Марно Цар.

9. ] љс «во: Свс

ЕНЕРГИЈА. (Сиршетак). 1з закона о одржању смсргије имамо да- | у свако дооа јодан и исти иосао обавити а то 1чс рсЈпт, да .се снергија у оиштс не да ундштиФА, ■ кииетИчнс и иотендија.ше енергије могу али исто тако не може се ни добити из .ничега.