Стражилово

чз 75 е$-

Кад се још даље идс, само нам со. кажс, да ■I/ свету влчдп само једчм снчгп. Снага та јс енергија. Сви нојави даклс морају се тумачити јодном само снагом, рсцимо нраснагом, а другс снаго су само ранни облици енсргијппи, и један лако црслалп у друга. ПГта више је.дан облик енергијо не да се нн јшмнслити :»а собс. Сви појави у материји су с])Ч)дпи. До данас су већ више п.пх покуша.111. да ову сродпост н докажу те да пас уверс, да једна снага може у згодпим приликама иназвати другу, или један појав пзааава други. <_) томе је данас наука на чисто. Примера радн наводимо: топлота може Да шааонс хемијско (•родство, магиотпиам, слектрицито.т, нвук, свотлост, тонлоту. Дапашњи природни појадш м(ну со упоредити са чопском, к<»јИ се сваки час друкчпје маскира, сваки час другу обра:шну узима. Снага се даклс не да уннштити! п:» ничега <•<■ не да ни добити. Друго је нешто утпцајсм спага: утицајп сс, могу унцштити, повсћати, ослабити. Кад со " двојица падвлаче н ие може јодап да превагне, нпје у н.нх сиага уииштена, то опи знају зацело, јер вуку из све снаге, већ утицаји 'њпхових спага уништавају <■<' а чим би јсдан нонустио, снага другога пбтпуно би со показала. Није дакле добро ии рећи, како сс енаге ушпнтавају, повећавају, слабе; увок треба казати, да се утпцаји снага упиштавају, по већавају, <'.1абе, а спага се пикад не да уништитИ ни Иовећати ци ослабити. 1'Кад сс енергија не може уништити, кр.10 би заштмљиво нитање бпло, шта бива са камопом, кад надне на з<'мл.у и смири сс? Данас нијс на тб тешко одговорИти. Из видл.иве еиер гнјс имамо невидл.иву: из кретања има,мо топлОту, јер камен со загреје, а тбплота онет јс- кретање;' због загревања пмамо и птирења телоснога. отпите епергаја свака врло лако пролази у топлоту и обрнуто топлота у спергију. Г>'од прелаза топлоте у енергију врло је важан закон, којн је поставио Томзн. Измеђ-у закона о пролазу топлото у радњу и радње у тоНлоту ве.шка је разлш;а, по Томзпу, у томо, што-сву радњу можемо преобратити у топлоту, но сву топлоту у радн.у пикад. Кад дакде ово но иде, то је. јаепо, да енергнје ске више и више ст:аким даном остаје у топлоти: енергија опада а тоилота растп и тон.тоте ће толико бити, да људи не ћо моћтт виП10 на земл.и ;кнвсти.

Другим речма : потенцијалпа енергија у сг.о ту пагомИлаиа се а; кинетична онада. ГГо т« дакле еваки дап еве "је ман.а разлика у кнн<-. ној еноргији код еветеких те.та и на иоелс.тку ћо доћи време, кад ће сва кинетпчна енергија прсЈнт у потонцијалну, кад 1»е даклс бити л и»а у свсту. Нс ]><• бпти кретаи.а, али ћо Г» : ч напопа, но Ке бити судара, но нритнск;. тонлуте. Кад узмемо па ум, да учимо, како је у четку била нека материја развучепа, ретка, н т. д., али јако топла, а сетимо с<> И овога лало час реченога, изгледа нам, да Ке се васеленај н(ч;ад вратити у исто стап.е, у којем је н би.)м.. Овакав закл.учак опраг.дава п то, пгго имнмо врло много нримера, у нрирбди, да се нештврати у оио, пгго јс и било^та' п сам чо14ои буде земл.а, од к<»је је и постао! Електрнчтта струја изазове топ.тоту а нлота онет струју; хемијским процеепма развнји, се топлота, светлос.т, електрицптет а <)внм т| хемцрчш процсси. Колико Ке времена тробатн за опај нш так, не да се иикако ни слутити. Даиас . свету ј0111 толико еиергијс, да се н пе нри ћује/ е је пестало је инггб бар, од );ад (пк-!' <■<•<)<' памти. Па у. каквоме свету! Доетајеул - < саио натие сунце, на-да се каже, ка.ко пи у !*. га инје даттае нн мало ман.е оноргије ткто нјто бнчне од како га л.уди знају и од |;ако их О! гр1'је, а колико је само бно да.то п издало он« .■ гијс земл.и натиој! 11. Виергају еу л.уди кадри унотробитч свбје сврхе у свако доба. Како све, не да паиисати, јер ове, нгго се ттгде. збива, што г<»д л.удн раде, што год разне машипе кварс и нра ве - све је то резултат било којс му драгој енергије. Енергаја и опет енергнја! Но да, ее енергија јави гдс го'д, мора- бпч огога, на чему Кејој се утпцај прнказати. Н »а лг тога, енергија <•<■ не опа.жа. То је ист<> т: ■ кј.о кад би човек х.тсо сам еобе из Воде изг.у н. );;д еебе еама за уши ухвати: она онсргнј у н..'му, да пз воде нза.Ке, да' <*е воделшрости, гет оида има праве вредностн, кад се аа друго т<м<> КЈ1КВ0 ухвати. Где нема ничега, на игго би евор1т !Ја утицала, нс показујс се опа. Трговац може бити енергичатт д<> ми.те .»> .1 »с, а.ти ако нема, па кога Кс п.егова енергнј! нре.тазити, сва јс епсргаја ништа: сам себи ни кад н.шпта, не може продати; тек онда сс г