Стражилово

чз 707 е>-

опда, када би опааила иоштар.ч са упутницом или кад јој се маћеха врати иа Криковца. Више пута је уздахиула и рекла, да 1,о отићи и казати истину, јер су јој ти новци неспосни. Али би ју маћеха ућуткала говорећи, да сада то уради, да би то било зло по п.у. Мргудић би је тужио, што му је лагала те је своју жену злостављао и ирогнао, те би дошла у затвор најмање три годиие. А шта оној а>али? Живи она опет за три света! Тиме би се Клара мало умирила. Једнога дана сеђатпе Киара са својом маћехом на клуници пред својом кућом. Из оближн.е улице искрснуше каруце и у м.има три женскиње са велом преко лица. .Тедна међу њима бејаше у црниии. Клара радознало погледа на каруце и сва претрну, опазивши, да скрећу пред њихову кућу. II нехотице прошапће: МргудиЛка! Каруце стадоше. Онази Клара уилакано лице Мргудићкино па нолети у собу, не ироговоривши ни речи. Женскиње се сиђоше. Она у цриини бејаше заиста Мргудићка, а остале две женскиње њепе сестре. Поздравивши се са Резом упиташе, да ли је ту Клара. Реза их уиути у нредњу собу и замоли их да иричекају, она 1.е Клару одмах довести. Реза је читава по сата остала са Кларом, а то је Мргудићки унало у очи, али ииак мишљаше, девојка се облачи. Из собе се наједаред зачује стењање, јецаи.е, за тим строге речи Резипе: „Ако си рада да навучеш на себе срамоту, да будеш затворена, ти реци како ти је воља. Али, онда се чисти, да те моје очи пе виде!" Госпође ово пису чуле, јер су се мало гласиије разговарале. У том уће Реза са Кларом. Па Клари се онажало, да је нотресеиа. Села је, и не погледавши Мргудићку. Старија сестра Мргудићкипа иоче: „Клара, ти већ можеш знати, за што смо ми дошле. Али немој мислпти, да је мојој сестри стало баш до тога, да се иа силу Г>ога састане са својим мужем —- пе. Иотииа, п.у мори и то, али још више онај кобни глас, да је неноштена. Велико и мало пружа за њом прст и шапуће ; распуштеница! несрећа! неверница! а то је довело до очајања, Видиш ли оамо, како

изгледа. Ти, Клара, можеиг то ово понравити, ако кажеш истиму. Кажи шта ои видила, те ћеш то на писмено нред нама иотврдити и више пишта..." 1»лара је ћутала. Хтеде нешто да рекно и погледа у своју маћеху. Ова да је п]>еоече погледима и пре иего што би Клара дошла до речи, ноче: „Мислим, да ћете разумети како је оада Клари. Њојзи је жао, а и мени није најугодније, када је видим тако. Каква би то радост била и за мепе и за Клару, да може рећи, да није видила оно, што је видила... а, ма да је сирота девојка, опет не ће ии за чију .т.убав лагати!..." „Клара! — викну кроз нлач Мргудићка — и немој лагати, тако ти Бога и сени матере твоје... но је л' да је оп о места отишао својој кући...." „Па реци, ]»еци — викиу Реза и спопаде Клару за рамена. Иодиже јој главу и погледа јој у лице. Клара је добро разумела и глас и иокрете своје немајке. Осећала је, да је из н.ених шака не би ни све комшије отеле, кадте гооне оду, те шаиућући рече: „Пијо отишао..." Госнође се нренеразише, а Мргудићка запањено стаде гледати око оебе. Тим.ашо јој се, да је цео свет лажа и подлац. Грудијој се надимаху а из м.их излажаше тешко отем.ање. Једииа њена нада, да скиме са оебе кобни глас — изпевери је. ( кет јој ое чињаше ииштавам и тесан и ооећаше, да је ма њему носве излишна. Сестре јој говораху да с.е не једи. Оне ће већ наћи иачина, којим ће натерати ову ђаволску служавку, да каже истииу. Но оиа то није ии слушала, замишљала је себи свога мужа у олици разјарена тигра, како јој довикује: иевериицо! Па онда Оларићку, како наговара светину да за њом виче. Светина као светина гледа у честитости неваљалетво, у неваљалству чоститост. Клара је отишла у другу собу. Када је чула где одзврјаше кола, стала је викати: Лагала сам! Лагала сам... нисам видила...! Реза се пооле т]>и дана вратила из