Стражилово

чз 708 н-

Краковца и донела десет Фориити нових иовцатих банака.... ХУЈТ. У Кракоиац икгледа као да се иовратила опет опа етара елога и једнодуптпост, али само у каквој сврси! Лре пеколико годипа нрЛла се та слога око чврста стожера, који ее звао: добро и нанредак општине у сваком погледу. Данас се нак врзе око тога, да се материјално обезбеди један човек — Оларић. Чули смо већ, како је до тога дошло. Да народ пије поводл.ив, пе би тога било. Који му ту слабос-т увардају, могу од њега учинити свашта: добра родол.уба, радена човека, мо])ална од главе до пете. или — расиикућу, беспосличара, готована... Благо селу, у коме у п.егову интелигентиом делу бије поштено, искрено и вал.аио срце, коме је напредак народа све и ева. Ту ће бити све вал.апо, радено и ноштено. Тешко нак ономе селу, где је п ])Отивно... У Краковцу је па жалост било иротивпо... Сел.апи се за иеколико годипа тако измеиише, да си их једва могао иознати. Који остадоше стари, ти су ћутали, бојећи се неирилика. Друго се иозадуживало иа врат иа иое. Две трећиие селаје задуагено, — а од тих пи један пе сме ништа против Оларића. Одбориици добијају масне дневнице иа еамо нију. ()младина се угледа па п.их. Пачелпик не гледа пи на што друго, већ па Оларићев н евој интерес. Ради ли се пгго за општину, пема без Оларића пишта, пити може ко поела добити, док се с п.име у четир ока пе поразговори. Па како да Краковчапи пе чипе пријаву и])отив овакова стања? Ушао је етрах у сељане, те пе сме пи једап. Нестало је иекрене речи. Почело се пазити па сваку реч. Један другог иочепте депу[тци])ати. Осим свега зла бејанте ноттаЈгоре, што се у пароду иочела распростирати лаж. Многи ностадоше лаи;е. М овоме злу бејапте крив Оларић. Ево доказа. Намислио, да задобије једтту имућнију сеоску кућу за своје смерове. Људи из те куће бејах у вал.аттп и ноштени, али пе одобраваху ттравац Оларићева посту-

пан.а у оиштини. Ппеу до душе правили отворетту опозицију, али нису пи глаеализа п.. Једттом Оларић дозове једиу од жена из номенуте куће. Рече јој, ако тте буду све мупгке главе из те куће гласале за њега, да ће јој сип у војаке. Жепа му обећа, да, ће им говорити, па, ако буду хтели дооро. При иоласку га замоли сва унлакана, да не читга тога са њеним сином. „Хјо! Ако опи не буду уз мене, син ће ти кроз три дапа у солдате, јер мене царевииа слуша." Муж ове жепе, чувши за ово, плапе п])аведпнм гпевом н тужи Оларића ереској власти. Предстојник му обећч, да ће повести у тој ствари истрагу, па то кроз два дана и учипи. ЈТозове жену и Оларића. Жепа иснрича, како ју је Оларић тога и тога дана дозвао у рапу зору те јој рекао то и то. Занитају Оларића, шта има да каже тта то. ., Иеерећо ! .Ја то теби рекао?! Када? Где? А, а; чекај, чекај. Говорићеш ти пред судом. Бал.да те је онај учитељ наговорио, да то гоВО ])И1П. I 'де еу ти сведоци?" „Јух, Неусе! Дакле писте ви мепи рекли?! Та зар се не еећате, како сте истом из кревета устали; били сте још у папучама; изашли сте у гонк преда ме..." И жепа махапте главом од чуда, да иеко може овако страшио лагати у очи... „Е, ова је полудела!! Какав кревет? Какве пануче? Молим, ова је жепа клеветпица." „А имаш ли ти сведока?" „()х, еами смо били, господине, а.Г ја ћу се заклети, молим нокорно...," „Шта, тпта? Јонт би се криво клела? Закуни се само. То бих ја и волео. па да те мало у контромац. Ниеам тај дап био пи код куће, сакалудо паорска...." „Хјо, д])ага, тражите сведока... на..." „Не ћу ништа да тражим... Нека га онс етрела пебеска уетрели..." Оларић је после еам говорно сел.ацима, да се у четир ока еме свашта казатп. Заклетва је, рече, спрдн.а, Народ ее почео кварити. После два месеца случајно остане снп ове жене солдат.