Стражилово

-*з 186 ез-

иачин утецало на цара, који је и онако био ослабео. Отон II умре у Риму те га сахране са нај већим свечаиостима у пренрати Петрове цркве баш у исто време, кад су у Немачкој, но 1 ,.еговој наредби, у Ахену помазали његова тек четргодишњег сина Отона за краља (983;. Брзо се по свој држави разнео глас о ненадној смрти царевој. А Отонска је влада, ма како да је била силна, сав свој ослонац имала у два ока царева. Па сад се те очи заклопише те држава остаде сироче, јер се није дало за мислити, да слаба, па још туђинка жена и дете од четир године буду наеледници престола, са којега се владало целом Немачком и Италијом Бар тако се мислило у Немачкој а тако се и радило. ФранаЧки Хајнрих, сродник саксонској царској кући подиже заставу отворена устапка и даде се изабрати за краља. У Италији се стало комешати иротив немачке владе и внћ се мислило у Риму, на који је утецала Византија, да је куцнуо час, да се стресе царска врховна власт. У Немачкој се бојни ноклич заорио с једнога краја државе на други. Узалуд су пријатељи покојнога цара: архиепископ Вилигис од Мајнца и херцег Конрад од Швапске покушали да ономену Хајнриха на заклетву, којом се заклео цару, и да га приволе, да сужњега царевића изда матери и држави. На ТеоФанију стадоше свашта потварати, називаху је туђинком, неваљалом женом, која руши морал. Тражили су да докажу, да у немачкој држави не може бити женскога регентства, као што је то био обичај у Византији. Препирало се и свађало по свој држави. Делу Отона Великога као да би суђено да нропадне! Тада се наједаред у Немачкој по-

јави ТеоФанија, која је дотле све једнако била у Риму на гробу свога мужа. Уверним речима, са величанственим поносом праве царице, са ираведном срџбом уврсђене матере затражила је државу и круну за Отона III. Голема енергија те духовите а уз то и красне младе жене изненадила је немачке кнежеве. Вилигис и Конрад, највернији ослонци царскога престола, нису се од то доба ни одмицали од царице. Један државни кнез за другим отпаде од Хајнриха Франачког па још кад се рашчуло за то, да се ТеоФанија и Аделхајда, да би епасле државу и млађанога цара, помириле и намериле да дођу иа сабор, што је сазван био у Бизенштет, тада је сву Нематку прострујио клик радости и весеља, јер сад су тек право иознали ТеоФанију, сад су тек били уверени, да је то она ирава рука, која је држави и престолу у овако бурним временима од преке потребе. Хајприх се морадс одрећи евога достојанства и мораде издати младога цара, а ТеоФанији буде поверепо да унравља државом и да буде туторка свога сина. У Франк®урту је пред сакупљеним народом Франачки Хајнрих у ночетку године 985 изашао пред ТеоФанију и на очиглед државним великашима кајући се признао свој грех. Скрштених руку иоложио је поносни херцег Франачки клетвеничку заклетву у руке младом краљу, око кога су стојали херцези од Саксонске, Швапске, Баварске, Корушке, Чешке и Пољске. И Италија се покорила регенткињи. Тако је најзад васностављен био мир унутри, дете је било осигурано на престолу свога оца а ћерка грчкога цара владала је као права царица у занадном царству. (Свршиће се) Т. С. Виловсни

У\ЈЛГ\./Л.Г\/Л АЛП /л г\ /л С

Об>\1 г\ п. г\ п. г\ /л. г\ г\ /л п. Г\ /V,

Ф к&ижшост $

/ ЛУ V/ \Ј~\У \Г\-ГЛЈ~\Ј- \Ј ХЈ' \-Г\Ј~'

ПРШ10Г К ИСПРАВЉАЊУ ТЕКСТА „ОСМАНА" ГУНДУЛИЋЕВА (Слршетак)

Пјеваве дванаесто 1. Одмах друга строфа: Не потежи, ну га тјера Жеља огласит, како узрочи Друштво сунца од сјевера До жјесеца од источи. Оно узрочи нема смисла, напротив у II. усрочи од срочити мјесто углавити.

СТОЈИ

2. На стр. 191 : Не почива кратка часа, Св >Јл се туче, врти и вије; а у II. мјесто свуд се туче стоји свуда тече, која је варијанта иростија и логичнија. 3. На стр. 197: Пожали јој злу незгоду II боље се свој њс зледп.