Стражилово

-чз 189 е >-

а у II. мјесто смом стоји свом , како смисао захтијева. Пјеваае деветнаесто 1. Одмах на првом листу при дну стоји: На њима пигау златна слова Међу тисЉм разлициие а у П. мјесто тисЖем стоји лишИем, што се разумије. 2. На стр. 318: Ага у сураж сједиште има а у П. мјесто у сурах стоји Узуф, што ће бити нравилније. 3. На стр. 817 : Ах, прилико, с мртва лида мјесто с мртва у II. стоји смртна, што боље одговара смислу. 4. На стр. 318: На узаж ли иамијењена Круна ти се привратила? а у II. мјесто узах, стоји ово, што има више смисла. 5. Мало ниже: Дилавера иозва тима а у II. стоји позват има, што се разумије. 0. На стр. 319: Тчк два бика у планини а у II. мјесто так сгоји јак, јер наводи нрим,јер, а на ниже долази тако. 7. На стр. 321 : Ну ко тебе и тве остале Добићу и отет јоште жива. А ј II. мјесто отет стоји оиет, како смисо тражи. 8. На стр. 322: Прико града витез врли Тчки срне, рукам маха а у II. мјесто таки стоји трчи, што бол>е смислу одговара. 9. На стр. 323 : Прида мном си и прије скако, И још ])вш, свијес ме тва не устраша. Ово свијес овђе нема смисла; у П. мјесто свијес стоји звис (звиждање), што би имало више смисла. 10. Мало на ниже опет долази та/с мјесто јак, како у II. стоји. 11. На стр. 324: Млати, хвисга, жусп, луна мјесто хуса у П. стоји буша, који глагол чесго долази у Османиди, дочим хуса не долази. 12. На стр. 327 : Под ногами мојим соииши мјесто соииши, што нема смисла, у II. долази здиши од здисати или издисати.

13. На стр. 330: Дај допусти мјеште дара Ови један тужној менп а у П. м.јесго мјеште стоји од свијех, што има више смисла. 14. На стр. 333: Мчћу разлог, разбор грде а у П. мјесто меву стоји неИе, што је приличније. 15. На стр. 335: Слон велики, снажни и јаки а у II. мјесто снажни, пгго значи исто што и јаки, стоји страшни. ' 16. На стр. 338: Није жене, за ку хаје, Еих нам жељу нарав пода. А. у II. мјесто ких стоји ку много бол>е. Цјеваве двадееето 1. На стр. 344: Ки сто свијеш је на високу а у П.: Ки столује на високу, што је сасвијем логично. 2. На стр. 349 : Одговори тим камење а у П: Одговори та камење, такођер сасвијем логично. Ово су главније разлике, и што се могу боље опииати, између најстаријега и најновијега издања Османиде. Називљем будимско издање најстаријим ево за што: у предговору овога издања Јевто ИоиовиИ нам каже, како је ово дјело преко двјеста година у рукопису тавнило; како је у Далмадији врло познато и свуда хвал>ено; и како има више од године дана, да је у њетове руке дошло преко Христифора Цвијетовића. А нредговор је датиран 30 јулија 1826; ЈтрптаШг од цензуре ставл>ен је 6 сеитембра исте тодине; дакле Поиовићу је Осман дошао у руке 1825, годину дана ирије него је у Дубровнику иечатан; и по томе морао му је доћи у рукоиису споменутоме; друго, Поповић при приређивању свог издања није могао имати пред очима „Османа" у издању дубровачкоме. За то будимско издање има се сматрати сасвијем независно од дубровачкога, и овоме саврем.ено. Из предговора не можемо знати, ко је Османа нреписао ћирилицом, али би се дало при.је закључити, да је дошло ћирилицом наиисано