Стражилово

чз 190

у руко Ноповићу; прво, јер да је он сам то учинио, био би у предговору казао; друго Христифор (Крсто) Цвијетовић родом је био Бокељ православне вјере из Новога, који срнски није могао знати него што је у манастиру Савинн научио, а ту се није учила латинида; дакле да тшје било ћирнлицам написано, не шћаше се наћи код Цвијетовића. Отуд закључак, да је Осман, по нашем приморју бар, диркулирао и у рукописној ћирилици прнје него је шгампан био. У нофалу вриједноме Јевту Ноповићу навешћу из љегова предговора мјесто, у ком

се огледа, ка^сва је свијест уединства срискога владала ме!;у књижевнијем Србима у првој четврти овога вијека: „Природпим товором. красним ријечма и дивнмм ајесмотворјем склоаио је Гундулип Османиду тако, да Ие најјаснија нимга у сриском, шшжевству остати. Са Османидом нас Ее разии народи вагие аозиавати А куд смо забасали за ово по нијека? И кад ћемо се повратити свијешћу народном у нрву четврт овога вијека — у доба бесмртнога Доситеја и његовнјех непосредпијех ученика! Л. Томановик

, I* гчХ* ■чј-" -чи 'ч1х | ■чј- - ' >У1У ■\Јј* ■ч|х | '\[х> ^ 1 * *> К0ВЧЕЖИТ1 Ф

1&Т "Т* "Т 4 * еШз "Т 4 * ^ ^ ^

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШЕЕ = Сриска Краљевска Академија имала је по чл. 28. основнога закона 22. Фвбр. о. г. свој свечан скуп, иа којем је академик М. Ћ. Милићевић објавио извештај о годишњем раду и нриликама Срн. Кр. А. у прошастој год. Из тога извештаја по „Јавору" бр. 3. вадимо ове главније белешке. У првој тачци јавља академик већ познати радоснн глас, да је удешеи споразум између Акад. и Сргт. Учен. Друштг.а на основу закоиа од 10. Фебр, 1892. г. Г1о том закону је С. У. Д. на свом главном скупу, 15. пов. 1892. г. изабрало осморицу својих чл. за Срп. Краљ. Ак. С друге стране Акад. је на год. скупу 28. дек. 18»2. приступила бирању четворице нових чл. Од 10 кандидата само ,је један добио потребан број гласова. За кратко врсме нри миће А. од С. Уч. Др. имањо (библијотеке, архиве, легате\ За прош.год. беше одређено зајавкост 8 Гласова (31—38.), али још несу сви доштамиани ни сад. Међу Тласоаима Срн. Акад. четири раснрављају о исторвји, два о математици, по један о праву и песнпштву. Од 8 Саоменика (XV ХХП.) 4 су готова, 1 се довршује а 3 ће ее штампати. По одлуци ак. 23 иов. пр. год штампаће секаозасебна књига опширна студија академива Ст. Новаковића: Оснивал&е словепске тшжеепосги па Балкаиском иолуострву. Сриска легенда о Владимиру и Косари. Од распиеане четири теме само је једна добила сдговор лли недостатачап, зато је Ак. на екуну 11. јап. о г. одлучила више и не раснисивати награде. Од ирошаете год. је председник Ак. Димитрије С. ПешиП. Са новим члановима има сада Акад. 30 иравих (26 из Србијс) и 14 дописних (3 из Србијг) чланова. (11о закону може бити правих 34, допигних дкапута толико). Год. 1892. беше 1 свсчаи скуп, 0 скупова целокупие Ак. 22 председништва и 10 стручних Ак. Срл. Акад. стоји у свези и измепи са 72 научно дружине (академије, университета, учена друшт., књижнице и т. д.) На раепиеану Мариповићеву награду стигло .је (Ј списа, али ни један неје добио награде, него ланска иаграда остаје за ову год. те ће се или наградити два еписа или један већи. Напослетку још јавља академик Милићевић, да је проиг. год. преминуо изабрани академик Јов. Бот-

ковип. — По овом извепиају пе мозке ео рећи, да је рад Срп. Акад. у прош. год. био обилат. Јамачно јој је сметао неуређен положај према Срн. Уч. Друштву и оскудне новчане прилике српске Краљеиине. Прва је сметња сретно уклоњена. Сад имамо у Београду само једно иаучно друштво са новећаним бројем чланова. Сваки иријатељ српске науке би се обрадовао, да се тако брзо и згодно савлада и она д уга пеприлика, јер заиста без новчане помоћи тешко ће моћи Ак. предузетн каки већи посао. Желимо Српско.ј Краљ. Академнји у новом добу, у које је стунила овом годином, напретка и успсха на запуштеном адп нлодном иољу српске науке! 0 У „Глаеу Дрногорца" је написао Филип Радичевић у име црногорског свештенсава некролог нетроградском ми трополиту Исидору, у кгјем с благодарношћу епомиње ону .љубав, коју је гајио иок. митрополит руски према Дрно.ј Гори. 0 1. нов. нрошле годиие је свечано прослављен бО-годишњи јубилгј књижеВног рада знаменитог историка и археолога И. Е. Забелина. 0 15. дсц. прошле године навршило се 80 годпна Јакову Карловићу Гроту, потнредседпику петроградске Академпје наува. 0 У јавној седници руеке академије иаука, држаној 29. дец. 1892, досуђене еу нремије и кн.ижеине нвграде овим књиженнвцима: премија имн. Александра П. досуђена је 11. II. Семенову за састав: Освобожден1е крествлнЂ вт. цароваше имгг. Алексаидра II.; прва медал>а и новчана нлграда из закладе гр. Точстоја проФесору ЈанСоиу за састав: Теорја статистики, а друга медаља Л. Иершкеу 8а састав: Акцизио-бандеролг.нан еиетема тлбичнаго налога вт> Еосеги и вт. Соед. Шт. СЉв. Америки. Иремија Сибирјакова је доеуђена ироф. Буцинсгсом за састав: За селгнге Сибири и бштт. первш^т. ел плселмгпкогп.. 0 3. дец. прошле године умро је у Москви један од најбољих новијих песника руеких А. А. Фет-Шеншин. Иисао је лирске пееме врло иежна еадржаја. Осим тога ,је ирсвео врло добро Хорација, Тибула, Катула, Овидија, Бергилија, Марцијала, Персија п Илаута, а од нових Гетеова Фауста.