Стражилово

— Онде је погибао ! — прогуиђа ... Снага здобе велика јеснага!... Али иан Маћко не хтеде да мисли о томе. — Ха! ха!... — засмеја се. — Један пут се размахнем, па ћу срушити ту Одсеч... Чудиа ми посла!... А сад треба седети с миром... док се не вратим... И спремаше се на пут, гиздавије него обично. Поведе мању дружину, ал' све саме најодличнијс витезове; оне друге остави у Кожмину под управом Сенђивојевом. Иђаше полахко и наумио беше да сада са свим друкчијим оком гледа на ствари и људе. Смерашс да иде у пемачке крајеве, ал' се дуже време задржа у Шлеској, где одавна имађаше сила пријатеља, који га одведоше на двор глоговскога кнеза. Глоговски кнез беше за опда Хенрик V жегањски, прозван Железним. А зваху га тако ва.т,да због велика оклопа, што но га ношаше на себи у младости, само што тај кнез, ако и беше јунак у боју, не имађаше ни трунка железне воље и нодао се беше са свим немачком адету, макар да беше по роду Пјаст. Притиснут од Чеха, који иреваром заузеше и држаху наследну му престоницу Глогов, досађиваше им, до душе, кад и кад, упадајући им у земљу, али сад беше и то занемарио, иа сеђаше у Жегању, старом, дрвемом замку, који се дизаше иа брегу над кукавннм местанцетом. Радознало иђаше онамо пан Маћко, јер тога кнеза слабо познаваше, а слушао је чудеса о њсму. Говорило се, да је то поносит и врло лукан, а по изгледу добродушан великаш, који је често, особито кад се поднапије, волео да збија шалу, ал' му ипак не беше веровати, нити се је могао човек на то ослонити, јер би одмах плапуо и с великом кичељивошћу испрескакао продрзљивца. Волео је да спомиње, како му је дед владао над Великоиољском и називао се краљем пољским; ни отац му се никада не хтеде одрсћи те титуле, а и тај Железни кнез јемачно зваше сам ссбс, у свом охолом срцу, наследником пољскс круне, ако му и пе достајаше снаге п вол.е, да се нокуша машити за њом. Краља Казимира не трпљаше, всћ и за то, што је, нс имајући мушкога нотомства, одредио за наследника Лудвика угарскога, а обишао шлеске Пјасте, као попемчене н иемоћне. А жаљаше па њега л.уто и што је мачем отео Всхову, коју Шлезаци незаконито држаху, а Ћењаву, другу шлеску прсстоиицу, опустошно оружјем п огњем.

Но сву ту мржњу чуваше тај Железни кнез у с-воме срцу, јер имађаше мало сиаге. Ал' што беше мање снаге, тим се више гомилаше злобс и охолости. Одрекао се свога рода, заборавио пољеки језик, синове своје слао у Пемачку, а сам сеђаше у том Жегању само с ћеркама Јадвигом и Аном. Двор му не беше баш велик бројем, ни сјајан, ал' је волео да се окружује владалачким обичајем и дочекао је одмах иана Маћка тако, као да хоћаше да му покаже своју киежевску славу и величанство. Пан Маћко се емејаше у себи томе величанству, кроз које нровириваше невол.а у томе кнештву, које би ои сместио у један Кожмин. Ме показа ипак одмах то на себи, него радознало посматраше те обичаје. А кнез, видећи смелост и богаштину пољскога витеза, спремаше му гозбе, каке се давно не видеше у жегањском замку. Кнез је врло волео да пирује, иио је много и био јаке главе, а нарав му беше така, да је у пићу слушао и памтио све, и ако је говорио без репа и ушију. Беше то всћ човск у годинама; висок растом и иеобично плећат, а големе снаге. Глава му беше голема, готово ћелава, окружена седом косом. На лицу не ношаше ни бркова, ии браде; црвени, дебели образи вишаху у збрчканим борама; очи му беху велике, јасне, нревучене крвавим жилицама као мрежом; а уста дебела, црвена, која се често отвараху у простом смеху. Говораше гласно, одлучно, а лагано. Уз њега, као ради противности, неодступан друг беше витез, висок као и кнез, али страшно мршав. Лице му беше дугачко, узано, уста малена а таке и очи, које се смејаху глупо. Име му бсше Гота.рид и беше родом Немац. Њему се увек окреташе кнез, нешто му шапуташе на ухо, а на његово мршаво лице гледаше великим очима, често с тако ирезорним изразом, као да хоће да га сможди. Говорило се, да га не трпи, а ииак је с њим јединим друговао и уиотребљавао га за различите услуге. Оеим тога ГотФрида врзло се оиде још сијасет немачких витезова, ал' их кнез држаше далско од себс. Беше још па жегањском замку велик број дворкиња старије ћерке кнежеве, Ладвиге, јер млађа, Ана, беше још дете. Тај двор и ирилика Јадвигина одмах свратише пажњу пана Маћка. Беше за опда та Јадвига у цвету прве мла-