Стражилово

610

УМРЛОМУ ЧЕДУ

алено си. злато моЈе, Многе муке нретрпело, Ти си од љих, као цветак Од студени, брзо свело! Тебе Госиод к себи узе, Да уживаш рајску срећу... На гробак ти мирисаве Родитељи венде мећу.

Отад, мајка тебе зкале, Лли ти си тамо горе, Лнђелчићи, чедо, иду У иебеске, рајске дворе. За тобом је веља туга Родитеље снашла твоје . .. Творцу, да им бол ублажи, Ти се моли за твих двоје! Ружица И. Попони1>а

ИСПУЊЕНА СЛУТЊА

аЖгС РУДи ми твоја рука, ЧпГч4(%На уснама уста твоја, Груди дрхте, уста нема Са чудесног овог споја. И када смо даље ишли Загрљени тако сами, Држала си руку моју, Страстан пољуб нудила ми.

Карловци

Са шапатом зборила си То нам беше прва тајна, Ја сам ћуто и слушо те Реч то беше обећајна. Мрак ми обви у мах чело, Ти ми рече нежно: шта је Ја у срећу не веровах, Да за мене дуго траје.

Стрепио сам у радости Од велике среће оте Слутња ми се испунила: Ево ми те други оте!

Бошко Нотропи!!

ЈЕДНА ЗАДЕВИЦА И3 МОЈЕ НЕШТАМПАНБ СПОМЕНИЦЕ

:аша аустриска воЈСка, под именом »српско - банатска« а под заповедништвом фелдмаршалајтнанта грофа Коронинија, ушла је године 1854 у Румунију и Молдавију или Карабогдапију. Ја стојах у ђенералштабној служби у главном квартиру и добијем после нашег Божића те године налог, да тражим за грађење железнице преки и најпречи пут од Брашова у Ердељу преко Галца к Црном мору у самој природи. У ту сврху одвезем се из Букурешћа поштом ,у Фокшан. Одавде ћу на коњу да тражим узбрдице долину, која води преко била и венца ердељских Карпата право у Брашово. Истина, беше то најнезгодније доба за тражење згодне стазе за железничку пругу преко високих планина, кад су ове два до три метра

дебелим снегом покривене. Заповеђспо је, па се мора извршити. У Фокшану нађем један батаљон варадинске граничарске регименте и у њему ^своје другове из рата 1848: мајора Јелесију Вукомановића и капетана Марка Тербуховића, сина сестре сердара Омер-паше, који онда беше у Букурешћу. Из Фокшана на коњу, узводно реке Путне, приспем преко Одобешћа у очи наше нове године 1855 у манастир Мјери. Како је првог јаиуара свети Василије, то је у манастиру била слава, те се тако згрнуо свет са свију страна, са брда и са долина, у цркву и па славу, те ја добих прилике, да испитам: којим најудеснијим иутем ваља ми јашити, мени задатим правцем преко карпатских сувота, у Брашово .