Стражилово

644

Друга антистрофа Хор Не бој се, сестро, не бој се, Још је на небу велики Див, што моћно над свим влада; Бол и гнев повери њему, На душмане се нит' јако љути Нит' са свим опет заборави их. И веруј вољи бога времена! Та и син Агамемнонов. Што је сад у плодној Криси, Сећа се тебе и доћ' ће, А и Бог ће се смиловат', Што влада на Ахеронту. Електра Много већ прође времена Мога живота без наде Већ ми је доста овако Без родитеља гинути, Никога немам од свога, Већ сам у двору очеву К'о каква ниска робиња У овој јадној одећи, За опћим столом у двору Никаква немам удела. Трећа етрофа Хор Јад се чуо у повратку, Јад се чуо за тим одмах У очевим одајама, Када га тучна секира У прса смртно удари, Превара рече, љубав посече. Ужасом наста ужасан призор, Ил' то учини Бог или човек. Електра 0, клети дане и кобни, Од свију дана најгори! 0, ноћи она проклета! 0, части она ужасна! На њој нађе мој отац смрт, Ужасну смрт од двеју руку, Које и мени живот узеше, Ал' ће и њима спремити Велики Див са Олимна, Да муче муке паклене. Немали никад радости, Што така дела чињаху!

Трећа антистрофа Хор Та немој даље тако зборити! Треба да видиш да све у горе Јаде упадаш, што јадаш већма; Силене јаде гомилаш На своје срце чемерно, Све жешћу борбу ти стнараш. Неје се лако ухватит' У коштац никад с моћнима. Електра Јади ме, јади нагнаше, И сама добро знам свој гнен; Али у овој невољи Не могу јаде чемерне, Док живим 'вако, свладати. 0, миле сестре, каж'те ми, Ко мене може тешити ? Да л' има кога на свету, Који ми добра још мисли? Пустите ме, пустите ме Ви, моје утешитељке! Ово су јади без лека, Никада не ћу престати Од безброј-јада чемериих, Од безброј-суза јадовних! Е п о д Хор Но од срца ти велимо, К'о мати своме детету, Да зло на зло не гомилаш. Електра Па знате л' мере јадима? Реците! А је ли лепо За мртве не старати се? Је л' учинио то још ко? Њихне ја хвале не тражим; Иа баш још за ме да има среће, Не бих се могла опет смирити Нити бих могла без поштовања Ужасној тузи саломит' крила. Та кад би осто покојни отац За увек само прах и пепо, А пе би било главе за главу, Тад не би било на овом свету Ни побожности ни каква стида. (Наставиће се)