Стражилово

12

предговора, (где су ови као нека допуна делу), зар се и кашаљ може узети као донуиа говору?! Колико је сретнији био Лесинг у своме »Лаокону« с оним цедуљицама на вратовима кипова?! Но осим тога, није ии подела тих предговора потпуна и исцрнна, јер предговора има одиста тако разних, да их је пемогуКе све класификовати и баш због тога не стоји, да су предговори увек излишни. Узмимо примера ради предговор у »1<а 1е§епс1е (Јп 81вс1е« од Виктора Ига. Та ми знамо, да многа славна дела имају предговоре, и да је у тим предговорима често реч о чему, што се не да супсумирати ни иод једну од оних класа, које је г. Недић створио. Зашто онда одбацивати и исмевати предговоре онако еп 1Мос ? Али претпоставимо, да су паводи г. Недића и основани, онда настаје пово питање:шта је он тим предговором управо хтео? и у каковој је свези доказивати у предговору критичких студија о новијој српској лирици, како не треба писати предговоре!? То нас и сувише подсећа на оног мпђарског професора, кадаје учио своје ђаке: »ШТ, <;е<Љ а та^уагђап пет ћазгпгШаМк«. Јер ако ово није предговор делу, онда одиста не можемо схватити, зашто га је штампао. Ако јесте нредговор, како га може штампати г. Недић, кад баш он у предговору овога дела војује против предговора? А тек пико не ће спорити, да је ово ипак предговор, и ако га г. Недић назива «место предговора«, јер »напишите на флашу с отровом: овде је ружично уље, 'у флаши ће ипак остати отров« — рекао је Емилио Кастелар. * После ове козерије о предговору, која као што рекосмо — ни по садржини, ни по облику не пристаје у збирку »критичких студија«, прелази г. Недић да говори о критици наше новије лирике и о правцима, у којима се та критика кретала, (а овамо је мало час говорио, да се »не мисли упуштати у писање историје наше критике«), и нигде не говори о самој лирици као целини, ни о правцима, у којима се лирика кретала (осим што на крају чланка о критици лирике просто тврди, да је лирика наша јачала и напредовала!) Господин др. Недић дели критичаре наше лирике на три табора.*) Та су три табора: *) Он у ошите воли да класиФицира, и још када би својим класиФицирањем био потпун и сретан, могли би рећи, да је Лине естпетике!

„Магичини " критичари, ко.јима је преставшш »Чика-Стева« (ми држимо, да се он као критичар зове Стеван В Поповић, а »Чика-Стева« му је име у дечјој књижевносги). Ови критикују по методи коњичких скокова, много цитирају ради већег хонорара и т. д. У други табор иду лриродна критичари, којима је иреставник Светислав Вуловић. Ова се критика оснива на субјективносги. У последњу категорију иду реа.ши критичари, којима је најбољи иреставник Светозар Марковић. То је критика, која у делу оцењује само садрашну, и то с гледишта користи. И ова је подела г. Недића неоснована и непотпуна, као и подела предговора. Господии Недић говори о неким »матичиним« критичарима, као да је наша »Матица« створила неки шаблон у критици, те је г. Стеван В. Поповић према томе српски Бринетјер. Но у чему се управо састоји та критика, коју г. Недић сматра за најпримитивнију? Да без финије анализе и теоретскога апарата прикаже певање једнога песника. Опа најрадије износи нредмете, о којима који несник пева, она је нека врста антологије, и баш је за то упућенч да често цитира, и то по веће цитате, (али ни та критика не цитира једну и исту песму два пута, нити је несретна у бирању цитата, као г. др. Недић). Пре би се за ову врсту »матичине« критике, која критикује по методу Сен Бева и Брандеса, и по којој је и сам г. Недић написао своје студије, (а особито студију о лирици Војислављевој) — пре би се за њу могло рећи да је природна, јер она просто приказује певање песниково, а критика би се Вуловићева, (којој је он и отац и кум, па је назива »природном«) могла слободно назвати имисацчјом Бернеа, јер њена је главна карактерисгика имитовање Бернеа и садржајем, и још више обликом. Тој врсти критике чини г. Недић неправду, када је назива субјективном. Али да се запитамо пре свега, шта је то управо »субјективна критика« ? Не ћемо стварати нове дефиниције. већ ћемо навести речи г. Недића, јер ће нам опе бити најбољи путевођа у одређивању тога појма Г. Недић вели узгред (на 7 ст.) ово: »из пабирака се, покупљених овде-онде из песама појединих песника, састави каива било*) сли ка или историја песни .а, и то сада треба да *) У оригиналу нису ове речи из цитата штамиане разређеним словима.