Стражилово

171

штете, нарочито тим, што је на време заузела острва Тасос, Самотраку и ЈЈемнос. Но шта су хаснили ти ситни удари, кад је једини јунак, који је дотле у великом рату кадар био. да одоли јаничарима, кад је стари Сибињанин Јанко већ 11 августа у Земуну у градићу, који се по њему прозвао, а 26 октобра 1456 Капистран умро те се сад у Угарској странке тако стале трти, да се за овај мах није могло ни помислити на икакву акдију ван државе *) И у осталој је Јевропи смрт оба одушевљена борца нагло прекинула све добре намере и сву радост, пало се у стару апатију те угасну опет искра одушевљеаа, коју је потпирила била сјајна победа над силним османским освајачем. Мухамед, схваћајући добро ситуацију. пре свега се решио да балканско полу-

*) У жалосно то доба пада и епизода, која је у тесној свези са историјом Београда, наиме убиство гроФа Улрика Цељског. Догађај овај, вели ђенерал Коста Протић у својим чланцима: Одломци из историје Београда, заслужује да се забележи већ и за то, што је Улрих Цел>ски, палатин угарске краљевине, кнез римске царевине, шурак цара и краља Жигмунда, ујак мађарског крал>а Ладислава, био зет но кћери српском деспоту Ђурђу. Кад су Турци одбијени са Београда, дошао 1*е у Београд за команданта града Михајило Силађија, онај исти, што је држао неко време у Београду деспота Ђурђа, а ту с њиме бавио се и његов сестрић, Владислав Хуњадија, син Јована Хуњадије. Силађија и Владиелав оправили су Београдски град у колико су га Турци били порушили при овој опсади и довели су у Београд своју драговољачку и најамничку војску, иа су замолили крал»а Љдислава да дође у Београд, те својом посетом да учини њима милост, а Београду част. И доиста је крал. Ладислав дошао у Београд, праћен гроФом Цељским, који је био у завади са Хуњадијевцима, који су били представници народне странке. Но кад је краљ ушао у град, Хуњади је брзо затворио за њим капије градске и није хтео да пусти у град и краљеву војску, која га је допратила до самога града. Неки дан по овоме (11 нов. 1456) заподео је Хуњади са гроФом Цел>ским кавгу, и кад је гроФ Улрих потегао мач, околина Владислава Хуњадије напала га је оружјем и убила на место у Владислављеву двору. На скоро за Цељским преминуо је и деспот Ђурађ Браиковић, а нису га за дуго надживели ни Владислав Хуњадија, ни краљ Владислав Роз^ћитиз. Први је погубљен 24 марта 1457 у Будиму. Њему се тако осветио сам краљ Ладислав, који је после пада и то 23 марта 1458 напрасно умро. О овим трагичним догађајима, ко;и илуструју оно жалосно доба турскога продирања и хришћанске поцепаности и несвесности, прича Мијатовић у свом Десиоту Ђурђу. Сем тога је исти писац убиство гроФа Цељског у Београду описао у чланцима, који су год 1880 излазили у „Српској Зори" под натписом: Лепи краљ или два политичка убиства. Историска скица Чед. Мијатовића. „Српска Зора" од год. 1880. бр. 2 и 3.

острво и Грчку са свим подвргне под своју власт те да тако Београд као зрео плод падне у крило османлијама. ГГре свега се морала Србија са свим уништити. Стање у тој земљи по смрти трећега великога саборца Сибињанина Јанка и Капистрана, несретнога деспота ђурђа Бранковића, и онако је било такво, да од стране Турака није требало баш велика напора па да се деспотовини зада самртни ударац.*) Жалосне породичне прилике у дому Бранковића, насилна смрт деспотове удове, којој је виновиик син јој Лазар, непоиуларна политика његове удовице Јелене, уиутрашњи распад државе све је то олакшало те је Србија била похмрена. Деспотова се породица разбегла на све стране, велики део српског становништва отеран је био у робље а сама земља била је претворена у турски нашалук. На исти је начин поступио победоносни освајач у Пелопонезу и у Босни. У Босни је оцеубиство и братоубиство у краљевском дому несрећу довело до врхунца. Стеван Томашевић, последњи босански краљ, који се попео на крвљу свога оца окаљани престо, кад је чуо да се приближује Мухамед, побегао је у утврђеии Кључ но наскоро се морао предати. Краљ, а с њим и најмоћнији великаши буду на губилишту билајском погубљени, 30.000 босанске момчади буду придељени јаничарском кору а '200.000 становника буду одведени у робље. Тим као да је решена била задаћа, које се Мухамед био латио. Цариград, Грчка, Мала Азија, балканско полуострво били су султану подвргнути. Само Зета под Црнојевићима и Скендербег од Арбанашке пркосили су још у својим горама победоносном владару. Но и Београд се држао као силно стеновито острво у страшној струји морској. Тај град, о чије је зидове Мухамед пролио доста крви, као да је био осигуран од сваке опасности. Као да је то био последњи и нај јачи бранич Западу. И одиста је то Београд и био за пуних шездесет година, док је трајало кратко сјајно доба, кад је краљ Матија Корвин, достојни син старога Хуњадије, својом управо чаровном појавом иолепшао последње дане угарске државе. Но и Сеограду се приближавао последњи часак. '-) Нег1г1)ег§': Ое8с1псћЈ;е (Јег ВугапЉег ип<Ј <3е8 оеташзсћеп Еејсћез (ВегНп 1883) и Чед. Мијатовића Деспот Ђура!) Бранковић I и II. Београд 1880, 1882 Т. Ст. Киловскп

(Наставиће се)

-лг/лгЈЈ.Ј.Гч2Х>1/г/1/1'1Л.^