Стражилово

172

М. А. РЕЉКОВИЂА „САТИР" У ЛИЦИ

Прошло је већ десетак година, како ме је његдашњи шережански харамбаша Гацо Кантар у личком Доброселу питао: да ли ми је позната цјесма о несложној браћи; па кад рекох да није, стаде ми он казивати преко реда чега се још сјећао. Ја написах те комаде; а извадих из једнога и примјер за ријеч „ гођии," (види у »Ејесшки ћгу. Ш »гр. јегИга*). Тражећи од скора њешто у Рељковићеву »Сатиру«, обрадовах се видјевши да је и на Тромеђу доспјело ово ноучљиво дјело његово, у коме он — као што Стојан Новаковић пише — Славонце кори, подсмијева им се и на боље упућује. Напоменути уломци јесу из другога дијела »Сатира«, а четврте главе, у којој »Сатир казује Славонцу, како се у његовој кући догађа невјерност, поради које бива неслога, а с неслоге злоба, пак најпослије и бој и диоба«. Заиста је у овој глави истакнут ирави узрок кућнога немира и немиљка, братинске завадње, задружнога расула и јаднога натјеривања — на штап и просјачку торбу, па ваљда се тога ради и задржала најдуже ова глава у намети народа. Али је народ и оригинал прекрајао према своме схваћању, а и ријечи је догонио на свој говор, о чем ћемо се одмах увјерити. Није од потребе да све те комаде овамо пренесем, доста ће бити и ово мало. Лакшега поређења ради исписујем та мјеста из оригинала латинским словима, и то по винковачком издању, а народно казивање ћириловским. Во гш, 1>га1ж;, ропао^п згра, №есе ге<л, пе§'о 18(;оп1 с!гра: Носи, уеН, ако ^тоИс с1а<3.е§, Јег 1Ј, впазо, I »аша глаДев, Ва тј киса шј' с!а1а гапа1;а, Ш1л Ш1 је кирИа ћа1а1;а. * На, брајане, назуби ми српак. Хоћу, саашо, ако грошић дадеш, Јере за то ти и сама знадеш: Нит' ме кућа учила заната, Нити ми је купила нлата.

То која §ос1 с1ги§а гепа вто^п, Рак 8Уот 81пи тсЛпе 81гса ро 1п; I <1ок опе 1;ако 8е паЛтеси, Киса 1;гр1 вуе акоДи 1;о уеси. * Трећа о тог њешто мало смотри, Своме сину справи сирца по три; Док год се оне тако надмећу, Трни кућа зло^у то већу. Тамо се не каже »глава« у кола или точка (IV 53), него трупина ; а не могу да докучим за што замијенише »памет« са »разумом«, и ову ријеч узеше да је женскога рода: Најстарији кола иравит' знаде, Бог му дао ту разум имаде. У првом дијелу казује Рељковић, да у Славонији има »шкула« (школа), — али каквих? Па ту читамо: Јер се момак' по иедесет лати, Пак се опи играју вуковп, Куд ћеш горих од тих курјакова? Они вију ко и други вуци, А орлују (урлају ?) ко помамни Турци, Пак се предњак хољудином туче, Вика стоји: ирестан' добар вуче! Они обиоћ око кола кашу, А кад л'јепо све коло оиашу, Онда стражњи предњима омахне, И све коло на земљу обвале; Пак кад буде од дјевојак' хрпа, Онда зграбив сваки своју дрпа. Његови се славонски момци играху вукова, баш као што се и данас и момци и људи играју у Лици на Тромеђи.*) Ова игра, која се зове вујање, и у којој се играчи ухвате један другоме озада за пас, за кожун или за хаљину, те тако пачине вујаљку , игра се и тамо који пут уз коло; али кад су велики у колу, не смију му ни близу прићи. Но тамо у вече иду још у вукове. Кад је млада доведена у младожењину кућу, па »да весеље још већма срце стопи и душу разигра, ето момчади и дјевојака из свег села пред кућу, ето и дјечурлије у вукове, да се све

*) Љетопис Мат. Српске, књига 140, стр. 57.