Стражилово

167

имате, и не правите никаквих керефека! — намргоди се Вељчањинов. — У две речи, ако изволите, — ужурба се Павле Павловић: — ја се женим и идем сад к невести, и то одмах. И они су на летњиковцу Желео бих само допасти још те особите части да ми буде слободно упознати вас са том породицом, те сам и дошао са необичном молбом (Павле Павловић ггокорно пригну главу) да идете са мном, ако изволите.... — Куда да идем с вама? — разрогачи очи Вељчањинов. — К њима, то јест на њихов летњиковац. Опростите, гато говорим овако, чисто као да сам у врућици, па не могу јасно да се изражавам; уз то се толико бојим да ћете ми одрећи . .. При том погледа тужно на Вељчањинова. — Дакле ви хоћете, да ја сад идем с вама к вашој невести? — запита Вељчањинов, оштро га мерећи и чисто не верујући својим очима и ушима. — Јесте — рече Павле Павловић, који наједаред изгуби сваку наду. — Не ћете се ваљда срдити, Алексјеју Ивановићу? То није, можда, каква дрскост с моје стране; само вас препокорно и особито молим . . . Ја сам држао, да ми ви, може бити, не бисте хтели одрећи ... — Пре свега, то је немогуће ! — рече Вељчањипов узнемирено. — То је само моја жарка жеља и ништа друго! — молио је Трусоцки даље — не ћу да вам кријем, да ту има и других својих узрока. Али узроке сам рад тек после да вам рекием, и за сад вас само особито молим . .. Он чак устаде са столице из поштовања. — Али то је у сваком случају немогуће, признајте сами ... — Вељчањинов такођер устаде с места. — То је врло могуће, Алексјеју Ивановићу — ја сам већ био слободан говорити о вама, као о пријатељу; а у осталом ви сте већ и без тога познати; тиче се Захљебињина. Статски саветник Захљебињин. — Како рекосте? викну Вељчањинов. То је био онај исти статски саветник, кога је назад месец дана непрестано тражио и не налазио га код куће, и који је, као што се показало, радио у корИст противне странке у његовој парници. — Та да, та да! — смешио се Павле Павловић, чисто ободрен великом зачуђеношћу Вељчањиновљевом — тај исти;сећате се сигурно, како сте оно пре ишли с њим и разговарали се, а ја стојао на другој страни и гледао на вас; ја сам тада чекао, да му се приближим после вас. Пре двадесет година смо заједно служили, ну тада, кад сам му хтео

да приступим после вас,«још нисам ово намеравао. Тек сад ми изненада дође на ум да се женим, нема ни недеља дана. — Али како да рекнем, па то је сасвим угледна породица? — зачуди се најивно Вељчањинов. — Па шта онда кад је угледна? — искриви се Павле Павловић. — Не, не, нисам тако мислио... само у колико сам ја опазио, кад сам тамо био .. . — Да, да, они се сећају, сећају се како сте тамо били — радосно прихвати Павле Павловић само што нисте могли видети тада целу иородицу; али он сам сећа се вас, и поштује вас. Ја сам им врло лепо говорио о вама. — Али, шта ћете да радите, кад је тек три месеца од како сте обудовили? — Та па сватови не ће бити одмах; сватови ће бити тек после девет или десет месеци, управо кад прође година жалости. Будите уверени, да је све у свом реду. Пре свега Федосјеј Петровић познаје мене још од малих ногу, иознавао је и моју покојну, зна како сам живео и на каквој нози, и на послетку, зна да сам и богат, а сад сам добио и место с повишицом —- све је дакле као на дроту, као што изволевате видети. —• А кога узимате? Његову кћер? — То ћу вам већ све потанко причати — пријатно подмигну Павле Павловић — допустите само да запалим цигарету. Сем тога ћете данас и сами видети. Прво и прво, таки су радници, као што је Федосјеј Петровић, овде у Петрограду по некад врло на цени, што се тиче службе, ако им само пође за руком да обрате на се пажњу. Али иначе, што се тиче, осем плате и осем неких платних додатака, наградних, допуне ради, поверенствених, или тима подобних доплатака — ни откуд ништа, то јест ничега од већег значаја, нгго би могло да састави капитал. Живе лепо, али ако имају породицу, не могу ништа да метну на страну. Замислите само: Федосјеј Петровић има осам девојака и само једног, још нејаког сина. Кад једном склопи очи — остаје породици само јадна пензијица. А ту је осам девојака — та замислите само, замислите: свакој по пар ципела, па колики новац! Од осам девојака пет су већ на 3 7 дају, најстаријој је двадесет и четир — прекрасна девојка, видећете и сами — а шестој је тек петиаест, још иде у гимиазију. Па вид'те, треба наћи младожење за пет старијих, што би, ако је могуће, требало учинити што пре. Отац би дакле требало да се што чешће даје видети — а шта све то кошта, питам ја вас ? И на једаред јављам се ја, па још први младожења у њиховој кући, а добро