Стражилово

277

ВЕРЕНИЦА

НОВЕДА СТЕ о би то икад био помислио! Како ли је то , било блажено ведро чељаде, кад сам се с њом пре три године упознао у малом тиролском купалишту Мајгатату! Онда једва ако јој је било седамнаест година а гледала је у свет очима, из којих је сјала потпуна, безбрижна срећа. Како јој мати, од давнашње болести сва узета, никад није излазила из вароши, то ју је старија њена сестра, која је била удата за талијанског неког грофа, новела у угодно купалиште, где сам тада и ја био. Није прошло дуго а ми смо се често састајали и заједно проводили. Мени су сестре биле врло мило другатво а оне су опет радо примале моје услуге, где је ваљало да им мушкарац буде при руци. Нарочито на великим гаетњама у дивну околицу био сам ја ваздашњи њихов пратилац. Колико ли се пута у тим приликама Јела — тако се звало то девојче — попела па стрм гребен па, пре но што сам је ја могао стићи, нагло оиет сишла ииза стену, свагда весела превесела Но крај све те раскалашне живахности није нигата у њој одавало демона страсти. Нзгледало је, као да свет и људе сматра за сиграчку, тако да ју је најмања ситница кадра била обрадовати, но ниигга је није могло у души да потресе. Како према свима, тако је и према младим људима била вазда безазлена; као да није опажала, да ли је који леп и мио или није, једном речи, била је невино дете, само што је из њених речи често врцао са свим заносан, ђаволаст дух. А сад! Какву ли сам је затекао ! Кад сам прошлога лета дуже времена живео на Лиду код Млетака, да се купам у мору, чегто сам виђао онде киежевића јужне једне државе, о којем се једаред по свету много говоркало. Скоро је сваки дан излазио из Млетака на Лидо те су га познавали сви до најмањега рибарчета. Ретко се појављивао сам, то јест само са својим коморником, него га је обично пратило читаво јато младих женскиња. Мене је наравно јако занимала та појава; у купалишту човек и онако има доста каде а и било је свакад пуно света те сам тако са терасе, која је изидана у море, лепо могао посматрати све, шта вигае сам често могао сести са свим близу кнежевића и његове свите, а да ни најмање не упаднем у очи. Саобраћај у том кругу био је неусиљен да не може горе бити; кнежевић би се одсмејао на еваку гаалу, па је и сам веома често збијао са својим коморником најраскалаганије гаале а женске се

ВАНА МИЛОВА на то смејале да се све хорило. Кнежевић је био у најбољим годинама, лика је био прилично велика, снажна, негато гараве масти а косе црне, те је на ирви поглед привлачио пажњу нарочито чаром јако исписане јужњачке расе, коју је одавала лена му глава: Но кад му је човек боље погледао у лице, појавила се на лицу негато иростачка црта, која је човека растрезнила од илузија, а уморни поглед његова ока, за који се свакако могло рећи да је интересантан, доказивао је бурну прогалост. Слуге у купалишту наскоро су ми у својој ревности казале имена свију женскиња из кнежевићеве свите те сам дознао, да су то биле скоро све саме маркизе и контесе из најодличнијих кућа у земљи. Но како ли сам се зачудио, кад сам једнога дана дошао на терасу и у јату женскиња, гато су биле око кнежевића, смотрио моје миле познанице, оне две сестре из Мајгатата! У првом радосном изненађењу хтедох одмах да им приђем; но јога се за времена иромислих, да то не би било у реду а и да бих ту доспео у друштво, за којим нисам чезнуо ни најмање. Тако остадох мирно у страни, сакривен у гомили света, и стадох опет само посматрати. 1Јре свега сам боље иогледао Јелу. Ала ми се учинила да се променила! И друкчије изгледа, и друкчија је. Њено дивно нлаветно око, које је нре гледало онако детињски, имало је сад неки са свим неиеказан израз, који је додугае био задубљенији и силније привлачио, но ипак ме је уједно чисто заболео; та није ми се више у њему огледало оно безазлено блажено чељаде, које ми је остало у успомепи. А упало ми је и то у очи, да Јела скоро никако и не скида очију са кнежевића а уз то, као да снева, са свим мирно седи, ни налик као пгго је била негда, Кнежевић иак, са свим живо ћеретајући, тек би по каткад погледао у Јелу и онда би му око усана заиграо лак осмејак. .Јелина сестра, грофица Росетијева, изгледала је такођер озбиљнија и замишљенија, но што сам је познавао у Мајштату. К,ако сам сад размишљао даље, нагаао сам наравна разлога том, што су обе овде, а у први мах сам се био изненадио. Та грофица Росетијева живела је обнчно у Млецима — тога сам се сад тек сетио на Је зацело Јела била у гостима код ње. Друштво се сад дигло да се прошета по морској обали. И ја сиђем са терасе па сам подуго гледао за шетачима, који су ходали све двоје по двоје. Тада сам опазио, да кнежевић иде с Јелом. Она