Студент

) СТУДЕНТ 4 РЕДЛКЦИЈЛ И АДМИНИЈ СТРЛЦИЈА НА ТЕХНИЧЈ КОМ ФАКУЛТЕТУ (УСГТ) # + Ј РЕДАКЦИЈА ПРИМА: Ј УТОРНИКОМ И СУБО\ ТОМ ОД 3—6 ЧАС. # + Ј ПРЕТПЛАТА: Ј тромесечно • дин. ) полугодишњс 15 дии. (I годншње 30 дин. ♦ Ј РУКОПИСЕ доноснтн у редаклију, слати путем удруј жења, илн ставити у орЈ манче у О. С. М.

БЕОГРАД, 26-IV Прва два броја нашега листа наишла су на широк, срдачан пријем. Она су нашла своЈУ публику не само међу студентима већ и у грађанству, које је очекивало да напокон добије праву слику о стању и приликама на Университету, о раду и напорима нас, студената. Ми данас морамо вејћ да повећавамо тираж „Студента”. Све су то чињенице које доказују да смо већ успели, донекле, да пођемо путем одговарања оним задацима које смо себи поставили. Хтели бисмо међутим, да се нарочито задржимо на једном. Преко листа а то смо нагласили и У нашем уводнсм чланку хтели смо да остваримо контакт и са студфггима, који су приморани да преко године живе у унутрашњости, често потпуно отсечени од додира са својим друговима, са својим удружењима, са својим Университетом. Истина„ пошта коју примамо из унутрашњости је доста обилна, претплате све многобројније: али то није довољно. Да бисмо и нашим друговима у унутрашњости послужили као што хоћемо, потребно је више напора и с њихове стране. Потребно Је да се они стварније, конкретније, вежу уз наш лист, да у њега унесу нешто, а не само да из њега примају. Конкретно речено: сматрамо да је потребно, у местима, у којима постоје студентска удружења, да иста узму на себе) потпуно посао око добављања, растурања и обрачуна за лист. Ово ће бити први корак: стварајући међутим нарочите секције којима ће ово бити дужност она ће ставити у дужност овима и да сарађују на листу. Извешта;е о животу и раду студенатп у унутрашњости, о активности студентских удружења, литерарне и културне прилоге увек ће/мо радо штампати. Овако остварена обострана сарадња, продубиће се временом: „Студент” ће заиста постати жива спона између свију студената, и увек све више и више резултат њихових ?а-једничких напора, огледало њиховога живота и рада. Узајамна измена искустава донеће на тај начин користи свима нама, на свакоме сектооу нашега рада. Природно јс, да тамо, где нема удружења. могу на себе и студенти-пој'единци узети такву дудшост. Баш зато што их има мало, што су одсечени, њима ће овај контакт и сарадња бити још потребнији. Стварајте сарадничке одборе. СарађУјте у „Студенту”. Пишите нам о свему, питајте! нас за све што вас интересује. Успоставимо напокон онај контакт који мора да постоји међу свима нама, синовима истог покољења, везаним судбином и интересима. „СТУДЕНТ”

Са У. С. М. Е. Т.ом по моравском базену

Са много самопоуздања и вере у успех кренуо јс У.С.М. Е.Т. на научно-забавну екскурзију по Моравском базену. Тежак економски положај већине студената није дозволио да пођу они којима би ова екскурзија била такође од користи. Техника Је победила простор и врем4 а ми песмом, шалом и причом, и ако техничари, и саму технику. Километри н сати пролазили су као да не постоје. Читају се новине, спрема програм, пева, шали, дискутује. О свему се прича само не о студијама. Покушавамо да заборавимо на математику, механику, гвоздене конструкције, парне турбине и тд. Воз стаје. Јагодина ... „Кад пре!” Искрцавање. Смех, шала. Напуштајући перон железничке станице, дочекују нас облаци прашине гоњени хладним ветрсм. Очи боле. Одело лети ... Фабрика пива и слада. Англо-чешки капитал под нашом фирмом. Први сусрет са машином. Тишина. „Мир као на гробљу. Све зврји празно. Резервоари пива чекају „боље дане.” На тавану, у сушари јечма, седе четири згрбљене жене. Нешто раде. Прилазимо. Секу кромпир за свиње. Десеточасовно седење у овом мраку направило их јс још црњим, модријим. Скривају погледе. Плаше се. На постављена питања одговарају кратко: „Од шес’ до шес”, „Осам, десет, како која. Шта‘ш”. Још једно разочарење. Позната фабрика саламе. Очекујемо да видимо дело технике и у овој области. Алц руке су изгледа овде још „у моди”. Гомиле заклане живине и свиња чекају на транспорт. Најзад. оно чега смо се нзјвише плашили: „забава са концертним делом”. Треба покрити расходе. Штампати издавати табаке, помоћи онима који немају .., Сви су нестрпљиви. Посета слаба. Ма говорио сам ја, висок датум! Колико је пало? Јесу ли трошкови покривени? Све укочено. Мирно. Завеса се диже. Господо и госпође, другови и другарице! Површно посматрајући рекло би се ... одјекује претседников глас кроз празну салу. Програм се изводи без воље, на силу. Сала празна, мало света. Нема пара за студента ..., плави салу глас „унизерзитетског врапца”. Први неуспех. Разочарење. Одлазимо на спавање љути. Али међу нама има и оптимиста: „Чекај Параћин, Ниш, Краљево, да видиш! Позната фабрика штофова. Параћин. Савршенство технике. Све ради као машина. Изнснађује нас велики број аеце којз раде. Инжињер, стручњак, објашњава: „Па, знагс, овај посао не би могли да раде одрасли људи. Потребни су внтки и танки прсти.” Под теретом бала повијају се мршава и бледа деца „чији су прсти витки и танки” а наднице мале, додајемо ми. После тога не чуди нас зашто дневни листов-и објавЉ УЈУ : Наше најбоље и најјефтинијс штофове добцћете код фирме... Наде се реализују. Посета је боља.

Опет: „Господо и госпође, дугови и другарице. Површно посматрајући рекло би се .. . Опет: Ахтунг, ахтунг, хир радио Берлин ... Опет: Сала празна мало света Нема пара за студента ... Фабрика стакла. У јари и светлости усијаног стакла назиру се лица радника. Израда је примитивна. Човекова плућа надимају стаклену смешу да би постала боца, чаша, литар... Друго оделење. Стакло се дотерује: струже, глача, шара. Стаклена прашина разара душник, плућа, тело. Мора се. Стакло се тражи. Стакло је данас неопходно потребно. Ниш. Све на јуриш: начелство, финансиска контрола, општина, рекламе, соколана. Нервоза. Очекује се велики успех Јер се приређује „велика забава I ’. Празна сала овога пута не дејствује тако поразно на нас. Научили смо. Овога пута изостаје: „Господо и госпође,

другови и другарице... уер нема коме. Али опет се чује: „Ахтунг, ахтунг ... опет „Сала празна мало' света, нема псра за студента ...” Историја се понавња. Лесковац са шумом фабрнчких ди.мњака-, уским кривим улицама, гурманским прскзводима, оставио је на нас најбољи утисак јср није било за; баве. Круна „успеха"’ Краљеао. Улицама одјече: „ЗапеваЈ песму кад мори те туга”. Псследње сретство рекламе. Прате нас босонога деца и беспослен свер'. Сензација!. . . Опет по ко зна који пут: „Господо и госпође, другови и другарице. Површно посматрајући рекло би се ... коЈе смо већ сви научили напамет изузев говсрника, који неуморно и даље чита. Опет; „Ахтунгу ахтунг...” опет: „Мостови. нису криви!...”, опет: „Сала празна мало света Нема пара за студента...” Најзад одмор. Немз више забава, нема их ... Крагујевац; генератори, наковњи, дребанзи, топови, пушке .. Мив.

ОДБОР СТУДЕНТСKИХ УДРУЖЕЊА ЗА МИР

Све до средине прошле године скоро се није могло говорити о не* кој мировној акцији на нашем Уни* верзитету. Тек тада, одашиљањем нашег делегата на Бриселску конференцију омладине за мир (фебруар 1936), наша студентска омладина почиње да се активније бави, овим, данас тако горућим питањем. Први пут она иступа на једну омладинску међународну трнбну и повезује се са сзетским омладиксаим, а нарочито студентским покретом за мир. У овом уношењу наше студентске омладине у овај широки омладиноки покрет, кроз који се је она сама учила, користећи се богатим искуством својих другова из осталих земаља, а у исто време обавештавајући их о свом положају и раду, много нам је помогла Светска студентска заједнииа са седиштем у Паризу. Овако касно прилажење наше студентске омладине проблемима рата и мира, може се лако разумети када се узме у обзир стање које је све до тада владало на нашем Универзитету. Заузета решавањем других проблема, још довољно не организована, без дотицаја са сличним покретима ван наше земље, наша студентска омладина заиста није могла да поклони више пажње мировном раду. Зато Бриселска конференција долази у прави час. Док су се, с једне стране, прилике знатно измениле, дотле је, с друге стране, опасност рата почела непосредно да угрожава младе животе. Она ће у историји нашег мировног покрета остати као обележје његовог почетка. Још. при првим корацима рада на ствари мира, наше студенте је очекивао велики задатак и посао. Требало се је припремити за Светски омладински конгрес у Жвневи, (почетак септембра 1936), да би на овом првом и јединственом скупу омладина свију земаља, заузела место, које нам по нашем досадашњем раду на стварању једног пуног студентског живота, заиста и припада. Морамо признати да и поред свих тешкоћа која су се појављивале у томе раду, као краткоћа времена, немање скоро никаквих традиција мировне борбе, да се је овај посао са успехом извршио. То је и омогућило нашој делегацији да на самом Конгресу узме виднога учешћа, и тиме се стави у ред делегација великих демократских држава. После повратка наше делегације из Женеве (из Београда су оили четири студента и професор нашег Универзитета др. Милан Жујевић као посматрач), пред нама су се појавили велики задаци и широко поље ак-

тивности. Прво што се је предузело то је било обавештавање свих студената о раду и одлукама самог конгреса као и нашој будућој делатности. У ту сврху био је сазват митинг за мир који се је 4-ХП-36 одржао у великој сали Правног факултета у присуству преко 2000 студената. На овом митингу на Један редак начин манифестсвало се је јединство целокупне студентске омладине у борби за мир. Она је показала да је схватила поуку и гесло Женевског конгреса, да је јединство омладине најсигурнија гарантија њенога уопеха и моћна залога за очување Мира. После Конгреса, Београдски прнпремни одбор се је претворио у ста.тни Одбор конгреса. Међу осталим омладинским организацијама у њему је била и студентска омладина претстављена преко Акционог одбора стручних удружења који је у Женеву био послао своја два делегата. Новим задацима, вођењу једне конкретне мировне политике и васпитавању студентске омладине да се залаже за њено остварање, Акциони одбор по својој природи више није могао да одговара. Тиме се је указала потреба оснивања једног акционог одбора, који би координирао рад свих струч них, културних, економских и спортских удружења на нашем Универзитету, на мировној акцији. Тако је дошло до оснивања Одбора студентских удружења за Мир, који групише 28 студвнтоких удружења. У овом одбору свако удружење је заступљено преко два делегата који имају за дужност да чланство своје организације стално обавештавају о мнровном раду на Универзитету и да тако окупљају све већи број пријатеља Мира. Њихова је дужност да што тешњим и редовнијим контактом са чланством својих удружења раде на томе да свима њима постане јасна потреба мировне борбе и да сви схвате да само залагање за едну кочкретну мировну политику уоже одиста да допринесе очувању Мира. У том с.мислу треба искористити сва средства која нзм стоје .'•а расположењу. Поред зидних новина о којима треба да се старамо ла се учек нађе и по један ч.танак о Миру, поред чланскнх састанака К' ји не би сме.тн да се одрже а да се н? њкма ме продискутује о ономе што треба урадити да ои и студенти са своје стране доприне.ти организацији Мира, ми смо добили и једну при.тику више да о свему томе проговори.мо и кажемо нашу реч, доби.ти смо једну широку трибину, доби.ти смо наш студентски

лнст. Његови ступци пружају нам мзгуКмосг да сви ми осветлимо многоороЈне проблеме од чијих решења зависе ниши млади животи н читава нтша будућност. Искористимо ову прилику и сарађујмо сви, јер се то и тиче свију нас! Бити за Мир не зкачи само се зато изјаш. њавати, већ и својим свакодневним радом то и показати. У том нашем преданом раду, да принципи наше по.титике заиста победе, водиће нас и помагаће Одбор студентских удружења за Мир, који мора да постане важан фактор нашег студентског живота и тиме допринесе свој удео у напору омладине за међународну организацију Мира.

Програм будућих омладинских манифестација

Априла 17—19: „Омладина хоће мир”: велика изложба под покровитељством Белгиске лиге за Друштво народа. Брисел. Априла 22: Студент. штрајк у корист мира. Сједињене Државе. Априла 24—25; Трећи састанак Енглеског омладинског мировног одбора. Манчестар. Маја 18: Дан Добре воље. Интернацисналан. Маја 22 —25: Канадски омла дински Конгрес. Монтреал. Јуна 19—20: Омладински дан мира. Вел. Британија. Од 28 јуна до 3 јула: Пленарни састанак Међународног саввза Удружења за Друштво народа Братислава. Од 1 Јула до 19 августа: Студентски логор за Мир. Велика Британија. Авгусга: Годишњи конгрес Међународне федерације универзитетских удружења за Друштво народа. Будимпешта* Августа 8—23: Међународни омладински логор. Иариз. Августа 15: Међународни омладински дан за Мир. Париз. Августа 12—26: Летњи курс Енглеског универзитетског удружења за Друштво народа. Женева. Од 25 августа до 4 септембра: Летњи курс Међународне уније удружења за Д. Н. Женевз. НовОмбра 10. Међународни омладински дан у корист мира. Интернационалан. За сва детаљнија обавештења обратити се редакцији „Студента*'.

ИЗ РЕДАКЦИЈЕ Рок за предају рукописа за Конкурс који смо у првом броју нашег листа расписали за најбољу кратку причу из студентског живота, продужује се до 15 маја. Упозоравају се сви студенти који намеравају да учествују на Конкурсу, да до тога датума пошаљу редакцији рукописе. Академско позориште на Универзитету у Београду, расписује конкурс за најбољи позоришни комад, погодан за дилетантске трупе. 1. награда 200 динара. 2. награде по 150 динара.

ИЗ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Претплатници који администрацији нису доставили своје ближе адресе нека лист подигну на шалтеру Универзитета. Умољавају се гг. ревизори и колеге које су примили лист на растурање, да у што краћем времену пошаљу обрачун за прва два броја. Ради што боље експедитивности, опомињу се претплатници да сваку промену адресе јаве администрацији листа.

Страна 2

„С Т У Д Е Н Т"

Бро| Ј