Студент

Нове уредбе

Током последње две године израђене су нове уредбе за медицински технички и ветеринарски факултет, којс се сада понова узимају у разматрање, те ће овог семестра, изгле'да, претрпети оснсвне измене. Због тога је питање уредаба сада веома актуелно. као веома важан проблем наставе и наших студија. Уредбама је предвиђен и прецизиран ток и начин студија, одређени су принципи, на основу којих се сдвија читав научни и васпитни рад на Универзитету. Уредбе су за студенте закони који им одређују спс цијалне могућности и смерове студирања. Тако постављене, уредбе морају, у првом реду, да штите интересе науке, Универзитета и студената, а у ширем плану треба да пстпомогну општем подизању народне, како духовне тако и материјалњЈ културе. Међутим, нове уредбе су, по нашем мишљењу у многоме у опреци са њиховим правим и ђединим задацима. Све три уредбе имају више заједнкчких тачака у погледу услова студирања, полагања испита уписивања семестра. У главном преовлађује групно полагање испита. Трећи, пети и седми семестар не могу се уписати без полагања великог броја предмећд, што је скоро немогуће. Одлагање испита, ко'ји су везани за специјалне испитне рокове, такође је онемогућено. Поред тога није прецизиран однос између професора и студената, повећан Је број предмета и ток студија и тд. Уредбе су донесене са намфом, како бар кажу они ко'ји су их доносили, да се подигне научни ниво студената и омогући боља спрема будућим лекарима, инжењерима и ветеринарима. Уредбсдавци су мислили постићи горње, повећавајући до максимума бране за напредовање у студи Јама. да би се селекцијом одабрали они коЈи су V могућности ла одговоре изабраним позивима. Међутим, није се l обраћала пажња на спољне моменте и тешке економске прилике под живи већина студената. Проблем је решаван чисто кабинетски, запостављајући све стварне! услове ксЈи одређуЈу смернице како живота, тако и науке као једне од његових маниестаци|а. Тако се пзазвао обоатан ефекат. Место повећања научног и турнсг нивоа. смањује се и квалитативно и квантитативно тај ниво. На то утичу и извесни ставови из нових уредаба коЈи сами од се/бе иду на штету науке, па макар она била одређена и за мали број „посвећених”. Поред тога што нзука трпи од таквих уредаба непосредно, њен обим се сман>ује и посредно, преко студената. Данашње матери Јалне прилике V свету, тежак економски положај огромне већине студената. те губитак временз за одржање животне егзистенције. све то онемогућава потп\-но овакав начин спмиЈа који предвиђаЈу нове уредбе. Та немогућност неће отпасти за дуго и поред напора студената да за(еднички побољшаЈг сво! економски положај. Тако Је у ствари постављен економски нммфмс клаузус и затворена врата Универзитета шиооким народни\! слоЈевима. Намка. ако се она сматра као жив и опште иародни поЈам. мсра да трпи под оваквим мсловима, кзд се

народу онемогућава подизање и онако врло ниског културнсг нивоа и бедног економског положаја. Разумевши све ово студенти су енергично устали противу доношења таквих уредаба. Отпор је морао да се ствсри тим пре што се овим новим курсом „културтрсгерства” осакаћује наша и онако млада и неразвијена наука и онемогућује културно и прссветно подизање нашег народа и омладине проистекле из тог народа. Студенти су имали право да устану против тих и таквих мера, Јер су непосредно погођени њима, а дужнсст им’је, и право, као генерацији која дблази, да бране наше научне и културне тековине и утичу на смернице просвете и културе нашег народа. На том плану борбе нашли су се раме уз раме сви студенти из Загреба. Београда и Љубљане. Мсрамо подвући да је та борба била паметна и смишљена, и, за то, ефикасна, ПрсЈко митинга и конференција, доношењем документованих резолуциЈа, путем убеђивања и дискутовања са професорима и Универзитетским властима, створило се распсложење код надлежних фактора да се овај проблем правилно реши у смислу оправданих студентских захтсва. Томе Је много допримела већ постојећа сарадња између прсфесора и студената. Решавање самог проблема захтева, ипак, доста времена; једним погезом све се не може постићи. Уредба за Технички факултет била је прошле гадине одгађана; ~из тог разлога неко поновно одгађање не би било могуће, а да се у исто време не спреми већ готов пројекат измена. У том смислу факултетске власти на Техничком факултету у Београду отпочеле су акцију око доношења новог пројекта УреЈдбе. Добијени су још раније извесни предлози из Загреба и Љубљане. На основу тих предлога. мишљења Београдског техничког факултета и студбнтских захтева, донеће се У најскоријем времену већ скицирани пројекат који треба да одобре и остали факултети. Такав заједнички предлог ићи ће. како смо обавештени, већ почетком месеца маја, надлежним факторима на дефинитивно усвојење. Са урбдбом о Медицинским факултетима стоЈи мало теже. Доскоро није се по томе од стране факултетских власти ништа урадило. Међутим заједничком акцијом студената путем кангреса Савеза југословенских медицинара обавештена је Јавност и покренуте само факултетске власти. Тако ће у најскорије време доћи до једне интерфакултетске конференције у ко'јоЈ ће бити пуноправно заступљени и студенти. Тешко да ће се спремити већ готов пројекат до краја школске године Јер томе на пут> г стоЈе многе сметње. Једна од тих Је и тежња да се новим уредбама унифицира настава на свим факултетима у земљи. Међутим, поједини факултети, током свог развитка, сворили су посебна обележЈа и традициЈе преЈко коЈих се не може Једноставно прећи. Стога сада изгледа као наЈмогућнији захтев одлагање нове уредбе док се не изради Једна друга уредба коЈа ће бити у сагласности са свим факултетима и студентима.

Што се тиче ветеринарске Уредбе њено суспенловање

било би немогуће, јер би тада важила стара Уредба о Загребачком ветеринарском факултету, са којом се, изгледа, загребачки професори не слажу. Код ове уредбе постоји тешкоћа и у томе што Је она донесена бф учешћа Универзитета, ма да се са надлежног места, како смо извештени, не би имало ништа против евентуалне измене те уредбе. Стога је потребно постићи сагласност оба факултејта у погледу измене бар оних ставова који говоре о испитима. Таква акција имала би највише изгледа на успех. Морамо подвући да питање уредаба треба најхитније решити већ из разлога што ту хитност оправдано захтевају студенти прве године Техничког и Ветеринарског факултета, који оу у недоумици и стрепе. пред наступајућим испитима за које су свесни да их неће моћи положити. На крају да нагласимо, и ако постоји тежња да се питање уредаоа повољно реши, потпуни успех постићд ће се једино сталним истицањем наших оправданих захтева, повезивањем и уском сарадњом свих студената.

Курс прве помоћи

Желимо да изнесемо овде једчу идеју која би се могла реализовати ако би било довол>«о воље и раг-у-мевања. Мислимо да ће ову ствар правилно схватити сви они, који су видели и осетили какво је народно здравље и колико је потребно напора и рада да се то велико иародно страдање бар делимично отклони. Студенти медицине студирају, уче и полажу лспите две до три године из такорећи уводног дела медицинских наука. Материјал који треба савладати из физике и хемије је упфаво понављање и обнављање знања из средње школе, тј. учење онога што са практичном медицином нема још везе. Чак и у другој години, када је реч о хистологији, физиологији и анатомији студенти медицине незнају још ништа шта у практичном животу значи бити медицннар. Тако студирају три до четири године а нису у стању да пруже ни најобичнију помоћ народу У даној прилици. Дешава се често, Да се многи медицинари стиде признати да толико година студирају медицину а незнају указати ни најосновнију помоћ. Када им се иеко из народа обрати: »Ти учиш за доктора, не би ли нам могао нешто помоћи?« сваки се медицинар нађе у тешкој ситуацији одгаварајући: »Е, па ја то још нисам учио«. Очито је Да се овим много каже. Верујемо да када би се тврдило да је наш систе.м васпитања за то крив, сви би се сложнли с тим а исто тако да смо делимично и ми студенти овом жалооном стању криви. Овим ми не желимо негирати потребу уводног знања у медицинску науку као и у опште тесретског дела студија. Мишљења смо да тек онда када се теоретско знање повеже са практичним, може дати позитивне рекзултате. Посматрали смо медицинаре када положе неки испит, како су срећни и задовољни. То је сасвим разумљино. Човек се после напорног рада ралује када види неку награду. Сматрамо да нас те испитне награде страшно обмањују. Сигурно је да се многи студент, након великог броја положених испита запитао; што ја управо зна.м из медицине, какво је моје знање и колико сам га у народу применио? У овако.м од нас рађа се сасвим други критеријум и поткрада се мисао да би процена нашег знања била много достојнија када 6и се заснивала на томе ко.дико смо то теоретско знање умели применити у пракси. Очито је да се дубоким теоретисањем ствара код нас медицинара професионална психолошка особина да потцењујемо сваку практичну радњу

која долази од људи који немаЈУ великог теоретског знања. Често пута људи који сврше само курсеве прве помоћи учине много веће услуге народу свога краја. Има и студената медицине који те курсеве свршавају али их има и превише пу. них глава теоријом, које се томе смеју. Сигурно је да они нису знали практично ни оно што су на тим курсевима научили. Често се добацује да то није лака ствар; треба прочитати многе дебеле књиге; треба и.мати много претходног знања. У ствари, ти.м се сакрива једна срамота за коју смо делимично ми медицинари криви. Често пута смо осетили бол у срцу жалећи што не можемо своме народу бар делимично по.моћи. Не питамо се никада дали смо у стању бар донекле изменити тај свој пасивни став и научити нешто што је неопходно, па макар се то звало и Курс прве помоћи. Бар онај број студената сеоских синова и сиромашних грађана требали би да најсавесније схвате ово стање и да добију колико толико практичног знања пре свршених студија, како би мо г .ти лети, пошавши у своје место, пружити неколико лекарских савета, у погледу становања, одевања, хигијене, да би могли превити. рану, посекотину, дати инјекцију и упозорити их на опасност псјединих болести Сви смо свесни да би се од тога мог.то много остваритн и сви знамо колико би велику услуту учннили својој околини. Зато би било неопходно да Удружење Јутословеноких Медицинара замоли господу Доценте, Асистенте и лекаре, да нам то преко потребно знање изнесу на један приступачан начин.

Шта да се ради?

Наша удружења у свом раду, који је већи, плодоношији и озбиљнији нгго досад, имају још великих мана и иедостатака, које ми сви запажамо и тражимр начина да их ликвидирамо. Да би смо тс учинили морамо их прокритиковати, да видимо у чему се састоје, какве су им последице и ко]и су им узроци. Отворено признавање и здрава критика је најбољи лек за исправљање погрешака док је непризнавање и забашуривање најбољи терен за нове грешке. Не може се никоме признати непогрешност. Највећи људи у историји, који су стварали генијална дела или водили велике народне покрете. били су увек кадри да признзју чим погре)ше и да уложе све напоре да своје погрешке ликвидирају. И то је био један од атрибута њихове величине, и један од услова њиховог успеха. Свест, јзсно разумевање свог положаја у друштву и схватање својих дужности је основа на којој се темељи самокритичнсст. Таква свест Је код нас студената чињеница. Чињеница ј€l зато и здрава самокритика, која нам је данас снажно оруђе у раду. Кад се тај рад, тај општи друштвени рад по удружењима, тиче свиЈУ нас, као целине, потребно је да та самокритика буде што шира и организованија, да буде јавна. Зато ће „Студент” имати посебну рубрику критике и самокритике под насловом: ~Шта да се ради?" Наше јеј гледиште да је критика конструктивна онда, кад, поред осталог, даЈе конкретне предлоге како да се отклони што не ваља, и кад критичар не остаје само критичар, него „што каже ином и сам својим по!врђује чином”. Критичар није свршио свој посао ако само констатује чињенице, упозна нас са стварношћу, него он има да настоји да је и измени. Такви критичари неће разарати него стварати. Зато је ова рубрика неминовно потребна, и као таква, она има много да говори с обзиром на овако многострук студентски живот. Сваки појединац, као један од многих који сачињавају јак кадар савесних радника по свима нашим удружењима, на свима, и најситнијим пословима, поздравиће сваку нову добру вољу и свачију активност, као што ће осудити аљкавост, себичлук, учмалост и боемство. Уколико смо већи радници, у толико ћемо бити задовољнији сами собом, јејр знамо да ]е једино рад извор свих вредности. „И сада вам упућујем завршни позив, завршну жељу. Моја порука при отварању Конгреса гласила је: „Млади људи, уједините се”. Сада сте уједињени, сстаните то и даље. Јер само ако сте ни нећете доћи у прилику да у униформама будете супротстављени једни другима, и да једни другима наносите смртоносне ударце. То јединство не значи по мом схватању, само да међу вама неће бити рата; оно значи такође да међу вама неће бити ни друштвене неправде. Неопходно ]е потребно да у ваша срца, и срца ваших сународника, усадите братску добру вољу, која ће једино моћи мирним путем да реши све несугласице. Очекудем од смладинаца овде сакупљених, да својим заједничким, жарким, истрајним делањем подигну човечанство до свести о потреби солидгрности и правде којк су оснсвни услови мира.‘' (Из завршног говора Анри Ролена, белгиског сенатора и претседника Светског омладинског кснгреса, одржаног на истом Конгресу).

Број 3

„С Т У Д Е Н Т"

Страна 3