Студент

Студенти у унутрашњости

ЗНАЧА.Ј СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ У уводнику првога броја нашег листа, ми смо подвукли, као један од својих најважнијих задатака остваривање контакта, и што ближе сарадње са студентима у унутрашњости а опецијално са њиховим удружењима, која су готово најважнији културни фактор у својим крајевима. Нружити њима објективан приказ свега онога што се ради на њиховом Университету, свега онога што раде студенти у иностранству, и, колико је могуће један пресек значајних културних до<гађаја у Београду, то је била једна страна тога задатка. У томе смислу, мора се признати, учињено је у наша три броја доста. Ми смо, међутим, били поставили, као другу страну: остваривање контакта са студентима и удружењима у унутрашњости путем њихових дописа, измена иокуста!ва и сталне сарадње. У томе погледу не можемо бити задовољни. Ми омо, исгина објавили већ неке дописе о раду студената у унутрашњости, али то је само почетак. Значај студентски удружења у унутрашњости је огроман. Тамо, где су она активна, она не само што успевају да васпитају своје чланство, да му олакшају студије и мвтеријалне услове живота, врло позитиван пример Цетињског удружења, о коме смо писали у послењем броју, о томе живо сведочи— већ постају културном жижом 1 свога места и целога краја. Резултаги културног рада Клуба Академичара из Бања Луке, о којима ћемо писати у броју 5 показују најбоље шта се све може, и под тешким околностима, урадити када се Ј)ади са системом и вољом, када се -заиста, радом, стекну сим.патије целе јашости свога краја. Такви примери су, без сумње светли, и поред недостатака њиховог рада. Таквим својим радом у унутрашњости студенти оправдавају своју улогу вољене претходнице народд, они показују да су свесни својих дужности, своје друштвене одговорности у данашњем тренутку. Међутим, такви примери нису тако чести као шго би требали бити. Постоје студентска удружења у унутрашњости која једва животаре. Постоје и таква која се труде да нешто створе, али не успевају, таква о којима се ништа не чује. Много снага и Јмогућности лежи тако, неискорншћено. А свака снага је потребна, преко потребна омладини и народима.

Који су главни узроци таквога стања? Је ли ту крива неактивност, аљкавост, апатија наших другова у унутрашњости? Не, у огромној већини случајева не! Крива је изолованост студената у варошицама и селима, крива је њихова необавештеност, њихово немање искуства. Крива је њихова неповезаност са њиховим Универзитетом и удружењима на њему, њихова удаљеност од културног и друштвеног збивања. Криво је њихово немање контакта међу собом. То су, поред осталих објективних околности, главни узроци. Њих, колико је .могуће више уклонити, значило би створити могуКности за један плоднији, систематскији, кориснији рад, рад којим би и онај део интелектуалне омладине који није у могућности, да проводи време на Университету преко целе године, и сви ми преко распуста, одговорили у потпуности својим задацима, надама које у нас полажу они који су нас овамо послали да учимо. Сада је наш лист ту, као једна велика могућност да се пође путем отклањања тих недостатака. Преко њега, сви студенти и удружења из унутрашњости могу са нама који смо стално овде доћи у додир. Преко њега, они могу доћи до искустава како да се ради. У њему они могу писати о раду својих удружења, о проблемима тога рада: из њега могу видети резултате и начин рада осталих сличних удружења. Не (може ли се заиста много научити из таквих примера, као што је онај на Цетињу или у Бања Луци? Ову могућност треба до краја искористити. Одговорност зато лежи у првом реду на нашим друговима у унутрашњости. И зато их позивамо: пишите нам о свсму што вас интересује, тражите оба : вештења, дајте нам предлоге и сугестије, успоставите мврсго и систематски контакт који ће нам користити! Треба) учннити крај изолованости и стерилном трошењу наших снага: треба радити боље, пуније, систематскије, за добро нас самих, омладине, и целог народа. А то постићн можемо само и једино: јединствено и заједнички! • РЕЗОЛУЦИЈА УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА НА ЦЕТИЊУ О КОНДИЦИЈАМА Удружење студената на Цетињу донело је по питању кондиција следећу резолуцију: 1. Све кондиције се морају пријавити удружењу. Ђачки

родитељи треба да траже од удружења инструкторе, које ће ово према њиховим способностима одређивати. 2. Награда од часа не сме бити мања од 10 динара. (Сиромашне удружење спрема бесплатно). 3. Час траје јсдан сат, прековремен рад има да се сразмерно награди. 4. Све споро&е измећу инструктора и послодавца решава удружење. б. Ко се не придржава ових одредаоа, биће искључен из удружења. РАД УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА У БРЧКОМ Брчко је мјесто без и једне потпуно средње школе, те није 'Могло да да већи број универзитетски образованих омла' динаца. Оно је дало само незнатну групу, која је осетила логребу оснивања свог удружења, не само задо да би имала удружење, него да би могла радити на културно-просвјетнам! пољу у заосталом крају Босанске Посавине. Циљ удружења сведен је нз „подизање културног нивоа чланова’*, те је због тога морао бити сасвим ограничен, а рад није могао дати очекиване ре-

зултате. Због тога су студенти морали тражити излаза на Другој страни. Они су у заједници са грађанством основали Народни универзитет, који је могао једном широм акцијом да заинтересује све грађане за свој рад. У почетку је било теигкоћа око организовања предавања и око ангажовања ттредавача, али што је искуство чланова постајало веће тешкоће су бивале све мање. Радило се са више воље и због све већег интересовања грађаства. Досада је одржано више шредаваЈња из области економије и социологије, а одржано је и једно предавање о историјском развоју Бечког. Одржали су врло успела предавања наши познати књижевници и јавни радници из Београда. Одржано је и једно књижевно умуетничко вече које је привукло највише публике. Са радом се и даље напредује па ће се до краја године наставити са предавањима из медицине и природних наука. Сами студенти досада нису, на жалост, имали прилике да одржавају предавања. јер су готово сви преко школске године на студијама. Још у току ове године намјерава удружење да покрене ширу акцију за оснивање читаонице, јер се потреба за оваквом културном установом одавно осјећа.

Што се тиче рада на селу он још није могао да буде покренут, прво због тога што је већина чланова, бар за сада, у Београду и Загребу, а друго, због слабе везе са селом. Ипак најзад се приступило и том послу захваљујући неколицини колега из околних села који ће се потрудити да створе могућности просвјетног рада тамо гђе је он најпотребнији. • РАД УДРУЖЕЊА УЖИЧКИХ СТУДЕНАТА Искрена жеља да помогну своје сиромашне другове на студијама и у случају болести, да културним настојањем оживе традиције Iпредратних студентских генерација из Ужица, да сарађују са колегама из

Београда на решавању студентских питања, покренула је ужичке студенте да се организују и кроз удружење остваре своје жеље и стремљења. Тако је у Ужицу у децембру месецу 1935 основано удружење студената за потпомагање сиромдшних другова. Банска управа у Сарајеву одобрила је правила и рад удружења и студенти су полетно приступили остваривању постављених задатака. Досада је удружење показало следеће резултате: Око 7000 динара издато је као помоћ сиромашним друговимд за оверу семестра, за пугне трошкове за испите, за лекарску помоћ оболелим. Приредило низ студентских концерата и забава, који су наишли на леп одзив и симпатије грађанства, којс је главни помагач ужичким студентима. Радило се на припремама за Женевски Конгрес, као и на популарисању идеје Конгреса. Удружење је такође заједно са Удружењем ратних инвалида у Ужицу, дало иницијативу за оснивање Мировног одбора и одржало успелу оснивачку акупштину. У сарадњи са члаиовима радничке уметничке грше „АБРАШЕВИТГ приказало ратну драму д,НА КРАЈУ ПУТА” од Шерифа, у Ужицу, Чачку и, Краљеву. Сада удружење шосвећује нарочиту пажњу оспособљавању овојих чланова |за културну акцију. На друштвеним састанцима, који се одржавају једанпут месечно, читају се реферати о актуелним питањима, око којих се разиија дискусија. Досадс. је дискјторано по следећнм темама: Положај студената, н, шта су студенти учиниди за културни напредак Ужица. СТУДЕНТ ИЗ БЕОГРАДА МИЛИВОЈЕ ЂИКАНОВИЋ ПСШТО СЕ С ДРУГОВИМА ЗАГРЕЈАО ПИЋЕМ, ! ПРЕТИО ДА ЋЕ ИЗ РЕВОЛВЕРА ПОБИТИ СВЕ ГОСТЕ У КАФАНИ У САРАЈЕВУ Сарајево, 19 мај Три студента, Миливоје Ђикаиовић, студент права из Беопрада, Станко Шутеј, студент права из Београда, и Душан Јанковић, студент (из Сарајева, учесници на конгресу Југословенских националних студената, синоћ су се задржали у неким локалима. Јутрос око 3 часа дошли су у једно ноћно забавиште, где су направили велики изгред. Чим су ушли повикали су послуз« у локалу да састави столове и позвали свираче и певачице на окуп. Они су наставили да се веселе. Када је њихов рачун достигао суму од око 500 динара, нису хтели да признају један рачун од неких 150 динара. Због овога дошло је до свађе у којој је студент Ђикановић потегао револвер и запретно свима у локалу да ће их од реда побити, У локалу је настала паника. Сопственик локала покушао је да умнри Ђикановића и друга два студента, али му то није полазнло за руком. Он је, најзад, позвао полицију, али се Ђикановић одупра и полицајцима, претећи им да ће их за 24 часа све суспендоватн н разместити по Јужној Србији. Полицајии су, најзад, Ђикановића савладали и спровели га у кварт. Али он је и овде претно командиру да ће га суопен^овати. На крају студенти су, кпак, пуштени, али ће пријава против Миливоја Ђикановића бити упућена Управи гарада Београда („Правда”)

Из Дома студенткиња

Студенти продкју књиге

Ручак у Општсј студентској мензи

Страна 8

Власник и уредннк —за редакциони одбор Богдан Пешић, ст. права, Француска 55/11 Београд Графички уметнички завод „Планета" (Срет. Ил. ОбрадовнКа) Београд, Ускочка ул. бр. 8. Телефона бр. 20-714

„С Т У Д Е Н Т"

Бро) 4