Студент

Ко упропашћује студентску имовину? Изјава г. г. Дабића и Јаношевића

У нашем прошлом броју пустили смо »исправку« г. Богдана-Галета Милића. Мислили смо да ће та »исправка« објаснити извесне ствари и допринети, бар донекле, расветљавању ових догађаја, који су створили веома мучну ситуацију у студентским круговима. Сем тога, то смо морали учинити и мо Закону о штампи. Међутим на томе се нисмо могли зауставити. Покушали смо да потражимо обавештења и са других страна, да би на тај начин, проверили исказ овог »ипак поштеног студента« који је »другоме створио могућности да ради овакве злочине«. У ту сврху посетили смо неке од личности, које се спомињу у овој »исправци«. У првом реду посетли смо г. Дабића, секретара Учиверзитета. Г. Милић је за г. Дабића рекао веома тешке ствари: »Господин секретар Дабић је омогућио ову проневеру, Јер је знао да Сава Милутиновић нема права да издаје макакво пуномоћје а поготову новчане природе, а знао је да колега Марковић није у Београду.

Шта каже г. Дабић На питање Вашег сарадника шта има да каже о овом случају, који Је наш лист изнео у своје последња два броја, г. Дабић је врло зачуђе« одговорио да о томе незна много и да га се та ствар, све заједно много не тиче: То су ваше студентске ствари немам ја ту шта да кажем, раоправите ви то међусобно! Био сам веома зачуђен. Јасно ми је било да г. Дабић није читао последњи број. Извадио сам га и показао га. Г. Дабић је прочитао пажљиво исправку, веома узбуђен, изјавивши по том да Је то ординарна неистина. Како може за мене тај господин да каже да сам ја омогућио ову проневеру. Одакле ја могу да знам да Сава Милутиновић нема права да издаје пуномоћја. Одакле ја могу да знам да Марковић није у Београду. За мене Је важно да је муномоћје са формалне стране исправно. Г. Милутиновић као члан управе и.ма право да погписује пуномоћства. Потлис г. Марковића ја немам депонован. На пуномоћју је био жиг. То је за мене довољно. Да сам знао да оно није Марковићев мотпис ја не бих маредио испла гу. Моја је дужност да само са формалне стране испитујем акта која ми се на поступак подносе. Ја радим већ толико година на универзитетској администрацији али овакав случај још нисам имао.

Једна недоследност и клевета г. Милића Што се г. Милића тиче има једна ствар, која ми као потпуно нетачна пада одмах у очи: он каже да Је за цео овај случај сазнао тек по свом повратку у Београд, 27 септембра. То је апсол\ г тно нетачно. Он Је за то знао још 7 августа. О томе најбоље сведочи Једно писмо које је написао чиновнику Универзитета г. Радану грујичићу. У том писму, он му, поред осталог. пише да види шта је са овом ствари. (Ту нам г. Дабић показује поменуто писмо из кога се Јасно види да је г. Гале Милић знао за целу ствар још 7 августа управо знао је да се зна да ниЈе нешто У реду. Како он то објашњава?). Друга једна ствар. прод>жује г. Дабић. он каже да сам

ја »омогућио ту проневеру« то је врло важно: значи да и он признаје, да је по среди проневера! Ја, што се тиче оне клевете да сам ја »омогућио проневеру, незнам шта да кажем: дали је тај човек неодговоран? Зна ли он шта то значи. Чак да је ту мислио на неки мој нехат па ни онда то није тако просто, јер, што је за другог обична непажња за једног чиновчика је то кривица. Ја не мислим да га тужим: испод достојанства ми је да се судим а имам и друга посла. Још једна ствар ме веомл чуди, изјавио Је г. Дабић, да ме нико досада није обавестио о овом чланку. Долазио је г. Марковић из Југословенског студентског удружења и ни речи ми о томе није рекао, мада се и његово име спомиње у тој иоправци. То веома чуди. Сигурно је да и ту нису нека чиста посла. У осталом, баш данас треаб да дође Марковић. Добро је што ће те ви бити присутни. По којој ствари треба да дође г. Марковић упитао сам г. Дабића? Па треба да прими новац за мензу, односно кирију за овај месец. Зар ће Универзитет, и даље исплаћивати новац, поред свега овога што се десило. Какве гаранције има Универзитет да се овакве ствари неће продужити? Мада ја немам никаквог овлашћења да по томе дајем изјаве, могу да вам кажем да то није ствар Универзитета. Њима је исплаћен новац. Самим тим то више није новац Универзитета. Шта се даље дешава са тим новцем то је ствар удружења. Значи ли то да Универзитет неће предузимати ништа по тој ствар? Не, као што сам рекао то је Удружење надлежно да Vчини. Дали су они поднели тужбу суду? Колико ми је до сада познато они то нису учинили! Значи, кажем ја, да постоје разлози који их спречавају да то учине? Ко би то знао шта се све код њих дешава? У осталом сад ће Марковић доћи па ће он може бити моћи да каже нешто по томе? Ми би у међувремену могли да одемо код благајника да видимо како код њега стоји ствар. Одлазимо код благајника Универзитета г. Поповића. Износи нам досије по тој ствари. Пуномоћије на први поглед изгледа сасвим у реду. Међутим потпис г. Марковића јс мало сумњив. Рукопис личи на женски. Да ли имате код себе на неком другом акту-признаници или пуномоћју потпис г. Марковића, питам г. благајника. Имам на раније.м пуномоћју ево га, пружа одмах г. Поповић. Довољно је било бацити поглед, па установити да су потписи и поред све брижљивости апсолутно различити. Једна ствар је јасна: једно од та два пуномоћја није потписао Марковић. Лок ми исмитујемо мотписе.

сравњујемо и коментаришемо случај, соба, у којој се налази благајна, пуни се. Долазе личности које имају извесна посла да свршавају. Њих очигледно интересује цео догађај. Међу њима се налази и један професор, познат како на Универзитету тако и ван њега, који ужива глас озбиљног научног и јавног радника. Он се не само чуди свему, него и згража. Његов револт је оправдан, Упропашћена је студентска имовина. Упропастили су је »студенти«. Али који? То нису студенти каже он! Немогу да буду студенти они који не воде рачуна о студентском новцу. О новцу који студенти сваког семестра плаћају и на тај начин нотпомажу свсје сиромашне другове. Нису студенти они који не воде рачуна о угледу ове високе научне установе чији су они чланови. За њих има Једно друго име. Питам г. Поповића коме је он исплатио новац 31 јула. Милићу. Њему лично. Он ми је дао признанице. То је за мене довољно. Милић каже, напомињем ја, да је он тај новац предао помоћнику г. Јаношевића »Грбићу«. Знате ли ви нешто о томе. Ако је то учинио, каже г. Поповић снда свакако има признанице. О томе ће да вас обавести г. Јаношевић.

Шта каже управо шта не каже госп. Марковић У том моменту улази у благајну г. Марковић, претседник овог фамозног удружења. Питамо га да ли је то његов потпис на пуномоћству. Он одговара сигурно и убедљиво да је то његов потпис. Г. Поповић га још једном пита да ли је сигуран. Он одговара потврдно. А да ли је ово ваш потпис, пита, вадећи друго пуномоћје, г. Поповић, То је мој потпис, каже Марковић. Како то г. Марковићу, каже г. Дабић, зар ви имате обичај да мењате своје потписе. Овде се Јасно види да су то двз различита потписа! Погледајте мало боље. Г.Марковићу постаје, нагло, веома непријатно. Поцрвенео је. Прелази погледом преко наших лица. Гледа још Једном у потписе. Сравњује их. Оклева. Ситуација му још није потпуно јасна. Овај потпис, каже, пока3УЈУ^И инкриминисан, не личи ми много на мој. Како то, не личи, ваљда познајете свој потпис пита г. благајник. Да вас није неко друти потписао, пита г. Дабић. Г, Марковићу ситуација у којој се налази постаје сасвим јасна. Он више не оклева. То није мој потпис. изјављује јасна. Па ко вас је онда потписао? То незнам. главно Је да Ја таЈ потпис признаЈем за свој? То Јс сасвим исправно у Јелној кривичноЈ парници потлис је исправан ако га се потписани не олриче. Али \- о-

вакој једној ствари где се тежи да се дође до материјалне истине то није довољно. Како да не знате г. Марковићу, пита г. Дабић, зар се Вас не тиче ко Вас потписује на једном пуномоћју и то новчане природе? Ви сте претседник једног удружења, зар ви не водите рачуна о томе шта се ради у том удружењу (изгледа нам да је тако. Прим. уредника), зар вас то не интерееује? Да вас није потписала Ваша супруга? Незнам ко ме је потписао, не верујем да ме је жена потписала а може бити и да јесте нисам сигуран. Чудна је то ствар да г. Марковић незна ко га је потписао а још чудније да није сигуран да га је жена потписала. Врло чудне ствари се догађају. Мистериозне. Састају се код »Цара« где жена једнога од њих потписује свога мужа, који Је одсутан а који опет незна ко га је потписао. И који и то је изјавио, није сигуран да је био споменутог датума у Београду. Зна да Је био скоро целог јула у Београду, зна да почетком аугуста није био у Београду али незна да ли је био 31 јула. Врло чудно. Вероватно има слабо памћење. Или има интереса да се не сећа! Да ли сте ви тужили Милића кривичном тужбом, пита г. Дабић? Не нисмо али учинићемо. И исправку ћемо послати листу. Два пута дужу него што је Милићева. Видиће се ко је проневерио новац! Ту ме г. Мар-

ковић крвнички гледа. Признајем да ми није било најпријатније. Треба имати у виду да је Марковић члан једне дружине која је прошле године вршила терористичке акте на нашем Универзитету и чак, мучки убијала (случај Жарка Мариновића). Ми смо ову справку чекали. Изгледа да ћемо још дуго чекати. Господа вероватно немају времена ил-и вемогу да се договоре. Ми им препоручујемо једно: да у исправци напишу чисту истину. То је најлакше! Онда нису потребни никакви договори. А времена ће ваљда наћи. Нек се потруде.

Да ли смо имали права кад смо их се одрекли Напуштам Универзитет. Вршио сам једну непријатну дужност. Морао сам да копам по веома прљавим стварима. Проневера на Универзитету! Студенти проневеравају студентски новац. Сваљују кривицу један на другог. Оптужују и мешају у те гадости и секретара једне научне установе. Оптужују и мешају у њихове ствари људе који никакве везе са свим тим немају. Мешају у све то име једног поштеног човека, помоћника г. Јаношевића, који о свему овоме појма нема. А дотле они, којима је тај новац био намењен, и који су тај новац платили, узалуд чекају да суд о томе каже своју реч. Ипак за нас постоји једна утеха: да ти који себе називају студентима, никакве везе са студентима и Универзитетом немају (сем у колико, може бити, имају ђачки лист), који не учествују у конструктивним напорима стуДснтске омладине, који не учетвују у опште студентској борби и који је чак шта више саботирају. И стога они за нас и пред нама нису студенти. Ми смо се њих већ одавно одрекли. А ово што су сада учинили даје доказе да смо имали права када смо их се одрекли. Идући путем размишљам: потоје већ толике и толике студентске мензе. Мензс које исхрањују масу студената. И ништа се није десило што би могло да пружи најмањи повод ла се о њима мешто посумња. И сад... одмахујем руком. Иодне је. Студенти излазе из ауле, са предавања, испита. Иду на ручак. Има свакако и гаквих који неће отићи на ручак из сасвим појмлшвих разлога; немају где да ручају. А °них 5600 динара то је тачно 1000 оброка у једној од студентских мензи!

Захвала}! Уредништву,

М. Дабић

Исправка г. Дабића Г осподине уредниче У седмом броју Вашег листа од 15. о. м., изашла је исправка и изјава г. Богдана Милића, поводом ранијег написа о упропашћеној суми од 5.600. динара, која је исплаћена на име кирије за просторије мензе Удружења југословенских студената. Како се у исправци г. Милића, а у вези пуномоћија, помиње и моје име, то изјављујем; Да је г. Сава Милутиновић могао да потпише пуномоћије, пошто по правилима Удружења, које је одобрио Универзитетски сенат, чланови управе који су у Београду могу да замењују отсутне чланове. Нисам знао да г. Марковић, претседник Удружења, није у Београду, И да сам то знао, опет не бих могао да посумњам у исправмост потписа, јер је он, као претседник Удружења, могао да потпише пуномопје и ван Београда и да га поштом пошаље г. Милићу. Сем тога пунамоћије са формалне стране било је исправно, јер је на њему поред потписз био и печат Удружења. Да сам знао оно што је знао г. Милић, т.ј. да сам знао да је гђа Марковић на пуномоћију потписала свога мужа, сигурно такво пуномоћије не бих примио. Али ето г. Милић је, када ми је поднео пуномоћије, прећутао ту чињеницу. Зашто је он то урадио? И зашто је пре тога дао гђи Марковић да гтотпише пуномоћије и да је на

гај начин наведе да изврши фалсификат и да с њом учестаује у тој радњи? За ово постоје само два одговора: или је г. Милић тиме хтео, и ако тешко грешећи, да помогне г. Ђуру Јаношевића, трговца, да он што пре дође до својих права или, збиља, д а изврши проневеру.

Пр е тпла твидд / желите да уредно примате лист- /авља/те пам снажсу пашу промену адресе.

Број 8

„СТУДЕНГ

Страна 3