Студент

Перспективе за културни рад у овој години

Прошла школска година протекла је у знаку сређивања студентског нокре?та и каналисања студентске активности у поједине одређене гране са одређеним задацима. Тако је прошле године створен и Одбор студентских хултурних удружења са задатком да хоординира рад тих удружења и да ради на уређивању културног живота београдских сту дената. Културни одбор је основан релатиано доста хасно, те није могао прошле године да одговори свим задацима. На крају прошле године, нз пленуму свих удружења, констатовано је да културни рад у следећој години мора бити нтекзивнији. Наша културна удружења норају постати заиста културна, она морају свестра:*Ј радити на подизању културмо I:ивоа сеојих члаиова и остзлих студената. На почегку ове године Културни одбор је приступио испитивању могућности за решење ових задатака. Културни одбор, који је тело израсло ич нашнх културних удружења, и које се ослања на њихону снагу, иоже постати важан чинилац у културном жиногу на Унинерзитету сзмо тако, ако наша културна удружења пкупе све студенте Још у току овога ме*сеца треба гтриступити упису> чланова у културна удружења у уиоаве изабрати студенте који ће стварно радиги, а управе да делегирају у Културни одбор људе који ће савесно и са пуно смисла врпшти поверене им дужности. Тако реорганизован Културни одбор ће моћч да одговори задацима који му се постављају. Ти задаци били 6и, углавном, ови: 1. Предавања у Физичкој сали одржати на висини, како научној и културној, тако и техничкој. 2. Побољшати квалитет Рецитативног хора, како би овај први хор те врсте у земљи постао центар за ширење уметничке* рецитације у народу. 3. Активизирати Академско позориште путем популарних претстава за студенте и за народ. 4. У осталнм културним удружењима одржавати што чешће чланске састанке и на њима претресати поједина питања и држати специјалне курсеве о (културном наслеђу и сл.Ј. 5. Сснсвати један студентски оркестар. 6. Снабдевати редовно »Студент« матерлјалом о културним појавама на Укивсрзитету и ван њега, које кнтересују студенте. 7. Обавештавати студенте о свим културннм прнредбама које интересују студенте (позориште, Народни универзитет, филмови и друге приредбе) једног недељног бил тена. ,4. Старати ое о квбтитету студентских излета, другарских вечери, зидних нонина и саих осталих студентских приредаба културног карактера. На тај нгчкн Културни одбор ће постати жгриште културног живота на Универзитету и удовољити културним потребама саих студената.

О шпанској литератури

Сва наша најбоља литература прошлости, она која гура и носи жарке народне жеље ка будућностн, и у садашњости, је народно свелочанство, по језику и по јединој жељи да постоји и да буде шпанска. Сд могуће и жељене везе или везе човечапске преко речи и крви коју су сви истински шпањолски писци делили са свој народом извирС наша средоземна шпањолска култура, јер је, у Шпанији, све наше културно богатство жнви и речити нзраз нашег народа. Хтео сам данас, пред вама, да поострем онај крајолик како би могли да видите јасне народне истнне Шпаније. Ја немам времена да вам покзжем да је баш време драмагичан услов наше нароцне мисли, такве, каква се манифестује код наших мистика и наших песника, и како> због тога, нема, за једног истинско.г Шпанца, никакве разлике измеђ.у временског и вечног. И као оваки Шланац, који хоћр да стварно буде Шпанад, тако и реч, по живој крви коју садржи, мора бити напредна, независна и слободна, јер тражи једну истинску заједницу, једну човечансму везу између народа, из.међу људи. Божанска и народна реч ослобођења од крви и преко крви. Лер је са.мо крв дух и разум. Дух наше литературе је тај кога ми, првко народне IК.рви, осећамо како туче у нашим жилама. Живи ритам ове крви који нам драматично мери време, подудара се, у мрачнкм дубинама прошлости, са питајућом несигурношћу будућности која вреба. Интимна мисао нашег народа доноси у незаборавним сликама речи, којих см.о се малочас сетили. »Био сам« није ништа, вреди само >је;ам« каже најпознатији јунак наше књижевности, разуздани Дон Хуан и, са удаљеЈном резонанцијом на његов иронични ритам, на »шта вреди« народни глас наше*г позоришта одговара преко једног другог песника: »Хтео бих да имам крви, толико колико имам разума«. Имати крви за давање. Драматична

гаранци)а темпоралног, чему се упућује народна мисао Шпанијс, плаћа се крвљу. Крвљу која је дух и истина. То је истина жива, једина и тотална човекоза истина, која преко речи, револуционарно, поновп ствара време.

Окренкте очи према историским даљинама које нас раздвајају од високих врхова шпанске народне мисли: ССрвантес, Кеведо, Св. Тереза, Калдерон, Лопе, и видићете да вам та имена изгледају потпуно везана за народ и, због тога, потпуно сама јвр оу божански и човечански глас самога народа. Рекао сам једном за народ да је као сам човек. Зато нам ови генији изгледају сами али не усамљени. Сами, као мо.ре, као страшно народно море из кога су произашли и где ће ићи да умру као реке, дајући овом живућем мору бистру струју језика поново подмлађеног, увек ново рођеног, вСчитом револудионарношћу. Као крв у човеку, делЈје реч у народу која се као и крв рађа и умире у једном даху, у зраку, у невидљивим дубинама зрака, реч, произашла из наших груди да оде да умре и да се поново роди у нашим ушими. Сва је Шпанска литсратура писана крвљу, крвљу шпгнског нгрода...

ХОЗЕ БЕРГАМИН

Две значајне изложбе

Изложоа дванаесг уметника, која се недавно одржала у Уметничком павиљону, била је леп узод у ликов но-уметнички живог Београда. Изко је међу њима било сликара различитих талената, слике су по јединству схватања чиниле хомогену целину. За љубитеља уметности овакве изложбе имају више привлачности него велике колективне изложбе, у којима се, с брда с дола, излажу дела, која немају много заједничког, и ствара :е хаос боја и фигура. Ако велике колективне иаложбе чине преглед онога што се код нас на том пољу ради, овакве мање групне нзложбе дају могућности да се посетилац удуби у хотења извесних праваца. Ови сликари, по чијим се делима види да верују у чисто сликарске елементе у сликарству, развијају те елементе у личне изразе и осећања, ноји су код најбољих од њих пот-

пуно зналачки и кскрено испали. Нема потребе да анализнрамо на чија све цела ове слике личе, или кој-и су њихови узори, може*мо само да Iконстатује.мо да су узори и учитељи ових сликара најбоље што светско сликарство данас има. Они осећају и сликају онако и у оном правцу, у коме су осећали и знали да сликају велики модерни француски сликари, који су постали својина целокупног културног човечанстаа. Таленат н финоћа осећања ко јим располажу неколико међу њипна, као: Табаковић, Милуновић, Коњовнћ, Гвозденовнћ и Милосављевић, дали су дела, међу најлепшнм, нашег домаћег сликарства. На изложби жена сликара узеле су учешђа скоро све наше сликарке. По броју имена излагачица требало би да ова изложба буде преглеСд онога што је жена код нас на ликовном пољу урадила. Али она то

сна.како није по изложенкм делима. Код нас и.ма доста жена сликара, чије се слнке у свему могу да упореде са опнма њихових мушких колега, тако да се о иеком мањку талента код жена не може говорити, и оне су дале боља дела него што су ту изложепа. Можда је ту кривица излагача, који нису довољно озбиљно схватили ову изложбу, или пак организатора, који их нису довољно заинтересовали. Значајна је ова изложба као на* мера да ое пскаже да се и овде жена диже. До скора је, код нас, жена културна радница била чудан изузетак. Данас се њихов број из дана у дан повећава, и може се предвидети доба, када ће и у најзабачени)им крајевима њен положај и улога у друштву бити као на културном западу. На овој и досадашњим изложбама могло се видети да ове сликарке потпуно учествују у целокупном нашем слхарском збивању. Као што се жеки отвара пут у све културне гргне, тако се је она. у окаиру самсга сликарства, определила у свима правцима. А. Ч.

Помоћн& учила за студенте пра- . ва групе докторанада права Ж Жг Преиоручујемо колегама нова авда&а иавода потретннка коЈн се у мвогоме раалмкуЈу од евнх оетада прмаатнмх пда&в ЕнцнклопедиЈа права Грађанско право I део - опште и стварно Парнични поступак Црквено право Судсиа медицина Међународно приватно члапци и раСловенско право Кривични поступак справе из архива Статистика Лдминистративно право са новом праксом Задружно право Државно и Уставно право са поратком Облигационо право а) оншти део Збирка решених задатака из Админидржавом б) специјалнн део стративног, Крнвичног и Грађанског Кривично право в) неколико шгтања права за днпломски нспит. Адреса: ЋОРЂЕВИЋ, Београд, Симина улица бр. 15а Главна првдаЈа ка Унмверзитету код Задруге „СамопомоК"

Сбима претплатницима ћоЈима је истекла претплата, и ребизорима који не обрачунабају од обог броја лист је обустабљен. Обиовнте пр етплату. Обрачунава/те редовно.

Култура популар

Организација која се тако зове настала је после фебруарске изборне победе. Кад је букнуо рат она се брзо прилагодила новим околностима да би »сарађивала са народном владом, којој она нуди плодове свога организованог рада«. Њен задатак је да шири културу међу заостале народне масе и да гопуларише уметничко, научно и култу.рно благо. У Шпанији она је створила више од 1000 биОлиотека, она је разделила више од 150.000 књига по болницама, касарнама, дечјим склоништима и на сам фронту. Захваљујући њој спашена је богата колекција ћилима из палате Прадо и библиотека Филозофског факултета. Она је организовала расгурање штампе и многе друге радове. Она и даље неуморно наставља свој рад у Валенцији. У последње време отзорила је још 248 библиотека, одржала мноштво на радиу и отворила велики број изложби. У њену секцију за публикације спадају музичка издања билтени са упутствима за њене чланове и један дивко опремљен билтен у коме Култура популар даје обавештења о својој многострукој активности.

Култура највећа победа

Данашњица и Млада Босна

Улога и значај Владимира Гаћиновића Поводом двадесетогодишњице ој смрти познатог ом.тадннца В.таде Гаћиновића, вође предратне БосанскоХерцеговачке омладине. издали су студенти нз Босне и Херцеговине књигу о Младој Босни и њеном идеологу. У тој књизи студентска омладнна ове покрајине утврдила >е и објасни.та идејну сродност и по Бе*заност предратне и данашње народне омладине, показала да она у данашњој својој борои наставља и продубљује дело Младобосанацз, истакла да она има своје претходнмке, да има своју традицију. У чему је та сличност и блискос! између предратне и данашње младе генерације? Пре свега у намерама и тежњама, у оним племенитим жсљама чија њх снага покреће на херојска дела, на иајвЛе жртве. »Лзубав према народу, мржња на друштвену неправду у томе је најдубља сличност међу нама, по томе смо ми настављачи рада Гаћиновића, Принцпа, Илића«, тако одговарају на постављеио питањс издавачи књите. Предратни Иапредни и демократски омладипци Ј<инспирисани су жалоснои бзсанско-херцеговачком стварношћу. фСудалном заосталошћу Босне. Беда ббсанског кмета и шумског и рударскбт радника, тешка ситуација интелигенције и других оредњих слојева. коуе је,с јед не стране империјалистичка држава тлачила и цедила, а, с друге страие, и домаћи капитал израбљивао, дали су снагу и одушевљење за борбу Младобосанцима. У том смислу борба, коју води данас народна омладина из Босне и Херцеговине у заједници са осталим напредним омладинцима из земл>е па и целог света наставак је рада и борбе Владе Гаћнновића и његових другова. Тако тумачи босанска омладина своју сродност, своју љубав према Младој Босни и њеном идеологу. Књига је значајиа и по томе што јС то прва књига за последњих десетек година, коју су издали сами студенти. Књигу треба да прочита не само сваки студент и омладинац из Босне и Херцеговине, него и студенти из других крајева, јер ће у њој наћи поуке како да с<* односе према својој културној прошлости. према најбољим народним традици'ама. У књизи су од јавних радника штампаки прилози Веселина Маслеше, Лазара Милићевића, Миловањч Биласа, Душана Лопандића и Милана Богдансвића, а од студеиата Мирослава Пспаре, Авда Хуиа, Бог дана Капелана и Чеде Крушевца.

Пленум студентских удружења 9ДР9ЖЕЊД

У недељу 31 о. м. одржао се наТехничком факултету пленум свих студентских удружења. Били су присутни сви чланови управа удружења која су у склопу Акционог одбора, Културког одбора, представници Спортског савеза, Мировног одбора и редакције »Студента«. На дневном реду су били извештаји свих одбора и дискусија поводом тих извештлја, али, како се о извештају Акционог одбора дискутовало све до 2 после подне, то ће се плен>м наставити. Дискусија је углавном била вођена о Потпорном удружењу (за колективну или индивидуалну помоћ), о општој студентској мензи, о Уредби Ветеринарског факултета, о сарадњи професора и студената и о томе каква треба да буду наша удружења. Опширно о лленуму и о његовим закључцима писаћемо у идућем броју.

Страна 6

„С Т У Д Е Н Г

Број 8