Студент

С брда с дола са тренинга

— Је ли, тн знаш за четвртак? Какав четвртак, шта нма? Како зар ти не знаш? Не знам на шта мислнш. Па на тренкнг ... А, на тренинг; па што не кажеш; |«ко не бих знао ... Постоји ли још у Београду студент који не зна да су већ два пута одржани, и да ће у будуће стално бнти одржавани, сваког четвртка поводне, опортски тренинзи на терену кза Техничког факултета? Можда такав заиста постојн. Али ако постоЈи, оцда значи да тај не чита »Студеит«, да не долази уредно на факудтет и уопште да се интересује студентским животом. Сви остали знају за нас и нашс тренинге. Сви они заиста са интересовањОм прате, или чак и учествују, У ударању камена темељца једног широког студентског спортског покрета. Пре првог тренинга били смо, бар у причању, савршени оптимисти У ствари прибојавали смо се; да ли ћемо наићи на разумсвање, прво од стране већ активннх студената-споргиста, а друго од оамих студентских маса. Зат.им, да ли ћемо бити у стању да садашњнм онагама задовољнмо у организационом см!ислу. У главном прнбојавали смо се. А сада после два тренинга, бојазан је сасвим ишчезла. Интересовање за наш подухват је онште. Активни спортнсти-студенти, из Југославије, Бск-а, Баск-а, интересују се за наш рад, обећаваЈу са своје страие стручну потпору. Студенти својим присуством (на оба трешшга било је по преко шездесет л>уди) а заиста примерном самодисциплином, доказују нвм, да је посао који смо започели потпуно иаправан и на своме месту, и да га морамо наставити са још више елана. Што се ткче <*аме орх анизације, ту се једино осећа недостатак довољног броја (за сада их нма два: Марковић и Драшкоци за лакозтлетику) стручњака, а преиа учесницима малог броја ортаннзатора. Иначе, пефспективе су најсјајније. Зг сада, све тече савршено глзтко, рад ое увек, беа грешке, крунише идодом. Управо је мнлина радити. За први тренинг реклама није била баш наЈбоље оргакизована. Дветри плакате по менвама, лично обавештавање појединада. Од два сата почињу долазити љу-* ди. Поједннци, групице. Футбал, лопта и мрежа за лансбал, кугла, диск, ту су. Л>уди се мало нећкају, устручавају, али кад виде да не?мају никаквог разлога да се устручавају, кад виде да је све просто, срдачно, да је све то њихово, студентско, да су ти који организују, добри другоаи, уз то људи који све чине да би им учинили један пријатан провод и разоноду, почињу се свлачити ... »Свлачионица« је ливада порел импровизираног лансбал игралншта. Можда, и не само можда, него и сигурно, доцније, већ на пролеће, ту ће бити права свлачионица. Вероватно да ће то бити нека баракица али ће нам сигурно бити драга јер ће бити наше дело. Један од планинара пење се на камени стуб: Колеге. тако велики број нас који сте дошли на наш први позив, најбољи је доказ да је могуће на нашем Универзитету створнти јак спортски покрет. Ми ћемо, свакзко уз вашу потпору, покушати да извршнмо тај посао... Молимо вас. колеге, да се на терену осећате као код своје куће... Молимо вас да својим понашањем будете на достојној висини... ми нећемо да се дЛ*етак рекордера бави футбзлом.

ми хоћемо да стотину студената »пика« лопту, али смо убеђени да ће од тих стотину увек моћи да се, ако је то потребно, нађе једанаест одличних; из квантитета произићиће, сам по себи, квалитет. Игра се футбал, лансбал. Баца се кугла. Влада примеран ред; кад једни заврше, уступају место другима. Сви играју, сви су задовољни. После првог тренинга састали су се планинари и нзвлачили поуке. Дошло се до закључка: већ садашње ннтересовање указује да је мало један пут недељно организовати тренинг. Мораћемо то радити бар два пута недељно, и то једном само футбал и лансбал и други пут само лакоатлетику. Сем тога, требало би налравити статкве за футбал, па још једно лансбал игралиште; |ребало би нскопати рупу за скок У вис и даљ, донети песак, налравити кругове за бацање кугле, диска; требало би купити копље и још лопти и за »пикање« и за лансбал .., требало би .., требало би ... А што је најважније, ми морамо, упоредо са развнјањем спорта код студената, стварати и спорт студенткиња. И на краЈу закључак; прво: до идућег гренинга на самом терену извести потребн теренске радове: рупа за скок у вис и даљ, уређење лансбал игралишта, итд; друго, стуlП'Иш у везу са Домом студенткиња и са њима у сарадњи организовати спорт студенткиња: хазена, лансбал, лакоатлетика; траће, сазвати ширу конференцију студенагга-спортиста, оба-

вестити их шта смо већ у|радили, шта чамеравамо, тражити њихово иишљење и заједно с њнма поћи даље... Током недеље одржана је конференција. Није то била нека шира конференција, како се у почетку замишљало, већ ужа, нетнаестак људи, где се* је говорило о стању спо.рта на Универзитету и о могућностима и перспективама његовог даљег развитка. Решено је да се ускоро сазове најшира конференција свих активних студената спортиста... Ко је оних дана после првох тренинга био на техничком факултету могао је видети сваког дана ујутро од B—l2, иза факултета, на спортском »стадионус, групицу од десетак људи, како нешто мери, прекопава, забија неке? диреке ... То студенти праве свој »Стадион«. Стварају га и створиће га сами, јер им га они »позвани« нису хтели направити за толнко десетине година одкад постоји београдски Универзитет. Ниоу се устручавали да засучу рукаве, да дохвате пијук и ашов, да з-апну; свесни су тога да то што раде, раде за општу ствар, за студентски спорт. Други треннг је био још бољи, организованији. И ту је самодисциплнна и свест о заједници била «а достојној висини. Када је онима који су први играли футбала било речено: колеге, било би згодно да лрекинете да би другн нграли, урадили су то без поговора, истог тренутка Заиста ретко пожртвовање према заједници. Приметилlи смо и неколико лакоатлетичара, студената, иначе државних репрезентагиваца: Микић, Мор... Интересују се за рад, обећавају своју помоћ. И новннари су већ ту... Ствара се универзитетски спорт.

ГЗ^дружење студената иланижша р а Распоред тренингп: Утораћ и четбртаћ лаћа атлетића, лансбан, футбал • Суботом женсћи спорт и лаћа атлетића Почетаћ тренинга у 15 час. на терену иза 'Јехничћог фаћултета

Екскурзија у Софију

8 децембра одржава се у Софији прослава дана бугарских студената. Овом приликом Одбор студ. удр. за Мир у заједници са Ст. летовалишним савезом приређује посету својим бугарским колегама. Трајање пута биће пет дана. Пут, боравак у Софији, разгледање њене околине, као и вађење колективног пасоша, стајаће око 300 динара. Да би се све припреме извршиле на време и са успехом, сви који би хтели да узму учешћа у овој реткој посети, треба да се пријаве приређивачима пута. Ове се пријаве примају свако до подне уз капару од 50 дин. у редакцији »Студе//г«-а, Симина 14.

Конференција студената спортиста

На широј конференцнји студенатасггортиста, одржаној 30. X. о. г. на ннидијативу УСП-а, у присуству првлставника свих спортских удружења и секција на београдском универзитету: Студ. Дома«, »Гајрета«, »Цуста«, »Дома студенткиња«. »Удр. ст. плакинара« и осталих студената спортиста, као и вануниверзитетског а студентског спортског клуба Буск-а, донета је једногласно следећа РЕЗОЛУЦИЈА; 1) Констатована је општа жеља свих студената да се на нашем Универзитету развије један јак спортски студентски живот. 2) Сав тај посао треба да организује један јединствени спортски клуб, у коме би биле окупљене све спортске снаге на Универзитету. 3) Опште је мишљење да ту улогу треба да предузме, као најпогоднији, »Бусх« с тим да пређе Универзитету. 4) До прелаза т>Буска « на Универзнтет акцију за организовање спортског живота води *Савез спортских удружења на Универзитету «. 5) У случају да *Буск « не пређе иа Унпверзптет, пницијатпву за оснивање једииственог спортског студентског клуба на београдском Унпверзитету узнма овај Савез.

Сарадња студената свих фил. факултста у земљи 23 октсбра ове године одржана је у Љубљани конференција студената фил. факултета из Скопља, Београда, Загрсба и ЈБубљане. Опуномоћени делегати свих факултета донели су јединствен студентски предлог нове Уредбе о фил, факултетима, који ће се 8 новембра ове године предати Деканатима свих фил. факулетта. У идућем броју донећемо опширније. Утисци са размене студената медицинара - Чехословачка

Размена медицинара претставља за нас медицинаре одиста велику корист, како у погледу стручног знања тако и у културном погледу. Од неоцењиве је важности упознавање са системом рада и наставе, опецијално медицине, у другим културним земљама, јер се на тај начин изграђује један критериум о ономе што је добро а што не. За нас медицинаре актуелно је питање практичног рата, на, чему ми увек инсистирамо, а осим тога нас интересује систем медицинске наставе, стручан и научан рад медицинских установа, као и прилике под којима студирају медицинари. Ради тога ћемо у кратким цртама изложити шта смо видели у Чехословачкој. Медицинска служба у Чехословачкој је на завидиој висини. Доста велики број медицинских институција и болница пружају могућност сваком да се лечи. По разним мањим или

већим местима изграђене су велике болнице, са свим потреб ним одељењима, особљем и инструментима. Уместо малих сеооских болница, без лекара, особља и инструмената, као што је то код нас, изграђују се велике болнице у појединим областима, и у њима сељак може наћи сваку помоћ у медицинском погледу, тако да није приморан да у тежим случајевима иде у главни град. Да «а-поменемо само неколико болница у којима су наши медицинари радили преко лета: у Нитри (варош са око 20.000 становника), Ухерском Храдишту (око 30.000 становника), Јихлави (око 20.000) које по својој величини и погодностима не заостају за нашим клиникама у Београду и Загребу. У погледу социјалног старања демократска Чехословачка је много учинила. Многобројна дечја обданишта, домови стараца и старица и друге социјалне институције претстављају одиста пример за углед. Да наведемо само неколико примера: Дом за заштиту деце у Прагу, Дечји дом у Плзену, велики Масарикови домови у Прагу који својом величином, бројем помогнутих, претстављаЈУ јединствен пример у овом погледу. А лекари? Шта да о њима кажемо? Морамо признати да нас је изненадила њихова

спремност и спретност. Њихова стручна опремност је резултат рада још од првих дана студирања. Још као студенти они раде и најтеже медицинске послове о којима ми не смемо ни мислити. Зачудило нас је када смо видели где медицинар VIII семестра води читаво одељење, врши порођаје, сече апсцесе. ради лумбалну пункцију. А ми са страхом, иако се рачунамо у старије медицинаре, први пут смо бојажљиво почели у Чехословачкој да дајемо инјекције болесницима. Жалосно али тачно. Њихови медицинари имају међутим два услова за користан рад: теорију и праксу. Теорију зато што сами њихови професори издају уџебнике и тиме дају основ за практичан рад. Праксу на коју се већ од првих дана студија обраћа највећа пажња. Спојивши тако рећено теорију и праксу, они су одиста у мо-

гућности да буду добри лекари. Док се код нас више обраћа пажња на теорију, код њих је важна пракса која се оснива на теориском знању. Сваки медицинар у Чехословачкој, поред редовних вежби преко школске године, обавезан је да проведе на летњој пракси два месеца у болници, где добија бесплатан стан и храну. Интересантно је да се у чехословачкој ретко могу наћи незапослени лекари, као што је то код нас случај. Лекарска служба је тако организована да лекари под веома поволуним условима могу радити на селу. Отуда код њих није однос оних који раде по градовима н који раде на селу 6:1, као код нас, (од око 6.000 лекара колико их има код нас, свега 800 су ? на селу), ма* да на селу живи 80% нашег становништва. Из свега овога види се да организација медицинске наставе у Чехословачкој омогућује медицинарима да се још за време студија оспособе за практичан рад, и да као добри лекари практичари могу корисно да послуже своме народу, Из овога би морали извести закључке у ком погледу треба да се изврши реорганизација наставе на нашим медицинским факултетима и на шта би се требало угледати у том правцу- Р.

УДРУЖЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ МЕДИЦИНАРА И УДРУЖЕЊЕ СТУД. ВЕТЕРИНЕ приређују 7 ноћембра традиционалио Вече студената I год.-Бруцошко вече у сали Инжнњерског дома (Фердинанда бр. 7). V* Г . Одабраии програм и прбокласан џез „Ритамбанд“ допринеће да проћедете ћече у другарсћом бесељу и расположељу. Улазница 10, Студснти ! Iс/кне коу дсбити улазницу од 7 динара у Удружешу Пастероба 14, или Мензи-Гарашаниноћа бр. 18

Ухерско Г радиште: Државна болница

Врој 8

„СТУДЕНТ"

Страна 7