Студент

НАШИ ПРОФЕСОРИ О УЛОЗИ И ЗНАЧАЈУ ОМЛАДИНЕ У ОДБРАНИ ЗЕМЉЕ

Др Т Тасн^

Омладина је у политичком и националном животу играла увек г. код свију народа видну и можда важну улогу. Читави политички покрети носе каткад име „омладине и . (Сетимо се омладине за време кнеза Михаила). У националном буђењу она је била прва, као што је уосталом то била и у бојним редовима. Не знам да ли је написана социологија о улози омладине у јавном и политичком животу. Кад се буде написала убеђен сам да она неће оповргнути наше тврђење. Код нас је омладина била претеча многих напредних политичких струја и увек стајала одлучно и храбро на бранику националног ослобођења и националног уједињења, у чему су се слагале све омладинске политичке струје, ма колико се иначе разилазиле у другим питањима. Омладина уноси идеалности и начелности и не трпи компромисности, а наша национална омладина, као она у Босни, била је и револуционарна. И онда када претерује она чисти атмосферу и мобилише духове на отпор, и увек брани да се у тзв. политичком реализму не скрене на пут опортунизма и свих оних метода које могу одвести једну нацију њеном моралном поразу и понижењу. У њеној интуитивности и њеној полетности има нечег великог, што може да инспирише плћдно и сретно и једног великог, мудрог и сталоженог па и једног конзервативног државника.

Инж. С. Неделковик

У свим стремљењима државе треба Универзитетска омладина да узима .видно учешће. Кад се тиче одбране земље и чувања народне слободе, омладина треба да иступи као један човек, јер у данима великих искушења она је та, која ће листом бити позвана да је брани. Зато је потребно да се омладнна за време мира, систематским, истрајним и преданим студијама и радом оспособља ва, како би се спремила, да кад дође време прими на себе управљање државним пословима, да те дужности може вршити са разумевањем, несебично и са пуно части.

Др. М. Беговвћ

Универзитетска омладина је цвет на стаблу свога народа. Цвет одвојен од своје гране не даје плода, као ни омладина која се одвоји од свог народног стабла. Народ долази до свог изражаја првенствено преко својих научних људи и преко своје школоване омладине, који ће у будућности претстављаги главни ослонац у стварању народне сулбине и моћи. Универзитетска омладина треба да будс свесна све своје часне и тешке улоге и да са пуно идеализм> и самопрегора ради на добру свога народа. Не треба схватити да је главни

циљ студија борба за ухљебије и каријеру. Потребно је спремати се за несебичан и пожртвован рад у народу, постављајући изнад личног интерега један важнији и светлији интерес, а то је народна заједница, њено добро и напредак. У данашње мутно и бурно време универзитегска омладина треба да буде непоколебљива и жива снага која ће будно бдити на одржавању свести и побијању клонулости. Она треба да буде свесна да је боље борити се часно за самосталност своје државе и слободу свога народа него као туђински робови радити на рушењу туђе части, слободе и независности.

Др. М. НоваковнК

Наша земља је за прошлих шест деценија издржала шест ратова што је врло много. У тим ратовима је омладина свагда иредњачила примером и пожртвовањем тако да се питам, није ли излишно говорити о томе каква треба да буде улога омладине, када је омла дина увек дада докааа да ту улогу зна бол>е него ико. Можда је, међутим, баш у данашњем времену потребно нагласити нешто што је врло важно и што би требало да сви себи ставимо у дужност: а то је сузбијање такозваног дефетизма, подизање моралне снаге, јачање вере у себе, снажење национализма. Ма шта се десило, ми морамо бити спремни и одлучни да бранимо целину наше државе и њену потпуну сувереност, ако би јој ма ко загрозио. А у томе ћемо успети само ако будемо показали онај исти полет и једнодушност који су нас онако сјајно повели 1912 год. У томе смислу мени се чини да би акција омладине могла бити земљи и народу од врло важне користи.

Др. М. Жујовић

Од како појам народне одбране премаша чак и Жоресово схватање о наоружаном народу у народној војсци, било би претерано тврдити да народна одбрана и у ужем смислу треба да одговара узрасту, полу и годинама. Оста]е међутим као истинито да младост која има монопол полета и снаге, треба у великој подели рада на народној одбрани да заузме борачке положаје везане за ризик и ударну моћ. При данашњем стању технике рата и њезиних потреба сви људи и жене способни за борачки, фабрички, болнички, интелелектуални и други рад морају бити подељени у велики број позива, при чему ће увек први позив припадати омладини. Омлидина има и једну прлину која може у војничком по гледу да буде и мана а то је необузданост. Због тога очекујемо од наших младих људи, који су и до данас показивали разумевањп у сзојим подухватима, да неће изгубити из вида потребу зп ммогим самоодрмцањима. Над?мо се дакле да ће наша омладина, готова

да се заложи за народну одбрану, умети да буде колико пожртвована толико и дисциплинована. Ивж. Д. Б. Тодоровик

.....Насилници, вавојевачи, I устрмили су се на отаџбину! Шта је дужност омладине у том случају? Изгледа да је то толико јасно, да је питање су; вишно. Та зар се омладина прн томе не руководи поглавито , осећајима? И зар из тих осећаја не произилазе и дужности? Одговорни чиниоци имају дужност, да на навештене опасносги одговарају пре свага о' нако, како то разум налаже; омладина у таквим случајевима реагира скоро само по осећајима, по срцу. Омладина реагира тако, јер већ и по самом нагону осећа да уопасност долазе пре свега слобода, част, правда и правичност, поштење, дакле све оно што је такође произашло из осећаја, из грца. Зато је сваки поступак њен, свака реакција њена, израз праве и чисте, ничим другим незаинтересоване душе, незаинтересоване искрености. Глас омладине .је зато тада глас најчеститијих и најискренијих претставника народа. То је глас звона од најплеменитијег и најчистијег метала, али глас који се пре свега жели. чути. И све што је у народу поклецнуло, клонуло духом, адхваћено каквим отровом, све што тражи да се ободри и соколи, све то још на први глас тог звона подиже главу, долази к себи и стиче поново храброст у себе и веру у народ. звоно треба, и дужност му је да што пре зазвони, да што јаче зазвони, да што дуже звони. При овим мислима и нехотице се има пред очима омладина из доба анексије и после ње. Светао задатак је извршила та омладина, а нарочито она у Србији. А и она се у својим делатностима руководила поглавито својим срцем, својим осећајима за народ и његово добро, осећајима који такође прожимају најчистије и најпле* менитије особине нашег наро да, који претстављају његово највеће и најсветије добро. И ма да јетаомладина претстављала само малену Србију и стога била веома малобројна, она је ипак Србији прибавила симпатије и уважење свога поштеног света, а осионог непријатеља умела да обузда и сузбије у границе пристојности. Бољи пример схватања дужности није потребан данашњој омладини! Али, мора се признати, данашња омладина има ипак нешто шири задатак. Она нема само дужност, да подиже лух и храбри, да знони на узбуну п пружа првн отпор подизањем морала. Можда у исто толикој мери намеће се данашњој омладини и дужност да заузме што активнији став према оним нашим и туђим суграђанима, који јавно или тајно помажу непријатељима у његојимм намерама. Данашња омлајдина има не само да подиже морал, већ да бди над њим.

Др. М. Бартош

Сасвим је природно да омладина има прворазредан значај и специјалну улогу у одбрани земље. Поред свих техничких и економских средстава одбраиа земље не може се замислити без људског материјала и идеализма код оних који је врше, а најбољи људски материјал за одбрану земље је омладина. По самом социјално.м уређењу је омладина најприступачнија стављању општих циљева изнад појединачних. Зато је она увек поштенија и несебичнија, у то дубоко верујем, од старијих. Отуда морална снага једног народа много зависи од његове омладине. Омладина мора да буде и она је увек свесна ових својих задатака. Она с једне стране има да послужи својом физичком снагом и као таква има да прими најтеже ударце и жртве. С друге стране њеИ идеализам је потстрекач моралне снаге читаве нације, потстрекач без кога нема могућности за успех. Само извршити ове две улоге није лако. Пред нашом омладином стоје тешки задаци и она мора са много готовости да их прими. Одбрана земље зависи од ње у највећој мери и свесне жртве једино могу осигурати њен успех. Академска омладина у томе има специјалну улогу; њене жртве биће још теже јер је и њена свест већа, па је и њена улога сложенија и опаснија. Њен задатак је не само да ради него и да води. Зато је онако дуги списак имена на плочама Београдског универзитета. То је најбољи доказ о улози и задатку омладине у одбрани земље. Он се није променио.

Ивж. М. Криштоф

У последње време настао је велики преокрет у душама Југословена. Предспољном опасношћу изгубили су своју оштрину нашиунутрашњи спорови и показало се, да су и Срби и Хрвати и Словенци спремни да с највећом одлучношћу бране своју заједничку Отаџбину. Готовост појединаца на жртве и на одрицања стално се још повећава, а истовремено све више нестаје почетна узнемире ност. Чега 6и се и бојао онај ко је спреман све да жртвује? Треба сви да узнастојимо, да ови племенити осећаји не ишчезну из душа појединаца, чим се смањи спољњи притисак, јер од тога зависи будућност и величина народа. Сваки народ проживљава своје велико доба, кад је осећај појединаца за заједницу јак, а највећи народи и државе пропадају, ако се њихови појединци или њихови делови безобзирно боре само за своје личне или за своје уже интересе. Интелигенција треба да предњачи у готовости на жртве и и истрајном и несебичном раду за народ, јер она и ужива највећи део плодова народне слободе. Од садашње омладине очекује се зато, да ће, кад дође њено време, бити потпуно спремна и способна да пре-

узме воћство народа, и то не само по своме знању него још више по снази својих осећања за народ и по савесном испуњавању свих својих дужности према њему. Таква интелигенција моћи ће да поведе народ у његово велико доба.

Др. М. Илик

Елементи који долазе у обзир кад је реч о одбрани земље могу се поделити у две групе: материалне и морлне. Улога омладине, велика и у првој обла* сти, од особитог значаја је нарочито у другој. А кад се помисли да поред свог развитка технике, ни данас бој не бије само „свјетло оружје“, него још увек н „срце у јунака", увидеће се лако да је значај тих моралних елемената претежан, а самим тим и улога омладине огромна. Не одиграти Ту улогу, значи неопростив грех учинити; одиграти је, значи просто своју дужност испунити. На савест наше омладине никад није пао такав грех, јер је увек до краја испуњавала своју дужност. То никад и то увек важи и за данашњу омладину. И она ће данас, као њене претходнице јуче, умети веРУ КO ЈУ носи У С РЦУ своме, пренети. и на друге, и тако учмале пробудити а малодушне охрабрити. Уостадом кад млади, који у стварв внше него другн вмају да принесу општој стварн на жртвеник, ноказују готовост да то беа колебања учнне, онда нестаје колеба&а и код свих другнх. Дух бодрости младих завладаће тако целим друштвом и ми ћемо моћи бити спокојни, јер ће нам тада заједничка Мајка бити ван опасности.

Др. М. Градојеввћ

Бој не бије свијетло оруЖје, већ бој бије срце у јунака, рекао је наш јуначки народ. Зато универзитетска омладина као просвећени и пун одушевд>ења део тога народа, у данашњим мутним временима мора пре свега да има јуначко срце, борбеношћу наоружан дух према свему што би Југославију могло да угро* зи било споља, бпло изнутра, Будно пратити све што се догађа, и сложно заузимати став руководећи се принципом: „Волијем да ми газиш по гробу, него по дробу“. Југославија је плод херојског пожртвовања и самопрегора, истрајне тежње за народним уједињењем и самосталношћу, за слободом и самосвојним животом. Очувати је и одбранити од свакога зла изнутра и споља, врховна је дужност свакога свесног Југословена. Садашње генерације универзитетске омладине имају узвишен пример и светао путоказ како се за своју Отацбину живи и мре, у бесмртним именима Гаврила Приципа, Жерајића и Гортана,у својих херојских другова, која красе аулу Београдског унрве* рзитета. Дотле сваки на своје место, сваки на интензиван рад, а ако потреба захтева у рукама Мандушића Вука биће свака пушка убојита! Омладини ЗДРАВOI

Страна 4

„БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТ“

Број 2