Студент

Рпд Припремног конитето у Пркту

Напредна демократска омладина у свету која је узела активног учешћа у борби против фашизма жели данас да настави сарадњу и у посл-ератном периоду и да оствари што тешњи додир студентске омладине разних земаља. Исто тако она је свесна да само јединством демократских снага у свету и уништењем остатака фашизма, може да се учврсти траја« и праведан мир и осигура боља и срећнија будућност. Израз тих настојања био је први студентски Конгрес у Прагу, који је значио крупан корак напред ка стварању међународне де. мократск-е студентске организације. На њему је изабран Припремни комитет који треба да припреми други светски конгрес студената на коме ће се донети устав нове организације и створити сама организација. У тај Припремни комитет ушли су претставници 12 земаља међу њима и Југославија. Наша студентска омладина ужива велики углед и популарност код демократске студентске омладине других земаља, због своје доследне и јуначке борбе за слободу и демократију. Припремни комитет одржао је свој први састанак после конгреса у Прагу од 21 јануара до 2 фебруара 1946 г. Главно питање је било решавање свих проблема у вези са одржавањем конгреса. Други светски конгрес студената одржаће се од 17 до 31 августа 1946 г. у Прагу, где треба да буде седиште међународне студентске организације. Упућено је писмо свим студентским организацијама у коме се обавештавају о одржавању конгреса, о његовом циљу и о начину његовог рада. Предвиђене су све припреме и начини за путовања на конгрес; смештај делегација, финансирање и друга техничка питања. На предлог појединих делегата усвојено је да се после конгреса омогући путовање делегацијама у следеће три земље које су предложене: Француску, СССР и Југославију. Студентски савез у тим земљама стараће се о делегацијама и упознаваће их са својим земљама. Припремни комитет је израдио предлог црограма конгреса који је упућен студентским организацијама на разматрање. На основу резолуције Прашког конгреса разматрано је питање односа са другим организацијама у првом реду са Светском федерацијом демократске омладине са чијим су радом студенти као део омладине тесно повезани. Припремни комитет је једнодушно и са одобравањем саслушао извештај секретара Светске федерације демократске омладине Роберта Вилиамса у коме се позивају студентске организације преко Припремног комитета, да учествују још овог лета у летњим омладинским логорима. Исто тако позван је један члан Припремног комитета да присуствује састанцима Извршног комитета Светске федерације демократске омладине. Једна делегација Припремног комитета састаће се са претставницима Светске федерације демократске омладине у Паризу и разговараће о питању што тешње сарадње и будућих уставних односа наших двеју организација. Успостављене су такође везе са организацијом Уједињених народа за интелектуалну и културну сарадњу као и са Светском синдикалном федерацијом и међународном органиазцијом жена. Свим студентским организацијама упућено је писмо француске делегациЈе у коме се предлаже да 14 апр. дан проглашења шпанске републике буде дан када ће сви напредни студенти манифестовати своју љубав према херојској борби шпанског народа зас воју слободу. Идући састанак Припремног комитета одрећен је у априлу месецу у Прагу када ће се дефинитивно утврдити све мере за организовање конгреса и расматрати питања устава нове студентске организације. Данас сУ око Припремног комитета .окупљене све демократске студентске организације ко]е су већ учествовале на конгрссу у Ирагу, а прилазе још и нове. Оне пружају сву помоћ Припремном коу његовом раду и показуј\у велико интересовање за конгрес. ''Ш^Р ес треба да окупи претставв\Ж* свих тих организација и да шјр и једну снажну демократску стпиентску организацију која ће бн! ћ стварни претставник студентсне ; омладине. Није никакво чудо да реакција покушава преко разни: назадних студентских органи{ја да омете стварање нове оризације односно да умање њен . А)|lај. Најчешће они покушаIV да сазову неке друге конгреI"ушо Припремног комитета. Је■ сд таквих и последњих поку-

шаја јесте позив који је упућен и нама од сгране Уније мађарских студената на конгрес који би требао да се одржи у Будимпешти марта месеца од претставника студената суседних земаља. Сазван без знања Припремног комитетз, покушавајући да окупи студенте на регионалној бази он претстављз п '• кушај разбијања студентске омладине. Данас такви покушаји могу да користе реакционарним елементима и уперени су против интереса студената који се могу борити за бољу будућност само једичсгвени и чврсто повезани са омладинскИм покретом. Због тога нашн студенти неће учествовати на томе састанку.

Рајко Томовић, ст. техн.

Христос Атинеос Из борбе грчких студената

Грчка је преживљавала трагичне тренутке. Атина, херојска Атина, у којој када ослушкујеш земљу можеш чути како куца срце целе Грчке, била је увијена у црно. Хиљадама њене деце умирало је од глади. Општинска кола једва су стизала да прикупе надувене лешеве. Над Акрополом, под азурним атинским небом, дрско се вила застава са кукастим крстом симболом мрака и ропства, као тешка увреда светим зидинама, јединственим, немим сведоцима древне демократске Еладе. Окупатори и издајници трљали су руке са злобном радошћу. Дуге колоне Грка су насилно одвођене за Немачку, где су за бедно парче хлеба биле осуђене на ропски рад. Тамо су они морали да

израђују топове и гранате којима ће се рушити савезнички градови, земља славне Црвене армије, земља херојских заштитника љубљене Москве и легендарног Стаљинграда. Али од тога не би ништа. Грчки народ, иако поробљен, гладан и голорук на челу са Атињанима, започео је борбу, испрва са немим протестима против окупатора а после са све већом активношћу, \ решеношћу и пожртвованошћу. Тако је било до сванућа 25 марта 1942 г. Већ два-три месеца пре тога назирало се, да су народ и омладина организовали своје снаге за отворену борбу. Знак за борбу био је тај дан. Он је имао да покаже свету да грчка омладина није заборавила

своју историју и да може да да нове Леониде и Карапскаиде. Илегалне новине су, пишући о борбама суседних балканских народа подизале дух народа. Прави пут био је само један партизанска борба као у Југославији и Албанији. Окупатори и издајничка влада забранили су зборове да се по први пут не би славила велика годишњица Народно-ослободилачког устанка од 1821 год. Тако су решили фашисти. Уочи тога дана на Универзитету се осећала нека необична живахност и поред свих предострожних мера. Студенти су се скупљали у малим групама, тајанствено шапу. ћући, стискајући чврсто руке. Понекад је се могла отети реч: „Да... сутра... сутра..." Сутрадан је Атина осванула у необичном, грозничавом руху: по зидовима безброј парола: „Живео 25 март“, „Смрт фашизму, Живео ЕАМ“, „Живео,...“ Улицама су крстариле патроле а карабињери су вребали са углова. Ето и студената. Хиљадама, ухваћени за руке придолазили су У таласима смело и незадрживо. Коса им се слободно лепршала, чела уздигнута као никада. Пролећно сунце је купало у својим зрацима ту бујну радост младости. Раздрагани Атињани, из свег срца су их поздравили. То су они, ...студенти —< ...наши... Старе жене су се показивале на прозорима, и рукама исушеним од глади посипале су им пут цвећем. Оне су плакале. Пред спомеником Ксанта, народног јунака из 1821 г. они су ее зауставили. На њих су налетали карабињери, али упркос свега* споменик је био искићен цвећем. После тога манифестације су се продужиле до Универзитета. Ништа није претсказивало оно што је требало да се одигра у последњем тренутку. Мале групе студената које су пазиле по угловима, на дати знак пришле су у заједничком таласу споменику патријарха. По први пут за време окупације заздух се проламао од гласова, ко/и су извирали из дубине студенгјких срца, који су позивали на освету. Грмела је национална химна, први позив за борбу која је улазила у последњу фазу. „На светим костима Грчке поникла Живи, о живи слободо!“ Људи су се приковали за места скинули су капе и дубоко дирнуI и слушали су химну која је у ушима звонила као далеки одјек слободе. Мало затим наново налегеше фашисти и растурише манифестанте. Остала је само песма. Њу је понео ветар и она је налетела на стубове Партенона, помиловала је брзо Кармотирес , осветлила је храм Аике, Аптероса, а затим се снажно, као јуначки зов разнела свуда. Прошла је преко долина и планина, разбуктала је села и градове. „Живи, о живи слободо!" Та се песма зачула по целој Грчкој, то је био одјек борбе која се разгарала. Наступио је 25 март 1943 и 1944 год. Студенти Атине и Солуна су опет прослављали, али снажније и са много крви. Заставу, коју је оног мартовског дана 1942 г. бацила стара Гркиња са побелелом косом, они су подигли још више. Развио ју је први Константинидес, испрскао је својом младалачком огњеном крвљу и предао Куруностису. После њих Флорос, Клеркос, Апелис, Балис, Коскина. Константинидес је постао пример свог студентског одреда ЕЛАС-а, ЕПОН-а, водећи борбу даноноћно у срцу Атине, са пушкама и бомбама против, окупатора и у исто време чистећи град од народних издајника. А да ли се икад може заборавити одред „Лорд Бајрон“ који је исписао златне странице у епској борби грчких студената? Из њега су излазили најбољи кадрови руководилаца ЕПОН-а, покрета грчке омладине. Они су увек били тамо где их /е глас отаџбине звао. Ове године исти ти борци били су искључени са „званичне“ прославе народног празника 25. марта 1945 г. Шта то значи? Студенти Атине и Солуна прекаљени у тешкој борби која се наставља, тврдо су уверени да ће доћи дан када ће осетити плодове своје легендарне борбе. Крв проливена за слободу није никад узалуд проливена. (Из „Студентске Трибине“)

СТУДЕНТИ СБЕТА О НАМА

Приликом повратка са конгреса који је одржан у Прагу, претставници Мексика, Канаде, Француске, Кубе и других земаља задржали су се у Београду. Делегати су присуствовали конференцији студената Београдског универзитета и одржали краће говоре. Најбурније је поздрављен говор претставнице омладине Јужне Африке Рут Ферет, која је у свом говору рекла: „Господине претседниче, студвнти из Београда! Врло ми је драго што могј да вас поздравим у име јужно-афричке омладине. МојИ предговорници су рекли шта ми мислимо о омладини Југославије и ја немам ту шта да додам. Али ја бих хтела да вам кажем да ми о вашој борби у Југославији нисмо знали истину док сте се ви борили против нациста. Разни капиталисти, нарочито у нашој земљи, нису хтели да кажу истину о вашој земљи. Они су ћрљали име Тита и покушали да кажу да је Михајловић руководилац југословенских народа, а не Тито. Они су говорили да Тито није демократа, него бољшевик и покушали су да кажу да нова Југославија није створена. И те ствари су причали преко радиа и писали у својим новинама. Али реакција у многим земљама па и у нашој земљи није могла да спречи да се ускоро истина обелодани. Наша влада у Јужној Африци није народна влада, већ је реакционарна влада. Велика је срамота што је наша реакционарна влада примила принца Павла да дође у нашу земљу (буран аплауз). У нашој земљи четири петине људи немају уопште никаквих права. Немају права на синдикате и на друге организације. Ми ћемо се борити за слободу наших народа и ми смо дошли да се научимо од вас како да се боримо. У Југославији се налазимо само нешто више од 18 часова, али смо

ипак имали прилике да видимо ка- уништења која сада имате, ви ћете кву су огромну штету нанели Нем- да створите нову земљу, нове уници вашој земљи. Уверени смо да ће верзитете, нове станове. Ми ћемо народи који су могли да створе је- заједно са вама да радимо да стводну народну Армију, партизански рите једну нову Југославију. покрет, створити исто тако једну , Живео Тито живела нова Југонову земљу (буран аплауз). Место славија!

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ЕГИПАТСКИХ СТУДЕНАТА У КАИРУ

Тасс јавља: Листови доносе појединости о студентским немирима до којих Је дошло 9 фебруара у Каиру. Студенти су одржали митинг и после дискусије о међународном положају Египта, излепили су по граду плакате са паролама: „Захтевмо уједињење долнне Нила“ и „Тражимо евакуацију страних трупа из Египта“. Затим су се студенти упутили у град с намером да тамо одрже демонстрације. Пошто је мост Абас преко Нила био подигнут, студенти су продрли у контролну кабину и спустили мост. Дошло је до сукоба између полиције и студената. Том приликом је рањено 170 студената, од којих је 17 добило теже повреде. Десетог фебруара студентски немири су настављени у универзитетском кварту Гнза и у радннчком кварту Шурба. Један студент је убијен, а један полициски официр рањен. У граду Мансури у Доњем Египту 9 фебруара су убијени један студент и једна девојка. Тамо су демонстранти спалили полициска кола. Према писању листа „Л прогре ежиптјен“ студенти су на састанку одржаном 10 фебруара на универзитету у Каиру одлучили да неће похађати предавања догод се британске трупе не повуку из Египта и Судана. после једнодневног затишја због рођендана краља Фарука, студенти су поново почели демонстрације у

знак протеста против британске окупације. 1 . ... Из незваннчних извештаја, према писању дописника писта „Њу)орк та)мс“, приликом сукоба између полиције и демонстраната убијено Је 9 лица, а много Је рањено. У Каиру је ухапшено 12 лица. Влада је очевидно препустипа, како јавља дописник, „слободу акције“ како би се пиквндирале демонстрације, које се упркос тога у истој мери и даље настављају. Каирска полиција је настојала да спречи приступ студентима универзитета Фуада 1 у центар града, где су они покушавали пред краљевсиим двором да приреде демонстрације протнв владе и британске окупације. Јунајтед прес јавља да је 19 фебруара више од двадесет хиљада студената прошло главним улицама Канра према двору краља Фарука, понављајући захтев за евакуацију британских трупа из Египта. Раднички синдикатн солидарни су са студентима египатског универзитета и са свим ученицима гимназије у земљи.

ПОРТУГАЛИЈА Како јавља француски радио, 16 фебруара, на дан 10 годишњице оснивања народног фронта у Шпанији дошло је до студентских демонстрација у Лисабону. Том приликом су студенти спалили на тргу Франкову слику.

УНИВЕРЗИТЕТИ У СССР

Зграда Московског дрмавног Универзитета имена М. В. Ломоносова одликованог орденом Лењина

БРОЈ 1 '

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5