Студент

ОСВРТ НА НАШЕ ПРИРЕДБЕ И ЗИДНЕ НОВИНЕ

До сада се културно-просветна делатност па нашем Улдверзитету рџзвкЈглг у рлзннм облицима, али према псхустпима н према он.оме шо јс дб' сада урађено, мржемо рећи да нНјо нашла сној ну»ит садржај. лчз. иример узмнмо састав.вјјЦуе ир' ј на нацте нртlрч.доо. У' чом уаду се кијс нмао Јасад ■ V, ј л, ..4к,е се знало шта Ј х е■ > да .мјс ј Једлл нрограм студснтскдх друга^нс-»ерн, и каказ т.-сол „а ».зтлсда прот-рам једне ту се нрииегавало ш..реко.н.лиСЈн: у зимана су уметннвна дела, за ннјс јс нзвођсње иотреона ДУНчн н солндкнЈа прнирема, а уз •тоарп јс-.лс сЈнз.аени су разни вранцн,. јњуј...,, ло спрем.оени хоров.н ихд., т;н.о да јс лриредоа остааљада угисак на орзину спремљеннх стварн, утнсак који Је уОеоизао да се нриредоа даје само ради нрнрсдое, а да Је у другом, можда чак и у трепем, нлану оило старање о њеном квалитету. Скоро сви културно-просветни одоори на сракултетнма давали су Једну приредбу за другом, игранку за игранлом, а квалитет Је увек био низак и иоред тога што је Универзитетско културно одељење стално указивало да у првом реду треоа водлти рачуна о садржини и дати јој уметнички оквир. тчлтерсховање за културно-просветни рад јс зелик на свим факултвтнма. а ливсрзитет има много доири.ч ската нз свлх грана уметности, али и ЈЊред тога наше приредбе се. не крећу напред, већ се још држе укорсњене праксе да за недељу или мање дана спреме приредоу, да не воде оригу о квалитету, да се наЈвепа пажња посвеги новчаним приходима. Наставити с таквом праксђм значи неправилно упућивати студентске масе, створити код њих погрешне појмове о томе, шта је добра приредба и како је треба дати; значи неправилно искоришћавање способности талентованих другова и другарица који желе, и до сада су показали много воље да допринесу развоју културно-умет- | ничког рада. Шта 6и онда требало урадити да се наше приредбе издигну на онај ниво који ће најпотпуније одговарати студентима? Прво, лриредбе морају имати циљ своје садржине као и начина изношења појединих тачака, морају утицати на студентске масе конструктивно, учећи их и развијајући код њих правилно схватање о културно-уметничком раду. Друго, оне критички расветљавају наше мане и недостатке у раду не смеју се задржати само на неколико комичних реченица које би недостатке само исмејале,, али не и указале како нх треба отклонити. Баш на против, свакој шаљивој тачци треба дати такву садржину у којој ће основна и главна црта бити како ћемо отклонити мане, како ћемо најнарвилниЈе исправити наше грешке. То злачи не пружати у нашим програмима само шаљиве комбинације речи, већ преко њих позитивно деловати на слушаоце. Треће, озбиљ- ј но и плански приступити спремању | приредбе и остварити је у року који је за то постављен. Ради тога је потребно радну дисциплину одр- : жавати и подизати. Четврто, у свим оним моментима када рад заостале или се укажу тешкоће не треба се устезати да се затражи помоћ и савет од централних културно-просветних тела (академски хор и позориште), како би се тешкоће на време отклониле и рад даље развијао. Пето, правилно искоришћавати способности другова и користити се искуствима која имају поједилци, као и искуствима у раду културнопросветних одбора на другим фа- ј култетима. Шесто, правилно приступити састављању програма и при томе водити рачуна о специфичним проблемима на дотичном факултету и не упуштати се у оно, за чије извођење не постоје одговарајуће снаге. Седмо, акције које покреће Народна студентска омладина (конкретно такмичење које се поставило пред све факултете) или акције које покрећу народне власти и омладинске организације, а у којима узимају учешћа и студенти, морају се осећати у нашим програмима. У аулама лаших факултета сваком пада у очи обиље разних плаката, парола, зидних новина, што све заједнички по свом распореду указује на неред, што оставља збркану слику, јер зидне новине које би стварло требале да имају централно место, губе се у маси огласних папира. То је с једне стране, а с друге саме зидне новине не одговарају ономе чему се намењене. Оне су у највећој мери испуњене неактуелним стварима, разним чланцима који се сувише удаљавају од

живота на факултету. Неке од њих аретрпане су дугачким чланцима који су поред своје опширлости наиисани једним мало занимљивим начином, тако да претстављају право искушење за онога који жели да их прочита до краја. Њихово уређивање има две крајности: или су тако једноставле да студенти прелазе поред њих не запажујући их, или, што је чешће, одлази се сувише далеко у техничкој опреми и са много неспретности да су на табли за зидне новине набацале све могуће боје у виду шара, кругова итд., што све заједнички замара очи, поред тога што стављају врло ружан утисак. Тако опремљене зидне новине умањују и саме чланке који су у њима излети, јер својим изгледом дају рђаву припрему читаоцу који им прилази. Редовна је појава да се другови који су одговорни за зидне новине жале како немају о чему писати, како студенти не умеју да пишу итд. Сви ти разлози ниуколико не могу да правдају право стање ствари, А ево зашто. Рад на свим факултетима је у пулом току. Сваког дана искрсавају на свакој години нова питања и проблеми који поред оних задатака чије је остваривање у току морају да нађу одраза и у нашим зидним новинама. Студенти уче, раде, труде се да што брже облове своју школу, све су то ствари о којима се мора писати. Баш тако треба и поставити писање за зидне новине. Студенти су одушевљено при-

хватили такмичење у учењу, подизању културно-просветног рада, фискултуре и обнови земље. Зидне новине у томе треба да одиграју своју праву улогу, што значи да оне морају посветити нарочиту пажњу извршавању појединих задатака, да прате разна такмичења, износе пример ударништва и истичу залагања појединаца, да подижу радну дисциплину, популаришу најбоље ученике, објашњавају методе учења, развијају здраву критику итд. При томе пазити на иЗглед, на техничку опрему и не бацати масе цртежа, не стављати бесмислене и неспретне карикатуре, освежавати зидне новине фотомонтажама које морају имати један централан мотив, учинити све оно како би изглед зидних новина био лепши. Пароле које долазе на зидне новине морају бити постављене тако да се истичу, јер често једна добра парола постављена на згодно место може више утицати него цео чланак. Са нашим недостацима у погледу приредаба и зидних новина треба ликвидирати што пре, како би и приредбе и зидне новине што потпуније извршиле оно чему су намењене. Мика Павловић, ст. мед-

За слободу

О УМЕТНОСТИ

„Да је уметност друштвено условљена, било да је уметник тога свестан или ле, то је данас за већину људи истина, о којој не би требало ни дискутовати. А ипак има уметника који мисле да је уметност нешто за себе, да није важна њела веза са спољним светом; ти уметници се презиром односе према спољњем свету, а када се говори о друштвеној функцији уметности они то сматрају као атак на уметност. Уметност је стварно друштвело условљена и истовремено врши свој утицај на друштво. Друштвена функција уметности је чињеница, само је питање каква ће бити та функција, напредна или реакционарна, и да ли ће она давати свој скромли, временски условљени прилог истини, која је у крајњој линији циљ уметности. Затим предавач, поставивши питање да ли је уметност настала из тежње човека да створи неки свет за себе, или је настала као друштвена појава, прелази на излагање почетака уметности. На најлижем ступњу свог развитка, живећи сасотгм примитивно, разликујући се 6д животиња тек по

Дебатни клуб студената Академије ликовних уметности отворен је 14 фебруара ове године. Књижевник Јован Поповић се одазвао позиву студената и одржао је приликом овог отварања једно предавање у коме се дотакао најважнијих проблема, који данас интересују све уметнике уопште, а нарочито уметнички подмладак. Овде ћемо изнети само нека питања која је предавач у свом предавању обрадио.

томе што су неке стварц чинили свесно, знајући да им је то потребно за опстанак (рад), људи су створили уметност, непосредно повезану са својим животом, са радом. Тако, на пример, у игри ритам, који се развио из заједличких покрета при раду. У пећинама су сачувани примерци сликарства примитивног човека; ови примерци и данас још делују као уметничка дела, иако су рађени без тежње за уметничким ефектом. Изведени су са зачуђујућим опажањем оног битлог у покрету животиња, као и са изванредном прецизношћу. Када је реч о условима под којима је настала примитивна уметност онда треба нагласити још један моменат. Ради се о идеологији примитивног човека за коју се може рећи да се је стварно базирала на глупости, на предрасудама. У страху пред природшш силама које он није могао да потчини, него им се само псгвиновао примитивни човек је веровао да ћ* чарањем моћ» да утиче на ориродне силе. Такво једно чараиге је уствари било и цртање слика животиња на зидовима пећина. Постојало је наиме веревање да ако човек нацрта животињу или чопор животиња, он сти-

че неку чаробну моћ над њима. (То веровање се у неким обичајима и гатањима и до данас сачувало. На пример, изговарање нечијег имена, да би се стекла над тим лицем, итд.). А убити животињу био је његов свакодневни, непосредни циљ да би одржао голи живот. Стално у лову, у нападу и одбрани од животиња, он је био принуђен да добро, до танчина упозна покрете животиња. Из ових елемената произашла је чудна уметност на зидовима пећина, којој се ми и данас дивимо. Уметност се дакле, јавља непосредно као друштвена потреба, као на пример говор, који је такође настао тек као друштвена потреба људи који су заједнички радили. Друштвена условљеност уметности је данас јасна и недвосмислена. У разним периодима у развитку људског друштва (ропство, феудализам, капитализам) владајуће класе су биле свесне тога да је уметност, као и идеологија уопште, имала и те како друштвену функцију, па су тежиле да потчине идеологију, науку. филозофију, религију својим интересима, наиме да све уметничке ствараоце ставе у своју службу. Истински велики уметници били су зато велики што су, тежећи за уметничком истином, свесно или несвесно подражавали битне карактеристике своје епохе, што су, тежећи за уметничком истином, одмакли у сазнању испред своје епохе. Ако је то било интуитивно, без јасног сазнања, то је доказ да је уметничка истина продирала и мимо владајућих схватања и погледа на свет, па се шта више успротивила служењу наметнутим интересима.

Уметност има своје извесне законе, били тога уметници свесни или не. Међутим ти специфични закони нису нешто одвојено, самостално, независно, они улазе у склад општих друштвених закона, општих закона збивања. Прелазећи на појаву смењивања једних праваца другим, предавач указује на уметничка струјања XIX и XX века, која су дошла као реакција на академизам. Главна карактеристика праваца почевши од импресионизма била је бежање од предмета, обеспредмећивање појава. Наиме, буржоазија некад револуционарна, сада се плаши истине о друштвеној стварности; сада када у друштву избијају све оштрије класне супротности, треба живот у уметности улепшати, или избегавати стварност; буржоазија настоји да уметност одвоји од друштвених збивања. Ми знамо да постоје неке трајне вредности у уметности. Оно што нам даје грчка уметност, остаје као недостигнут узор. Међутим, за нас је важно да се нагласи једна ствар. Сви ти уметници, чија су дела остала, нису се бавили питањем да ли су вредности трајне, а још мање, да ли је њихова лепота вечита, ли ће они начинити нешто тг»^ л .Ј Они су се поштено трудили д. ТвоЈ, праве добро уметничко дело. Жу да ли ће вредност тога дела бгг/И трајна, да ли ће оно преживети «-и-хову епоху, то не зависи од ве жеље. Да ли ће њихова сачувати трајну вредност тс \ за ' виси од тога како су они изра< 'ди утиске свога доба, све оно ш! ч битно у њихово доба, све оноГ^

Обнова дебатних клубова

Отпочели су са радом Дебатни клубови на појединим факултетима. Они треба да кроз своја предавања обрађују теме из стручне области појединих факултета и на тај начин да употпуне код студената стручно, културно и опште политичко знање, да постану је. дно од жаришта народне интелигенције, васпитане јединственом и истинском науком. Формирани активи предавача на појединим факултетима треба да постану носиоци правилног живота и рада Дебатних клубова. Сваку тему треба да продискутује сам актив пре прораде на Дебатном клубу. Руководиоци Дебатних клубова и актива треба да настоје да се предавачи узимају из редова наших професора и јавних радника. При избору тема не смемо се руководити струком предавача већ актуелношћу појединих проблема. То никако не треба да значи да на Дебатним клубовима као референти пе треба да иступају и студенти. На против њих треба подстицати и помоћи да што чешће иступају са својим самосталним радовима. За рад у Дебатним клубовима треба припремити и све студенте, објављујући унапред те. му и литературу којом се предавач служио, како дискусије не би биле опште и површне.

Увеликој сали 9 фебруара одржан је први састанак Дебатног клуба Правног факултета. Отварајући састанак друг Милорад Вуковић изнео је значај и улогу Дебатних клубова, а потом је дао реч д-ру Јовану Ђорђевићу, про-

декану Правног факултета који је у име ректора Београдског универзитета поздравио стварање и изразио своје задовол>ство што му је пало у део да „као пре десет година у физичкој сали отвори опет Дебатни клуб студената Правног факултета“. Потом је др. Јован Ђорђевић прешао на излагање теме „Држава и право“. По завршеном предавању развила се жива дискусија.

У пуној сали студената и у присуству неколико професора отворио је Дебатни клуб медицинског факултета друг Мика Павлови! ст. медицине изневши историјат л задатке Дебатног клуба. По тог. је професор др. Синиша Станко вић одржао предавање „Биологи ја и медицина“ изнооећи у кратк различита схватања о законим_ развитка. Др. Станковић је рекао: „Метода, пут и резултати науке с\ у зависности од основног поглс да на свет. Сва досадашња схватања едилеалистичко, виталистичко, механистичко су на путу да претрпе тотални пораз. Једино диалектички матерцјализам правилно указује на постанак и развитак света и отвара нове неслућене перспективе за развој науке.“

У присуству ректора г. Јовано. вића, професора као и великог броја студената отворен је Дебатни клуб ЕКВШ. После уводне речи одржао је професор Др. Увалић предавање о теми „Наш 1 државни сектор привреде". Државни сектор привреде није новина подвукао је Др. Увалић. Од је постојао и у сившој Југо. славији само је тада био ослонап владајућих ненародних режима и извор добрих зарада за њих. Једино у Совјетском Савезу држав. ни сектор је служио и служи интересима широких народних маса“. Истичући битност државног сектора производње Др. Увалић је рекао: „Потпуна мобилизација свих народних маса за стварање и спровођење наше привредне политике, једина је гаранција за потпун успех нашег економског \здизања, за успех правилног развоја нашег целог државног организма који је добио своје чврсте темеље кроз нсви устав.“

Н а Пољ о привредно-шумарском факултету 17 ф-ебруара отворен је Дебатни клуб. Прво предаваше одржао је професор Арсенијевић „О пољопривреди у Совјетском Савезу“. У реферату је сликовито приказан високи степен развитка пољопривреде у земљи социјализма. По завршеном предавању развила се жива дискусија.

М. П.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 1