Студент

Конференција Народне студентске омладине Универзитета у Љубљани

>lO фебруара 1946 одржана је II конференција -Народне студентске омладине /Бубљанског универзите. та. Око 1400 (од укупно 1600) студената прошло је улицама Љубљане и многобројним паролама, тран'Спарентима и пјесмом, мани4>естонало јединство студгнтске омладине и решеност да шхмогне и активно учествује у друштвено-култур. ном и економском животу земл>е. КонференциЈу је отворио Друг Лудвиг Коцач, сгудент медицине. Бурно п4здрављени од студената говорили су ректор Љубљанског универзитета др. Алоз Крал и ми•нистар просвете др. Фердо Козак, који су указали на главни задатак студентске омладине. Затим је го. ворио друг Јанез Випотник у име ЗМС о оДносу Народне студентске омладине и УСАОЈ-а. Поздравне ријечи загребачкот и беотрадског делегата Народне студентске омла*дине били су испрекидане дуго|драјним аплаузима и изазвали талас одушевљења и клицања сарадњи и међусобном помагању при решавању задатака. У име антифашистичке омладине Трста конференцију је поздравио друг Кетеј Ладнслав који је бурно поздрављен дуготрајним аплаузом и често прекидан манифестацијама јединства антифашистичке омладине. Кетеј је завршио свој говор са зах. тевом да Трсту буде седма федерална јединица у Титовој Југославији што је изазвало нов талас одушевљења, клицања братству и јединству антифашиста Талијана и Југословена, клицања Југославији, Приморју, Трсту, Горици, и Словеначкој Венецији. Реферат о раду и задацима Народне студентске омладине поднео је друг Саша Цвахте и изнео најважније досадашње резултате. До сада је оштампано 20.000 табака скрипти, од пет домова обновљени су три у којима станује 190 студенатз. Отворена је студентска мен. за у којој се храни 220 другова. Дато је 206 једнократних потпора у износу од 88.400 динара, а само у јануару издато је 56 сталних потпора у износу од 31.000 динара. Издато је 200 исказница за текстил, а за подизање бонова подеЛЈ-ено је 76.000 динара. Радне бригаде учествовале су у обнављању и оспособљ.авању факултета. Тако је 120 техничара дало 4700 радних часова, 110 хемичара је за 4000 радних часова очистило и оспособи[ ло 16 просторија, одатле избацили 50 тона материјала, покупили и отстранили 1400 квадратних метара камења, очистили 10.000 комада цигља, ископали 700 метара плинашг и елсктричног вода. При томе су повећали радни капацитет лабораторија за 200°/о предратног стања. Затим је изнео најважније

је битно за човека. Према томе тај проблем трајности или вечности уметничких дела, није питање неких хтења, тежње за вечношћу итд. Многи уметници, који су себе сматрали обичним занатлијама, мајсторима, трудили су се једноставно да савесно направе једну слику, као што неки златар направи златну резбарију, или као што обућар направи ципеле, не мислећи на неку вечну лепоту, а оставили су нам дела којима се ми данас дивимо.. О вечитим лепотама не треба ни говорити другојачије. То је питање проверавања кроз векове. Разуме се да се појам лепоте, да се укуси људи мењају исто као и друштвени облици. Оно што је било лепо у једном периоду, не мора да буде лепо у другом. Међутим, има извесних вредности у уметности које су издржале и зуб времена и зуб критике. То су она дела у којима је у највећој пуноћи дошао до склада садржај са обликом, идејна засићеност са техничким савршенством. Ларпурлартистичко схватање не може рачунати на неку трајнију вредност већ самим тим, што у том схватању има једно удаљавање од друштвене стварности и друштвене истине, а то је управо у супротности са трајношћу једног уметничког дела. Говорећи о тежњи владајућих класа да потчине уметност и умет-Iнике својим класним интересима, шаедавач је поменуо великог шпансликара Веласкеза, који је, уГ дЖс томе што је био дворски сли\ р дао на такав начил портрете свЈјих господара тако, да ми данас виГимо одвратна лица тих његових гссподара. Уметници су често у процЛјосхи, интуитивно, не знајући ни с;кми,< често и против своје воље, л | в аЈ'Хкр итик У свога друштва. Сеткмо с«чГогоља који је имао реак/Жнарначхватања и дао најпоразI Ку царизма. Као и БалII за кога\г ГОВО р ИЛО да ј е пи _

резултате и недостатке на културно-просветном пољу, а потом се осарнуо на рад извссне групице људи, који својим држањем и сарадњом са окупатором нису заслужили да буду на универзитету, тим прије што и данас саботирају рад. Потом је говорио о организацији саме студеитске омладине. У дискусији по реферату која Је била врло жива, потцртане су и наглашене извесне ствари које су изнесене у реферату. Говорило се о „дефашизацији 11 тј. уклањању са Универзитета свих оних који су противнародним радом и сарадњом са окупатором упрљали студвнтско име. Говорено је о сарадњи наших универзитета, значају јрадних бригада, политичко!М и културном уздизању студената, штампи, фискултури, економским и социјалним проблемима. На крају дискусије донесена је резолуција која је обухватила задатке изнете у реферату и диску. сији. По<слати су телеграми Маршалу Титу, Едуарду Кардељу, Борису Кидрићу, ‘ Центlрал)ном УСАОЈ.у, НародноЈ студентској омладини у Београду и Загребу. Изабран је пленум од 30 чланова. За претседника Народне студентске омладине изабран је акламацијом друг Саша Цвахте, студент медицине. Конференција је завршена са „Хеј Словени“ коју су прихватили и нјевали сви присутни.

ЗДРАВСТВЕНА СЕКЦИЈА Акционог одбора ор'ганизовала је ових дана посете свим студентима који леже по санаториЈумима. у болницама или код својих кућа у Бео. граду. Чланови здравствених секција правили су посете болесним друговима и другарицама са својих факултета и том приликом су им однели по два пакета које је Црвени крст доделио студентима. Болесним другсквима који леже на Озрену послато је десет пакета.

сао у светлости двеју свећа: монархнје и католнцизма, а који је дао баш најпоразнију критику монархије и католицизма. Затнм предавач прелази на питање о теми и садржају и истиче да је тема само један од елемената који улазе у садржај. Једна иста тема може иМати разлнчити садржај, јер садржај није само тема или сиже, него је садржај и све оно, што уметник уноси у обраду те теме као свој идејни став, као своју оцену. Да ли уметник губк од оригиналности ако иде за тим да одрази стварност? Уствари оригиналност, тежња за оригиналношћу су једна нова појава. Највећи уметници у прошлости уопште нису знали шта је оригиналност. Уметник је тада био шегрт свог учитеља док је радио на његовој слици или киповима, испочетка мале детаље, касније све више, на крају је постојао самосталан, радећи даље и не мислећи на то да ли ће дати нешто ново. Тек доцније се открило да је дао нешто ново. Ако се иде само за форсираном оригиналношћу, а то је уствари појава модерног капитализма, конкуренције, трке за профитом, где је духовни рад ушао у колотечину капитализма, закона понуде и тражње, ако се иде за таквом форсираном оригиналношћу, онда то не доводи до оригиналности, него до шаблона који није ништа бољи од неког академског шаблона.“ Говорећи о збивањима у току народноослободилачке борбе, о збивањима и догађајима који се просто намећу уметнику својом особеношћу, својом беспримерношћу, предавач је истакао да сада пред нама стоје године исто тако богате као и извори надахнућа, а то су године борбе за обнову и изградњу. Тиме је друг Јован Поповић, топло поздрављен од студената, завршио своје предавање.

Конференција народне студентске омладине Загребачког свеучилишта

Пре пет месеци формирани су у Загребу по свим факултетима Иницијативни одбори Народне студентске омладине који су на II конференцији, одржаној 27 јануара 1946 год. прерасли у сталне одборе Народне студентске омладине загребачког свеучилишта. Од многобројних задатака који су постављени у резолуцији донетој на II конференцији, као најважнији је учење. У циљу спровођења у живот овог задатка треба организовати заједничко учење по кружоцима, уз најширу сарадњу свих професора. Студенти ће увек у првом плану имати учење, али то опет не значи да се они имају развијати уско, уоквирени само својим уџбеницима, већ ће се труди. ти да прошире своје змање, упознавањем развојних закона у природи и друштву, да стекну правилне политичке погледе. У сарадњи са својим професорима Народна студентска омладина ће такође посветити највећу пажњу и неговању праве науке и решавању свих проблема на факултетима како би се настава што потпуније испунила.

У току прошлог лета леп успех је забележила добровољна студентска радна бригада „Крсте ЈБубичића“, која је помагала сељацима у жетви, а радом у шуми снабдела факултете добрим делом потребног огрева. Овога пута Народна сту-

дентска омладина се обавезала да за лето формира 100 радних брига. да које ће поћи у Лику н Кордун да помогну изградњу села која су у току рата порушена. Те ће радне јединице радити и на подизању пу. тева и пруга. Са њима ће поћи културно-просветне груие и стручне екипе (медицинара, ветеринара, агронома итд.), које ће допринети оствариаању чвршће повезаности студената са народом. На сам дан конференције у Загреб су приспели пет вагона угља које рудари из Какња шаљу као помоћ Народној студентској омладини загребачкрг свеучилишта како би омогућили да се настава не прекида због зимских дана и несташице огрева. Као узврат на овај дар Народна студентска омладина ]е у кратком времену сакупила преко 2000 добрих књига које ће послати омладини рудника Какањ. Продубљавајући још више сарадњу са радничком омладином Народна студентска омладина је преузела на себе патронат над интернатом шегрта железничке радионице у Загребу, а такође и патронат над дечјим домом Јосиповац и обдаништем Антуновац. Исто тако, да би помогли што више сељачкој омладини на њеном просветном уздизаЊу, Народна студентска омладина се обавезала да до 111 конгреса УСАОЈ-а пошаље у 45 села добре збирке књига.

Једногласно је прихваћен предлог да се Народној студентској омладини Љубљанског и Београдског Универзитета упути позив за такмичење Које би обухватило три тачке: ко ће дати већи број готових стручњака сразмерно броју студената који нмају све потребне услове за то; ко ће дати више испита; и треће, ко ће изгубити мање семестара. Народна студентска омладина Загребачког свеучилишта одушевљецо је примила све задатке и једнодушно је захтевала да се са факултета отстране сви непријатељски елементи, разне прикривене усташе и изразити фашисти, који покушавају да унесу пометњу у сту. Дентске редове, да омаловаже напоре народних студената. Стога је формирано часно веће студената у којем су заступљени сви факултети и високе школе и које ће што скорије спровести чишћење факултета. Историја народне власти у Југославији - нови предмет на Правном факултету

На Правном факултету је у наставу уведен нови предмет: Историја народн-е власти у Југослави. јн. На уводном часу продекан др. Ђорђевић је рекао између осталог: „Проучавање Историје народне власти у Југославији има огроман значаЈ јер је то у ствари исторнја наше револуције, историја борбе свих наших народа за њихова пра. ва. Историју народне власти мора-

мо да темељно проучимо јер јс народна власт тековнна наше народно-ослободилачке борбе“. Затнм је нови професор Др. I ершковић говорио о значају новог предмета. Важност проучавања Историје народне власти је велика не само за студенте Правног факултета већ и за сваког_ напредног интелектуалца. Проучавајући Исторнју народне власти упознаћемо се са почетком, развојем и победом наше народне револуције, са победом народно-осдободилачке борбе. У свом даљем излагању Др. Гершковић је рекао да је матгријал за проучавање народне власти огроман. Тај материјал се мора скупити, систематизовати и, што је најглавније, систематски га проучити. „Ми ћемо научним путем“, наставио је Др. Гершковић, „потврдити истинитост поставки дијалектичког и историјског материјализма, ми ћемо из расположивог материјала направити заокругљену целину, дати научни доказ да је пут којим су, под воћством друга Тита и Комунистичке партије, ишли наши народи, исправан. Сваки потез борбе, рада и стварања у периоду народне борбе и сада у периоду обнове успео Је баш због тога што су поставке дијалектнчког материјализма биле стриктно примењиване.“

Радмило Стаменковић, ст. права

Брига за сиромашне студенте

ПОТПОРНО УДРУЖЕЊЕ студената Београдског универзитета дало је овог месеца бесплатну храну у мензи за 310 студената. Храну за пола цене добило је 380 студената. Потпорно удружење је и. сплатило суму од 310.000 динара.

Црвени крст је послао 1000 пакета за болесне студенте

Акцмони одбор студената Београдског универизтета примио је од Црвеног крста 1000 пакета од 5 килограма за болесне студенте у Београду. Расподела је извршгна преко здравствених секција свих факултета болесним студентима. Црвени крст је овом пошиљком показао своју велику бригу за наше болесне другове. ДодељујуЈКи 1000 пакета одбор Црвеног крста жели да помогне студенте у њихбвом школовању, а обраћајући пажњу посебно на болесне другсве он им пружа потпору која ће им послужити за побољшање њиховог здравственог стања. Студенти Београдског универзитета поздрављају ову бригу Цр. веног крста за њихове болесне другове и његову помоћ у заједничким напорима студената за осиГуравање правилног школовања својим сиромашним друговима.

Б. Б.

Наше радне бригаде

Задње две недеље биле су посвећене на целом Универзитету раду на оспособљавању просторија за што успешнији рад, чишћењу, прању и сд.» што је истовремено значило и практично спровоЈуење у живот одлуке Народне студентске омладине да својим радом, у слободним часовима, допринесе побољшању услова живота и рада како себи тако и својим народима. Овим су се и студенти при» кључили такмичењу које је тако узело великог замаха пред првим мајем. Медицински факултет поставио је себи у задатак да генерално очисти прљавштину, која се ту већ годинама купила. 400 другова и другарица свих година приступило је овом задатку. Овде треба нарочито истаћи ведар дух и расположење студент. ске омладине и његово полетно залагање, као и видно учешће на. ставног и помоћног особља института, што указује на исправан однос студената и професора. * На радилишту Техничког факултета нашло се је око 400 студената. Преко 800 радних часова уложено је како за чишћење факултета тако и за чишћење снега и леда. Иако најмногобројнији, машинци првог семестра нису пока- * зали онолику заузимљивост као што је то био случај са архитек. тонцима 1-ог семестра и руговима машинцима из УИ-ог семестра. « Економско комерцијална висока школа, такође је приступила чишћењу својих скромних просторија. У раду је учествовало око 80 другова и другарица који су у многоме изменили изглед просторија. Очишћена је велика сала и две собе, затим прозори и клупе. Рад око уређивања просторија трајао је од 8 до 12.30 час. * И Правни факултет, поставио је себи у задатак да очисти своје већ упрљане нове просторије. У току преподневног рада преко 100 студената и студенткиња довели су у ред учионице, обрисали прозоре који су често били премазани кречом. Осетило се да овај рад још није пробудио интересовање код свих студената.

Војислав Новичић, ст. права

Штампарска секција Медицинског факултета

У свом досадашшем раду шхампарска секција је и поред многих тешкоћа показала видне резултате.. До сада је сама секција умножила три стотине хемиских репетиторија, од доцента др. П. Трпинца, које је библиотека Удружења разделила кружоцима. Даље је оштампано; хемијски практикум од доцента др. Трпинца, у две хиљаде примерака по деведесет динара комад, Остеологија од проф. др. Бранка Шљивића у хиљаду петстотина примерака по 40 динара. Цвна Остеологије је ниска зато што се професор Бранко Шљивић одрекао хонорара у корист сиромашних студената. У штампи је физика од професора Д. Јовановића, Нога и руКа од професора Др. Бранка Шљивића, Судска медицина од професора Миловановића, а у превођењу је Биологија са руског језика, коју преводе другови са факултета уз кориговање професора Дивца. Другови из секције показују до. вољно залагања и интересовања за рад. Читава екипа, од преко 40 другова, дактилографа, коректора и цртача ради наизмвнично и залаже се да уџбеници буду што пре готовк.

Коса Ивановић, ст. мед.

ДА ЛИ СЕ ОВО СЛАЖЕ са нашим паролама о радној дисциплини

Редован час..

•.. данас професор даје потписе

БРОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7