Студент

Сакупљајмо књиге за сељачке читаонице

Акцију за прикупљаше књига за село. коју је повео Градски културни одбор кроз омладинске и друге оргаиизације у Београду, прихватило је и Културно одел>ен>е НСО-а. Извесни факултети показали су више успеха и заложили су се више, те је квалитет и број књига бољи. Досада је сакупљено укупно 2996 књига и брошура у Културном одељењу НСО-а. Културни одбор НСО-а Техничког факултета предњачи, јер је предао 1000 књига, од којих је само незнатан број остао као некористан за село. На другом месту у овој акцији засада је Културни одбор НСО-а Медицинског факултета, који је предао 873 књига и брошура. Из овог броја извршено је већ пробирање. 3% књига су неактуелне, не одговарају самим потребама сеоског читаоца, те су одбачсне. Понекад, гши прегледу књига, добија се утиоак да су извесни студенти ову акцију незрело схватили те су прилагали књиге које су хтели да уклоне из својих библиотека. На трећем месту је Пољопривредно-шумарски факултет са око 360 књига. Чланови НСО-а Пољопривредно-шумарског факултета показали су велику љубав и разумевање за ову акцију, водећи бригу да се заиста корисна књига упути сеоским читаоцима. Велики број брошура, упутстава из разних области агрономије много ће користити нашем селу. Неки факултети су показали слабији успех, чему сигурно није разлог неразумевање студената већ слаба сна(Лажљивост чланова Културних од-Iбора тих факултета. Тако је Пра|вни факултет досада предао свеПРЕДАВАЊА ЗА СРЕДЊОШКОЛСКУ И РАДНИЧКУ ОМЛАДИНУ Предавачка секција Техничког факултета спрема низ предавања за радничку и сељачку омладину. Она се обавезала да у току такмичења одржи 100 предавања из области технике за средњошколску и радничку омладину. За средњошколску омладину се припремају предавања која имају за циљ да их упознају са тековинама технике да међу њима популаризују технику као науку. Актив предавача спрема за средњошколце следећа предавања; „О студијама на Техничком факулте-Iту“, „О реактивним моторима“, за|тим низ предавања из области фи|зике и математике. На жељу средприпремају се предава*ња из области хемије. За радничку омладину по фабрикама и занатским домовима припремају се популарна предавања; „О индустријализацији Југославије", „Стахановски покрет“, „О гвожђу“, итд. У току досадашњег такмичења одржано је 21 предавање; за радничку омладину 11, за средњорколце 10. | У раду ове секције се као највреднији истичу машинци, који су досада маписали и одржали највећи број предавања. Д. Петровић, ст. технике

'гућност даљег развитка органске %штерије, која је нужно морала довести до појаве живих бића. || Даљи ступањ у развитку био је претстављен појавом издвојених, индивидуалних творевина које су се издвојиле из околне средине. ; Ми не познајемо ниједан органи. |зам који би био потпуно сливен |са средином у којој живи. Првојбитн« органска материја раствореша у водама првог океана морала *:е. дакле, концентрисати на одрефеним тачкама простора, издвојиКи се из околне средине у облику индивидуалних система. То се стварно и десило, благодарећи новим околностима које су се јавиле упо|редо са постанком сложених органских материја, нарочито белаичевина. Беланчевине не граде обичне раствобе као што је на пример раствор шећера или соли. Њикови су раствори означени као коаоидни, и у тим растворима по:тоји могућност да се беланчевииздвоје у облику индивидуалфих творевина, такозваних коацерватних капљица или коацервата. И Данашња жива протоплазма има коацервтну природу. Појава коацервата у водама првобитног окенна значила је одлучујући корак на путу развитка ка животу, То је био нови облик постојања материје, коју је нужно морао довести до појаве живота. Од тога тренутка, даља историја развитка органске материје била је везана за индивидуалне системе, •Први коацервати још нису били живи, али су они већ претстављаЛи Један важан ступањ у оргакизовању материје. Они су имали дз п Ређу дуги пут развитка да би по-

га 190 књига, Фармацеутски 35, Музичка академија 42, Ветеринарски 82, АкадемиЈа ликовних уметника није предала досада ниједну књигу. На четвртвм месту су засада са истим бројем 207 Културни одбор Филозофског факултета и ЕКВШ. Упоредо са овом акцијом по факултетима почело се са прикупљањем претплата на „Сељачку борбу“ за сељачке читаонице. У овоме засада предњачи Пољопривредно-шумарски факултет. И овој акцији чланови НСО-а пришли су са разумевањем и уверењем да су сеоске читаонице и библиотеке неопходне установе за просвећивање широких маса. ПоЈедини факултети или године примиће се патроната над извесним читаоницама, те ће их убудуће снабдевати књигама које буду излазиле. Културно одељење сређује књиге и брошуре и ових дана упутиће се прве пошиљке сеоским читаоницама са поздравном жељом да наше село осети да смо ми студенти за културно-просветма јз* дизање нашег села.

стали сложено организована бића обдарена животом. Што одликује живе организме, то није само одређена грађа него пре свега организација у времену. Организми су динамички системи, који се пре свега одликују сталном промено.м. Кроз њих стално струји материјз и енергија, и у њима се одигпава. ју по строго поступном реду сложени процеси биохемиске изгрлдње и распадања. Коацервати су могли достићи такав ступањ организације благодарећи једном новом фактору који се јавио упоредо са њиховим постанком. То је прзцес природног одабирања, који је омргућио да се за дгљи развитак одрже само они индивидуални системи, они коацервати који су се одликовали извесном динамичком постојаношћу. Код којих су процеси синтезе преовлађивали иад процесима распадања. Под лејством природног одабирања, ксацервати су у току развитка стицали нове квалитете, изграђивали у себи хемиске механизме који су обезбеђивали одређен ред и постојаност унутрашњих хемиских процеса, одређену динамичку организацију. Са све већим компликовањем временске организадије коацервата, са повећањем и сг■ глашавањем брзина хемиских реакција у њима, јављале су се нове, биолошке законитости којима су коацервати били потчињени. Најзад је такав развитак довео до квалитативно новог ступња организације, довео до таквог облика постојања материје који је показивао све основне карактеристике живота. Из коацервата су постала најпростија жива бића, из којих се путем еволуције развио богати

и шаролики органски свет наше планете. Оцртана еволуција материје, која је довела до постанка живота и коју Опарин прати на основу објективно утврђених научних чињеница, јасно показује да се живот морао нужно јавити у процесу историског развитка, и да он претставља особену, веома сложену форму организације материје, нови облик њеног постојања. Бесми. слено је очекивати да би такав облик могао постати случајно, изненада, на основи простих физичко-хемиских законитости. У ево. луцији материје, смењивали су се облици постојања материје и јављале нове законитости, које су се надовезивале на старе законитости. Одређена грађа беланчевина, изузетна брзина и саглашеност биохемиских реакција, способност самообнављања и све друге карактеристичне особине живота јавиле су се као резултат биолошких законитости које су насталеу току развитка органске материје и чији се постанак може само дијалектички тумачити. Дело совјетског научника Опарина отвара сасвим нове, али у исти мах и поуздане перспективе за коначно решење проблема су. штине живота и његовог постанка. ГТред науком стоји сада зададатак да проучи сваки посебни ступањ историског развитка материје, који је довео до појаве живота. То је дуг пут, али он сигурно води ка коначном решењу питања порекла живота. И, како то сам Опарин каже, „вештачка изградња, синтеза живота, претставља потпуно достижну, иако још удаљену етапу на томе путу“.

С. Тузлић, ст. мгд

ДЕБАТНИ КЛУБОВИ

Продекан Правног факултета др Јован ЂорђевиК, одржао је на састанку Дебатног клуба Правног факултета предавање „О федерацијама“. Пошто је у краћим цртама дао дефиницију појединих облика државног уређења грађанског друштва (конфедерација, федерација и у.нитарна држава) прешао Је на излагање о америчкој, совјетској и нашој федерацији. Предавач је изнео битне особине сваке од поменутих ф«дерација, сличности и основне разлике, нагласивши да је совјетска федерација највиши тип федерације. Дискусијом су подвучене још неке разлике грађанске и совјетске федерације и наглашен је историски значај совјетске федерације.

Алекс. Лакић, ст. Ак. лик. ум.

У ЛОГОРУ...

Проблеми изградње нашега села

На састанку Дебатног клуба Техничког факултета одржао Је г. проф. Бранко Којић предавање: „Проблеми изградње нашег села“, из кога доносимо главне моменте: У Југославији није никад рађен општи попис сеоских зграда (изузев у Дринској бановини). Зато ми не знамо стварно стање сеоских зграда, њихову величину, намену, материјал од кога су грађене, старост и друге податке из којих би се добила слика о њиховом стању. Бројеви би били најбоља илустрација овога стања. Али на основу многих дирсктних посматрања, која се сва слажу, констатовано је да; 1. сеоска кућа за становање је сувише мала и по површини и по кубатури з*а број чељади коЈа у њој живи; познато је да се у нашем селу зими сви чланови породице скупљају у једну собу и у њој бораве преко дана и спаваЈу; ту у том простору су и стари ■ млади, и здрави и болесни. 2. сеоска кућа је грађена нехигиЈенски, недовољне висине, са малим прозорима, влажна врло често итд. 3. у сеоској кући нема потребних уређаја који би учинили живот у њој удобним и хигијенским; има још сувише отворених огњишта, земљаних подова, проблем сеоског нужника није решен итд. Ово опште стање је негде горе негде је боље, али није нигде задовољавајуће. Новије зграде су боље, али је врло велики проценат старих. Ово лоше стање опште у многим крајевима знатно је погоршано последицама рата. Окупатор је разарао за време рата читаве наше крајеве, палио и рушио села, куће, стаје. Према званичним подацима Министарства грађевина у току рата је про'пало више од 12% од укупног броЈа наших зграда за становање. А у том проценту највећи је удео сеоских кућа. (Даље цитат из „Технике“ 2, стр. 35). Обнови пострадалих насеља приступљено је одмах по ослобођењу. У прво време сва брига Је била бачена н'а обезбеђења привременог „крова над главом". Ту су главну улогу одиграле саме народне масе и локалне народне власти. Али у томе се није могло потпуно успети с обзиром на размере разарања. Има још много земуница, колиба и подрума у којима живе наши људи на селу. Али и дефинитивна обнова има се што пре спровести. За њено извођење предузете су мере у свима крајевима. У Хрватској се у томе погледу најдаље одмакло, јер су ту читави крајеви били ослобођени још за време окупације. Тако се тамо већ данас извесна села изграђују на дефинитивној основн, по унапред простудираним и израђеним регулацибним плановима и типовима сеоских зграда. Исти радови су у току и у Србији, СловеначкоЈ и у другим републикама, тако да се овога лета и у њима приступи дефинитивноЈ обнови у многим селима. Дефинитивно обновљена села на новим основама и новим плановима послужиће нам као велики поук за даљи систематски рад на обнови наше сеоске архитектуре уопште. У нашем селу живи око две четвртине целокупног нашег становништва. У извесним републикама

овај процснат се пење на 85%. Према испитивањима извесних економиста и бивше Народне банке, пољопривреда бивше Југославије а ту пољопривреду огромним делом је носио на својим плећима наш сељак, производила ј« око четири петине од укупног народног приноса у основним добрима, док је рударство и шумарство давало свега око 15%. И у производњи прераде село је учествовало са 25%. Из ова два података види се колики је општи значај села за нашу целокупну народну заједницу. Величина задатка која претстоји у општој обнови свеколике наше •сеоске архитектуре је огромна, јер ће она претстављати прави преображај грађења на селу. Многа наша насеља нису исправна. Проблем наших планинских разбијених насеља или полузбијених претставља тежак и крупан задатак. Њих треба скупити, организовати, снабдети добрим везама са главним саобраћајницама. Само тај посао захтева врло велика претходна испитивања и студије да би се дошло до исправних предлога за решење. | Тако велики задаци могу се решити само сиишљеном организацијом и систематским спровођењем студија на најширој основи. Из тих разлога ће у предлог за нашу нову уредбу ући и специјалан проиет на архитектонскои отсекј. „Уређење села“, који ће кроз три семестра са по 8 часова недељно упућивати наше будуће архитекте у проблематику изградње нашег будућег села. Сама изградња мораће се обавити уз пуну сарадњу великих народних иаса а по принципу сталног грађења где се то буде могло. (На пр. кућа за почетника који почиње свој живот у новом дому не мора се одмах изградити у дефинитивној величини, већ поступно). * Насеља могу бити збијена или разбијена. За нас је једино исправно решење збијено насеље, јер се само у таквом насељу може обављати здрав друштвени, културни и привредни живот села. Будуће сеоско насеље састојаће се из три главна дела: 1) блок становања, који ће груписати све куће за поједине сеоске породице са индивидуалним привредним зградама. 2) Административно-културни иентар, који ће садржати све оне зграде јавног и друштвеног каракт«ра које морају постојати у селу; школе, обданишта, амбуланте, просветно-културни дом, задружни дом, управна зграда, пошта итд. 3) Задружно привредни ценгар, у коме ће се груписати све ше зграде у којима ће поједине задруге развијати свој рад. За сваки крај посебно, већ према локалним, природним, привредним и другим условима, имају се отворити одговарајући типови сеоских кућа са стајама и другим привредним уређајима. Уз те зграде иде и решење дворишта и окућница. Овај рад захтева озбиљне студије на самом месту и пуно познавање општих сеоских и пољопривредних услова као и локалних. Спољна архитектура лаших новијих сеоских кућа није била на правој уметничкој висини. Она се сувише ослањала на јевтину градску архитектуру, која јој је импоновала, али која јој свакако не одговара. И ту претстоЈи задатак правилног постављања.

Литерарна секција омладинског друштва „ЛОЛА РИБАР"

Поред осталих секција (хор, фолклор, оркестар, драмска секција) омладинско друштво „Иво-Лола Рибар“ основало је после прв-е годишње скупштиие и Литерарну секцију. Секција организује састааке на којима се читају оригинални радови, песме и про'за, затим самостални радови, као на пр. критике, или радови из области теорије књижевности и уметности, који су потребни за уздизање и васпитање младог кадра песника и књижевника. О радовима се после читања дискутује, и васпитни значај састанака састоји се баш у том смосталном запажању, уочавањч грешака као и добрих страна, које другови износе у току дискусије. Досада су одржана четири састанка. Радове за које су се кроз дискусију сложили да могу да се штампају чланови секције после диску-

сије предлажу Одбору литерарне секције, који их прима и доставља наших омладинских листова. Удружење књижевника Србије обећало је своју помоћ секцији и на последњем састанку био је присутан друг Оскар Давичо. За велики број другова студената по нашим факултетима који сами пишу и интересују се за писање, активно учествовање у раду Литерарне секције „Иве-Лоле Рибара“ било би од велике користи, јер би тамо добили одговоре на сва питања која их занимају у вези са њиховим радовима, и у исто време учили би се и уздизали из’мењујући знање и искуство, а и користили би се помоћу старијих другова, књижевника. Просторије секције налазе се у Дому културе „Иво-Лола Рибар", Ламартинова 47, а састанци се одржавају петком у 20 часова.

К. Ш. ст. медицине

БРОЈ 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5