Студент

МИ У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ

Васпитајмо нашу децу у духу којим се васпитава совјетска омладина

У оквиру предизборне кампање, студенти медицине дали су приредбу за гра|ђевинске раднике, који раде на зидању и обнављању Физиолошког института. Студенти су и поред доста кратког времена које им је стајало на распола,гању спремили прнлично разноврстан програм. На пробама су се осећали многи недостатци и празнине у програму. Недостајало је рутине. увежбаности и талента>. Завладао је страх да ће све пропасти и „да ћемо се обрукати“. Али када су почели да долазе другови са радилишта, радниди у прљавим радничким одели.ма, замазани кречом, уморни од рада упирући упитно у нас своје погледе, очекујући да им студентска омладина, поред неколико тренутака разоноде пружи нешто ново, да их упути и научи, расположење код учесника У програму се сасвим изменило. Несталс је мртвила и учмалости. Младалачки занос и борбеност избијали су из сваког појединца. На табли, у слушаоници анатомског института, где се давала приредба, стајала су још слова и формуле, али је нестало оне пасивности и апатије, које обично владају за време одмора између часова. У нашој учионици настала је нова атмосфера, овладао је нови дух. Другови радници унели су са собом динамику и свежину радних људи. Један већи део радника су Шиптари. За њих је то био велики и нови догађај. У њиховим речима и покретима осећа се велика узбуђеност, јер они први пут долгзе у додир са радном ннтелигенцијом, новом интелигенцијом, правом народном интелигенцијом 1 . Они се налазе ту, у нашој учи/о-ници, седе у нашим клупама и миl, ителектуалци, некада тако далеки и страни народу, сада своје слободно време посвећујемо њима>, трудимо се да их разонодимо, да их подучимо, разговарамо са њима присно и другарски. Уздржљивсст и неповерење појединаца, који су на својим леђима осетили шта су „господа“ старе Југославије,

сасвим је нестала када им се јсдан друг студент обратио на шиптарском језику. Он им је говорио о претстојећим изборима, о великим резултатима у раду Народног фронта на обнови земље, о Шиптарима и њиховом животу у новој Југославији. Цео реферат је био често прекидан клицањем Кародном фронту, изборима и другу Титу. Извођење комада, који је приказивао живот и борбу свесног народа против шачице бушкача и реакционара, било је врло пажљиво праћено. Крај комада Је претворен у праву манифестаци.ју чврстог јединства радника, сељака и поштене интелигенције. Радници су били задовољни овим нашим приказивањем, које није било на некој уметничкој висини али изведено са много воље и полета. Неки су били ганути до суза. Обраћали су нам се питајући зашто тако ретко дајемо приедбе за њих и ми смо тога момента осетили да је то заиста један велики пропуст и да је наша дужност да! дамо још много више од себе у продубљивању и учвршћењу савеза радника, сељака и интелигенци)Је. У име синдиката захвалио се

студентима на приредби друг радник. Али његове речи нису биле довољне. Сваки појединад је хтео да изрази своје задовољство и своју жељу да нас ускоро псиново чују ивиде. На подиумусе појавио један радник у прљавом радничком оделу, замазан кречом и малтером по лицу. Искрено и просто говорио је о животу радничке класе У старој Југославији.: „Другови, да ли је некада радник смео да говори овако слободно? Не, ми смо били и гладни и жедни, прогањани и искоришћавани од немилосрдних капиталиста' Данас, ако ме ко упита да ли сам гладан, го и sос, рећићу му: Не, сит сам, али су моје очи још ситије када гледам ово зашта смо се борили кроз штрајкове, зашта су се борили наши најбољи другови кроз народно-ослободилачку борбу. Другови, васпитајмо нашу децу у духу у коме се васпитзва ссвјетска омладина, васпитајмо их да воле своју земљу, да воле свој народ, да воле Совјетски Савез и великог Стаљина!. Радници и студенти су дуго аплаудирали простим и истинитим речима свога друга. В. Т., ст. мед.

Омладино села, Твоје широко учешће у изградњи наше земље, раме уз раме са омладином града, од неоцењиве је вредности за нашу државу У исто време то најбоље сведочи како си ти дубоко схватила све промене која су настале на селу и уопште у нашој држави. Те промене збрисале су за навек разне зеленаше и дерикоже од којих си раније морала да стрепнш већ на прагу живота. Оне ти сваким даном осигуравају све боље услове за живот. Уместо непросвећености и заосталости пред тобом се данас отварају широке могућности за културни напредак. Гласај 10 новембра за сво|е праве претставкике кандидате Народно« фронта, за даљи развитак и напредак села! Из прогласа Глзвног одбора Н. О. Србијв

Радници и студен ти на приредби

Ми гледамо у вама огромну снагу, ми најбоље осећамо колико нам недостају стручњаци

Тамо тде су некад биле Илићеве фабрике, пружа се снегом покривено радничко насеље. Нешто ниже је панчевачки мост главна саобраћајна артерија између Баната и Србиј-е где се ради без прекида, без застоја, н-екада и у три смене. Пет стотина студената Трађевинског отсека Технич:ког факулгега иде у посету друговнма радницима градитељима моста. На улазу, пред радилиштем, стоји велика покретна табла са натписом: „Још 14 дана“. То је обавеза коју је радни колектив примио у новембар ском такмичењу. Свакога дана смашује се бројка на табли да би 7 новембра, на дан ЈЗелике Окг.мбарске револуције било још једн > славље: преко панчевачког моста прећиће први воз.

Дам културе испунхбн је до последњег места. Радници тек што су дошли с посла и још непрестано долазе масних одела, лица покривених црашином железа, скеле, понтона. И док Предраг Јовановић, студент, говори о њиховом животу, о везама радника и студената, о по-

верењу, снази, о оном што они тако добро виде, знају, сећају се радници да су баш ту, у непосредној близини Илићевих фабрика, ту у свом радничком насељу, често досада ишли заједно са студентима. И када их је, на крају говора, позвао на такмичење, једнодушно су га прихватили. Почео је про-грам. Чланови културне екипе трудили су се да њихов први настун у овој годинн пред раднидима буде што бољи и снажнији. И успели су. После сваке изведене тачке настајар је жагор одобравања. Када је приредба завршена већ је био сумрак. Хладни таласи Дунава ћутљиво су обливали постоље панчевачког моста чије су се контуре снажно издвајале и показивале да ће 7 новембра бити још једно велико славље радног народа. Опраштамо се од другова радника из чије је средине израсло 52 ударника али у нама дуго остају речи друга радника Добраче Станка: Ми гледамо у вама огромну снагу, ми наЈбоље осећамо колико нам недостају стручњади. Радници ће и даље да граде фабрике, подижу мостове, вама ћемо дати све што треба али од вас тражимо да радите, да учите, да постанете што пре стручњаци инжењери. Неки говоре да мост неће бити готов јер је вода мала. Ми им поручујемо да воде толико има да их можемо све подавити.

Сви на предизборни збор Народног фронта Београда 3 новембра

Још један пропуст и мост је готов

Но читалачком часу

На архитектонском отсеку Техничког факултета одржали су се часови с темом: Говор друга Благоја Нетнковића, секретара Народног фронта Србије. После реферата другова Татића и Јанкова настаlла је дискусија, у којој су учествовали нарочито другови са прве године, допуњавајући и износећи нове моменте. Еелики број учесника у дискусији говорио је о помоћи Народних власти нама студентима, наводећи заиста велике суме новаца које је влада Србије доделила као помоћ нашим екоеномским организацијама. Другови са прве године завршили су овај час сакупивши прилоге за Изборни фонд.

У рејону

У V рејону требало је лепити плакате са предизЗорним паролама. Из Студентског дома пошло нас око тридесет. Било нас је са ра.зних факултета. Сваки од нас је пожурио да помогне ову акцију Разделили смо се у групе. Зачас смо размутили лепак и наоружани четкама њих смо сами „конструисали“ од дрвета и крпе пошли смо на рад. Прве су групе почеле да лепе код „Цветкове механе“. Ускоро су околне улице добиле нов предизборни изглед. Успели смо да прилепимо један плакат и на камион којн је управо полазио из Београдаи М. Човић, студ. тех

СТУДЕНТИ У СЕЛУ

„ДОЂИТЕ, ПОСЕТИТЕ НАС ШТО СКОРИЈЕ...“ После мало дужег путовања по кишном и ветровитом времепу стигла је културна екипа медицинара У село Краљевићево. Желели смо да, у разговорима, колу и приредби са предизборном садржином, проведемо неколико сати са друговима овог лепо уређеног банатског села. Са наима су била и три лекара, да бесплатно изврше прегледе и пруже сваку другу помоћ. Увече смо давали приредбу. Велика сала, тек недавно отвореног Дома културе била је препуна људи. Пре почеткз, одржао је друг Алкалај, ст. мед. кратак говор, који је био прекидан одобравањем и поклицима нашим руководиоцима. Говорећи он се је осврнуо на успехе Н.Ф., истичући разлику између предизборне кампање да.нас, кад руководство на-

ше државе, износи чињенице и полаже рачуне о свом раду и предизборне кампање свих доратних избора, која се заснивала на Оесмисленим обећањима и куповању гласова неписмених и обесправљених људи. За време програма извођачи су се потпуно унели у сцену и тако задовољили своје другове са села. У једночинки „Пред изборе“ истакли су се добром глумом друг Мића Павловић и другарица Ана Хорват. Треба истаћи и фолклор ксји је одушевио гледаоце својом веома складном и добро увежбаном игром. По завршетку програма разговарали смо са друговима са села п измењивали искуства; распитивали су се, они за наш, ми за њихов живот. Зачас се заорила громко „козарица“ и завртело коло кроз салу, а весеље се продужило до касно у ноћ уз одушевљено клицање нашем вољеном Маршалу. На крају су нас другови замолили да им што чешће дођемо, и ми смо тада на њиховим лицима прочитали да је наш напор награђен пуним успехом.

В. Ненадовић, ст. мед.

Нека наш рад још у школској клупи добије практичну примену

ПРОЈЕКАТ ЗА МЕЛИОРАЦИЈУ ПОСАВИНЕ

На предлог друга доцента Владисављевића (који предаје на Техничком факултету предмет мелис рација), а у сагласности са Министарством грађевина Србије студенти IV године хидротехничке групе грађевинског отсека Техничког факултета., примили су на себе обавезу да израде пројекат за наводњавање Посавине. Он ће служити као основа за извршавање овог задатка у првим данима пролећа. Девет студената, колико броји ова група, примили су на себе и геодетске радове, али да би овај пројекат био употпуњен и стварно прет стављао први практични и научни рад студената, решили су да позову студенте Агрономског факултета да они приме педолошна испитивања и студенте грађевинске технике I године да буду учесници у геодетским премеравањима. Овим би агрономима била пружена могућност корисшог практичног и научног рада а грађевинцима I године да на терену упознају начин израде геодетског премера. Овај посао треба да буде завршен до маја месеца 1947 године тако, да би могао да уђе у план радова за идућу годину. Рад на овим пројектима почео би уводним излагањем једног студента из исте групе, кош је био нз радовима у Посавини, о постојећим. извршеним радовима на овим теренима. Овај рад би важио као годишњи рад из мелиорације

Ако се гавори о шравилн,о(М струч• нам уздизању студената и о могућ настима које постоје да њихов рад још у школсмим клупама постане каристан и за друштвену заједницу и цео народ, анда нам се намеће као задатак да сав наш рад, ми слим практнчан рад, у време вежби буде упућен овим правцем Бвзбрај ггута смо имали прилике да читамо о оамосталним радовима студената Москавског, Лењинградсмаг и других универзитета у Сов/јетском Савезу који су стварашlи читаве преокреге како у науци тако и у привредЈИ, којој иаука неоопорио мора да да пуну подршку Но !нзши техничари, медицинари, ветеринари и студвнти других факултета нису могли да обележе је■ даи тачан правац којим ми треба да кренемо и учинимо наш рад корионим још сада по нашу привреду и науку, Не смс се сметнути са ума и чињеница да се иешто учинило у там иравцу у тому школскаг распуста. Тада су наши сту денти кренули у фабрике, болнагце, огледна Iпољапривоедна имања и тамо, уиотпуња®аlјући своја стручна знања, корисно послужили као органнзатори и нови руководиоци у овом делокругу рада. Али у време школсмих дана није се »одило о овоме довољно рачуна. Техничари су радили трасу пруге од ~А‘' до „В“ иа немим картама на којима

су радиле н генерације још пре 20 и 30 Iгодинlа; често су цртали делове машнна коуи се данас више и не угротребљаваЈу у Фај струци, а медицииари днокутовали о начилима рада каји су већ изишли из практичне употребе. Пример хидротехничара IV годи,ке грађевинскаг отсека значи један корак напред, једаи великп подухјват каји не треба да остаие усамљен у нашем будућем раду. Обавезе за извршавање овог задатка трзже велиму одговарност и спремност да се жртвује доста радних часова »ан свакодневиик предавања. Под руководствам свога професора Владисављевића свакакш ће га и изв(ршити. На тај начин бк 4.000 хектара нлодие земље било сспособљеио за давање највеће могуће добити нашај привреди. Пут је азначен јаоно овим примеро(М. Стручна удружења треба га упознају, да учине све да се наш рад још у школским клупам! створи карисним /по цео народ и да пораде на таме како би се престало' са бесциљним преписивањем. н трошењем хартије на ствари које су већ пале у заборав.

Б. Благојевић, ст. грађев. технике

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 4