Студент

ШОЛОХОВ ТИХИ ДОН

Писци које ми зовемо неумрлим или просто доорим... имају Једно важно обележје: они некуд стреме и вас тамо зову, и ви осећате не само разумом, него и читавим својим бићем да они имзју неки циљ. Најбољи међу њима, реалисти, описују живот онакав какав је; али будући да је сваки њкхов редак прожет визијом циља, као животворним соком, ви поред живота какав је осећате Још и онакав живот какав би требало да буде...“ Ове речи А. П. Чехова су тако прикладне и блиске истини о стваралаштву Михаила Александрвића-Шохолова, аутора „Тихога Дона“, писца који је лично учествовао у историјскцм збивањима свога краја, упознао и разумео живот својих земљака у свим његовим манифестацијаlма, онакав каквим га ми осећамо кроз

његове живе, свеже описе и често сурове призоре приказане са достојанством које приличи истини; писца чије је причање толико непосредно, искрено доживљено, јарко обојено и једноставно казано да реч пред нама оживљава, материјализује се и живи животом, сукобима и страдањем стихијских и толико људских козака. Још од своје ране младости Шолохов је прибирао то богатство утисака, које је касније родило ликове Григорија, Аксине, Наталије, Пантелејмона Прокофијевића и других, ликова са којима се тако сродио совјетски читалац; ликова, топлих и драгих, који говоре јђдноставним Зогатим језиком козака. Отуда, читајући његове романе и доживљавајући његове јунаке, чак и код оних које читалац тешко осуђује, јасно се виде

људске слабости и велики потенцијал човечанства. Кроз ове личности Шолохов нам је показао развојну линију онога процеса класног раслојавања о коме Лењин говори у вези са сељаштвом уопште и са козаштвом посебно. Снага његовог реалистичког израза омогућила му је да покаже класну борбу на Дону у свој сложености замршених односа међу козаштвом, и упорности са којом је оно чувало своје традициј, и да нам, решавајући заједно са својим земљацима њихове проблеме, покаже новог Козака, Козака-колхознака, Козакабољшевика. Тај се процес може лепо посматрати на сваком његовом јунаку. Узмимо на пример Григорија Мелехова, коЈи не може да сагледа где је истина и правда а непрес: ано је страсно тражи. Он стоји на граници између двц принципа и негира их оба. „Ти још ниси нашао еебе, Гришт“, каже му брат. И баш то „тражење себе“ је карактеристично за унутрашњу борбу ГригориЈа, који се бори са два осећања према бољшевицима: с љубављу према сним људима са којима је на тренутке био везао свој живот, према људима, који су радосно умирали у име некакве за њега „више правде“ и злобом према људима који су узнемирили притајени козачки живот, према сељаку који Је пружио руку ка козачкој земљи. Он тражи истипу и правду и у свом лутању се всзује за њихове рушиоце, за „беле“, а касније оставља и њих и креће по некој својој линији, ни са „белима“ ни са „црвенима“. Јасно је да је његова судбина немкновно морала бити отсечена од судбине његовог нарбда, од оног радосног живота, који се развија

у оквирима бујног донског пролећа и говори о пробуђеним снаггма ослобођеног народа, о почетку новог козачког живота изван кога се налазе Григорији Мелехови. Визкја тог крајњег циља, решење проблема и сређивање живота осећа се непрестано, кроз читаво дело. Посебну лепоту Шолоховљева стила претстављају његови лирски ликови мајке и деце. Његова мајка је онај топли мили лик жене. која кроз све _ патње које живот обара на њена плећа проноси наивност и невиност детета, чисто срце и ограину љубав према својој породици. Карактеристично је за Шолоховц да ствари не даје у готовом, заокругљеном облику него их слика у покрету, у процесу њиховог развоја, сажето и живо, простим језиком префињеног уметника, који из гомиле детаља зна да пзабере оне најкарактеристичније. Интересантно је да је овај велики уметник и у животу исти такав непомирљиви борац за социјализам, човек пун разумевања за потребе народа и његових стремљења. Као и у уметности, и У свом свакодневном животу он носи у себи многе црте правог писца Стаљинске епохе, писца који се држи Лењиновог упутства да „уметност припада народу и треба да задире својим најдубљим коренима у најшире радне масе. Она треба да буде таква да је те масе могу разумети и заволети. Она зато мора сједињавати у себи осећања. вољу и мисао тих маса и уздизати их.“ Мила Стојнић, ст. фил.

Шолохов

Одлучимо се да ли ћемо постати прави дописници

„Сви они који не желе да се удубе у овај посао, сви оии који не желе да се упознају са суштинои овога посла* треба да га раније »апусте нагласио је у свом закључку др ( уг Будимировић, уредник „20 октобра“ после једног краћег излагања о значају штампе. И та реченица је остала дубоко урезана у нашим мислима, Она је означила правац редакцијц и догшсницима. Мора се прекинути са праксом да дописници буду дописници зато што им је то задужење пред НСО-ом, ил!И да тај посао обављају само онда, када зато имају „рас.положење“, Помоћ кроз ове курсеве ће бити велика, али рад сваког појединца на лич-

ном уздизању мора бити много већи. Ми морамо учити сами себе како ћемо писати. Одбори НСО-а на факултетима треба да пруже све могућности да сви они који желе да се уса-вршавају у овом раду приђу дописничкој мрежи. Али и поред допискика, којима су ова предавања првенствено упућена, треба да се заинтересују и остали студенти и да кроз курс упознају суштину како опште, тако и наше студентске штампе. Следећи час ће св одржати у недељу 3-Х1 на Правном факултету у амфитеатру бр. 4.

Ноћас...

Ноћас док тама земљу и људе скрива они нам сплетке кроје и лажи сеју. Ноћас ће урлати звери страшила сива и кратки вали подлости веју. • Кад месец сребро проспе на брда Босне лајаће гадне њушке туђинских слугу, и нове клевете пашће на младост нашу и нашу пругу. Урлаће звери ... ал ноћас снова грмнуће песма силна громова рика и таму разбиће снова визија дивна хиљаде ударника. У усеку нашем биће светла више. Хиљаде руку један замах ноћни, и једно било једним дахом дише: Нек чују моћни одговор поноћни! Ноћас ће друже, река вагонета похрлити силно, неизмерно дуга, и грмнуће песма о стварању света и где беху стене поникнуће пруга. И пашће све норме. Ми стварамо нове према снази својој и по своме кроју. Пред налетом нашим свијају се реке и брда се топе у нашему зноју. Ноћас, док сплеткаре преко океана и са кратког вала блебетала зује, на усеку новом песма новог дана и новога рада громко одјекује. А кад сутра сване и локомотиве забрекћу победно под тер&том хлеба, процветаће Босном преоране њиве у светлости жаркој црвенога неба.

ВИТОМИР ЂОРЂЕВИЋ,

ст. технике Ударник

Велики руски народ и његова улога у Октобарској револуцији

29-ту годишњицу Велике Октсбарске социјалистичке револуциЈе Совјетског Савеза прослав.љају у перноду мирне изградње. Напори совјетскв државе усредсређени су на то, да се што брже зал-:че ране, наиесене ратом, да се ц> крене у напред развитак целокупне народне привреде и културе, и да се још више подигне животни стандард радних маса. Велику светску Историску победу извојевали су народи СССР-з У рату противу немачко-фашисгичких окупатора и Јапанских империјалиста. У овоме рату народи Совјетског Савеза не само да су спасли част, слободу и независност своје социјалистичке отаџбине, него су ослободили и многе европске земље од фашистичких поробљивача; спасли су европску цивилизацију. „Главаа одлучна улога у постиг нућу те грандиозне победе припада руском народу, који је један ОД нај многобројниј их нација из свих нација које улазе у сасгзв Совјетског Савеза" (Стаљнн). У свој својој величини показала се пред светом витешка снага рускога народа, његове многоструке обдарености и способности, беспримерна храброст и херој изам. Најузвишенији подвизи, коК' је извршио руски народ, поставиле су га на врхунац светске славе, обезбедили му љубав и поштовање свих слободољубљивих народа на свету. Изразите особине рускога народа: оштар ум, постојан

ј карактер и стр.пљење добили су ј свеопште признање и уздигли јга на положај руководеће силе Совјегског Савеза. Руководећа улога рускога народа међу свим народима СССР-а дошла је као резултат целог историског пута његовог развитка. Иступајући као одличан борац своје отаџбине, као веран и некористољубив заштитник угњетених народа, руски народ добио је признање народа руководитеља, најталентованијег и најспособнијег народа у свету. Царска Русија била је средиште класних и националних угњетавања, чвор империјалистичке противуречности. Називали су је тамиицом угњетених народа. Радне масе неруске народности жестоко су експлоатисане како од рувке империје тако и од руске буржоазије. Националне пограничне области играле су улогу колоннја за самодржавни руски империјализам. Царизам је кочио економоки и културни развитак националних пограничних области, држећи радне масе тих покрајина у беди, бесправности и мраку. Борба против царизма преплетала се са борбом против империјализма, за национално ослобођење, против класног угњетавања од стране капиталиста и велепоседника. На тој основи подигла се у Русији велика народна револуција у чијој су аваигарди корачале радне масе руског народа. Руока радничка класа створ!ила је најреволуционарнију партију у свету партију бољшевика. Из средине руског наро(да уздигао се геније човечанства Владимир Илић-Лењин. Русија је постала колевка лењинизма велике тековине руске и светске културе. Под руководством Лењииа и Стаљина бољшевичка партија, наоружана најбољим светским научним погледима, повела је руоку радничку класу у савезу са револуцио'нарlни)м сел.аштвом путем пролетерске револуције. Бољшевичка партија обЈединила је борбу радних и угњетаваних маса свих народа Русије. Истакнути претставници рускога карода непрестано су иступали као доследни борци за национадно и класно ослобођење радних маса свих народности. У борби против аутократије и буржоаско-велепоседничког поретка руска радничка класа прошла је велику школу класне борбе трију револуција: буржоаско-демократске револуције 1905 године. буржоаско-демократске револуције фебруара 1917 год. и социјалистичке револуцијс октобра 1917 тод. Та херојска борба завршила се победом Велике Октобарске социјалистичке луције, која је отворила нову епоху у историји човечанства. Октобарска револуција збацнла је власт капиталиста и велепоседника и успоставила власт совјета. Створен је нов тип државе совјетско-социјалистичка држава. Победом социјалистичке револуције руски народ се је ослободио угњетавања, од експлоатације и помогао другим наррдима да се ослободе од велепоседничко-капиталистичког ропства и националног јарма. Услед победе у центру Русије, револуција је брзо. захватила тернторију целе земље, као и националне покрајинске области.

Неоцењиву помоћ указао је руски народ дрјугим народима совјетоке земље у жестокој борби са унутрашњом ко нтр а р е в о<луц и јом и иностраноим интервенцијом; помотао је да сачуваЈу тековине револуције извојеване у грађанском рату. Прва совјетска република коју је руски народ створио после победе Октобарске револуције —• руска совјетска федеративна социјалистичка република послужила је као углед за државни поредак свим наI родима совјетске земље. По угледу на РСФСР створиле су се другс- совјетске републике. РСФСР постала је језгро, око кога се образовала много национална држава Савез Совјетских Социјалистичких Република. Руски народ објединио је у једну братску породицу све многобројие народе Совјетског Савеза. „Неразрушиви савез слободних република, објединила језа увек велика руска нација“ пева се у државној химни СССР-а. У годинама мирнога развитка руски народ ишао је на челу соцнјалистичке изградње совјетске држа®е као најнапреднији народ у погледу културног и економског развитка; он је указивао братску помоћ у привредном и технинком погледу свима осталим народима Совјетског Савеза. Под утицајем истакнуте руске културе расцветала се национална по форми, социјалистичка по садржају култура народа СССР-а. Неизмерно је велика улога руског народа у уништењу фашистичке Немачке и империјалистичког Јапана. Баш у о>воме рату, најграндиознијем од свих ратова за које зна човечанство, необично јасно изразили су се таленти руског народа. Тежак положај на фронту, када је Црвена Армија била прннуђена да привремено отступа, ни-

ј јс поколебало његову веру у побе!ДЈ и правилност политике његове владе. „И то поверење руокога народа Совјетској влади показало се одлучном силом која је обезбедила историску победу над пецријатељвм човечанстаа фашизмом" (Стаљин). Као највећи и најсилнији од свих словенских народа, руски народ је иступио као браник словеиства у борби противу немачког фашиома. Само благодарећи томе, што је као резултат Октобарске револуције била створепа моћна совјетска држава, само благоддрећи неоцењивој помоћи руског народа, словенски народи су били спасени од потпуног уништења које им је био припремио фашистички „нови поредак“... У тешким годинама рата противу немачко-фашистичких окупатора Совјетски Савез пружио је Руку братске помоћи словенским народима. Црвена Армија чашо је испунила ослободилачкс мисију коЈ*У СУ Јој наметнули народи Совјетског Савеза и ослободила Словене од хитлеровског јарма, вратила им је живот* и независност. Ето зашто годишњицу Велике Октобарске социјалистичке револУЦије сви народи сматрају као свој празник. Велика је љубав и симпатија словенских народа према своме старијем брату великом руском народу. Братство словенских народа појачано је исто тако пролнвеном крвљу у борби против фашизма. То братство ће расти и јачати у борби за послератно успостављање мира у условима мирне изградње. Прослава 29-те годишњице Велике Октобарске социјалистичке реЕолуције у свим словенским земљама биће нова мбћна манифестација братства и јединства словенских народа, њихове топле љубави и признања великом руском народу. Семијон Мајоров

Семијон Мајоров

БРОЈ 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5 .