Студент

РЕЦИТАЦИЈЕ ТРЕБА ДА БУДУ ИСКРЕНЕ И ЈЕДНОСТАВНЕ

Репнтапија данас заузима видно т место у ' мнОгоборојним програмпма п наших културних прнредбп. Ако по- т сМатрамо линију њеног развнтка од н осЈгоболилачке борбе до данас мо. с жемо приметнти колкко она из лана -Л у лан свв више гражи своје по:ебно т мвсто као нова врста уметнозти. По- & сле ослобођења соло рецлтапија је на- т гло нотнснула хорске рецитациЈе као 1 ограничене врсте интерпретације по- | езије: вечери наших песника, који су , чита,ли своје песме. затим вечери ре- 1 питаци.га воје се припремају, сведоче ч нам све више колико репнтација продире у наш културни живот и коли- , ко је потребно посветнти јој специ Јалну пажњу. Док се с Јелне 'зта.рне осећа потреба и зве већа жеља за пснхолошки продубљеним швођењлм. дотле опет , с друге стране, примећујвмо чеото неразумевањв, иехатнозт н веправилвост одношења према овој врсти уметности од странв саиих интерпретатора или неких руковолилаца дилетантс.вих секпија. који у овоад с.цучају коче правнлан развој иашвг културнот живота за који смо дор*сли. Мис.лимо на оие случаЈеве каЛа рвцитација сЛужи за попуњавање програма скрпљеног на брзину. када рецитатор, прочитавши твкст два минута пред излазак на сцену, жонглира између дитања текста, комв смисао можда није ни схватио, и патоса који калеми на речи које за н»ега ништа не значе а попуњава празнину осећања итд. Многи Не помнслити да овака.в захтев премашујв снагу дилетантскнх група. Указујемо одмах ла би овакво мишљење било погрешно и штетно. рад Је лошао у фазу када -зе много вишв посвећујв пажња квалитету извођења. Није потребан само броЈ већ продубљивање, улажење у дубље аналнзе и посвећивање много пажње И труда о-. ломе чецу „ср приступа.. ч . » За такан рад најподеснија је солбрецитација., у првом реду зато што није скопчаиа са техничкнм тешкоћама, ограничена је на појединца, врло је покретна и приступачна, није веаа,на за дугачке временске термине, сугестивна је и -звестрано делује на глбдаопа. / Нашв дилетатскв групв на самом почетку и у првом додиру падају у грешку и питају се коме је дати У рад? И дајв се опробаним шаблонистима коЈи ће то са или без патоса уз вику и млатарање рукама, или тада без тога али са другим недоотацима попунити тачку. Добрих рвци-

татора, односно људи који то могу постати има ситурно (код нас је 0сеНзње за поезију јако развијено), треба их тражити, не залржаватн се на једнсхм већ опробаном који обилазв све могуће прирелбе, треба омасовљавати тако пот;>ебан н важан сек тор културно-уметничког рала. У јелном оваквом чтанку не можемо се ловољно залржати на указивању како се рали на рвцитапиЈн. Највзжније Је: променнтн став према ретштаци.ји; она данас претзтавља посебиу врсту уметности п зато >оЈ греба посветнти оабнљну пажњу. Из тога ће произнћи веНн и дубљи иитерес самог иите.ртгретатора а тим и публике. РеинтаПија се може реиитовати или читатн. Чита се на лнтерарним часовима а само и рвцнтује на

прнредбама. У свакој песмн илтерпрвтатор треба да тражи Ооновну мисао песннка, ооновно расположење или лик коме су све осгале поједииости потчнњене. Ту основну мисао, раопоЛожење, треба ла осети ннтврпретатор и да је искрено, прожнпвљено прела публипи. Водиља V целокуаном раду над репитапијом треба да је искреиост и једноставност. Из овега овога мооке св извући кратак закл>учак: озбиљно прилазитн рецитацији, не схватнти јв олако и шаблонски, поштовати и нв потдељивати оно што је написано. Са мало времена али мното озбиљлостн можемо се ла.кО оолободити лбших навика и приближнтн св психолошки продубљеиом извођвњу.

Са пробв Аиадвмског поаоришта

Литерарно вече на Музичкој академији

Трећа фупа. НОО-а. Музнчке академије зала јв пре нежолико данг овоје прво .лтГгерерно вече које јв ове школоке године уједло прво литерарно вече на Музичкој АклД*мији Вече је било добро организовано и посећено. И поред тога било је неко.лико нелостатака. На програ му је био Максим Горкн, Мајаковски и Иван—Горан —Ковачнћ. Већ сам прогр|ам био је сувише обиман. Прв«илније би било дд се једно ллтерарно вече посвети. делнма Гор. ког, друго делима Мајаковскот, тре. ће нашим песницима и књижевницима итд. Дак.ле, треба налравнти план литерарних вечври, а ннкако нагомилавати та«o обиман мат*оијал о коме се не може рећи све у оквиру једне литрарне вечери. Литерарне вечври не би требало да се организују рали њих самих или ради броја, већ тако да, се на њима нешто научи, да онв сиотематски да.ју образовање нашим студентима. рЈ”ковр|ДИ.тад културно-просвет-

не гекције Ш групв преба да о томе води рачуна. Исто тажо и чнтаа>е дела није уввк добро, Таво Јв друт Алексднлар Драгић тало рђа* во читал »Пеому о осхкллу« од Горког, да је и оамо двло оставило лош утисак. Свкретарнјат Ш групе би требало да поведв рачуна о тумачењима поја се дају прв иавођваа и читања самих дела, да се нв би догодило да ое наводи да је Максим Горки, »наслелно свој оптимиаам од оца и ма..гке.« Треб« уввк тума. чеае иаписати, а затим прегледати да ла ове одговара иотнни да св нв би провлачнл« неиотинита тумачења. Иокуство са ове прве литерарно вечерн трвба да послужи руководству групв да убудућв иоправи ове недоотатке. да по!воде више рачуна о планском организовању лнтерарних вечери и њиховом квалнтативном подизању. Митровић Душан студ. Муз. акад.

Филм „МИ ИЗ КРОНШТАТА“

Фнлм о јуначвим кронштатским морнарЈгма који се ггриказује ових дана у 6иос.копу „Јадран”, један је од снажлих уметнЈИкПх епопеја, нотинита прича о једном одреду револуцаонарних балтнчких морнара из дала крваве борбе руСКсог иарода Рротнв конграреволуционара, велепосвдника. капнталиста. кадета, белбгардејских генерала и империјаллстилкнх „цнвилизованих" разбојннка. Само је соаоетскн филм мстао да створи тако убедљиие, »ерне и снажне слнке иа пернода интервешхионистиивог рата 1910, да оживи ва платну бесмртие Јшвове »ваних и неананих прекалених револуционарз, иоји су знали шта бране и аацгта се боре. И дож политичвн вомесар Мартинов, енергииан и иовусан бораи, опрабани вомуииста, послаи од бољшевичве партије у одред балтичких морнара. претставља лив правог револуцнонара, преваљеног у борбама, на робији и у иајтежим оитуадијама, дотле се поред н>ега на филму појављује низ ликсиа ванпартијаца. морнара, који ’ су схватнли шта значи партија, и ко-

ји су се окупили и збили око Тие у најтвжим часовима револуцинарне борбе. У Једној твшкоЈ битцк стари коме■:ар Мартпнов са де.вет другова, м»ђу којима јв и петнавстогодишши морнар. револуционар, ио ванпартпјад, и Одважни Балашев, пада белогардеЈцима у руке. У том првсудном моменту, када Је живот у питан»у и када су белогардејски џелати најгвирепије кажњавали сваког комунлсту. из реда построје Них револуционара, аа комесаром Мартиновом, излазв на губилиште сви морнари. Та ввома снажна сцена паванрелно приказује нелаломљиви дух револуцинара, дтх комуниста-ванпартијааа, који осећају да су комунисти. да прппадају партији, да се боре за њу и за совје-гку власт. И као што су некада у најтежим окршајима. увек јури Шали са покличем на уснама. исто тако и лада, смело и хвројски, падају са стрма камеив обале Кронштата у ва.лове Свверног мбра. Храбри морнар Белашев св опасава, морнарским ножем оечв коноопац којим му јв би° везан отроман камви око врата, пробија св до Петрограда и дО®оди помоћ. У одлучујућој борби ослобођен : јв Кронштат претсгража Петрогра| да и припојеп совјетскоЈ држави. Овај одличан фклм у режији Д«и-г гана је Јелаи °д многоборјних филмо, ва из револуције. интврветшионистичког и отаџбинског рата. коЈи слнка ’ обичног совјетског човека, његов снај жан дух и револунионаран полет, е шегову пожртвованост и храброст и з огромну оданост КомунизтичкоЈ парн ' тији и -зовЈетској држави.

в. т.

Концерт симфониског оркестра Радио Београда

У петак 14-Ог фебруара. одржан Је концерт Симфониског оркестра Радио-Београда под управом Оскаоа Данона. На програму су била заступљена дела Новака (симфОниска песма »Татра«) и Бородина (II симфонија Н-мол), а занимљивост ове вечеои био Је други концерт за клавио и оркестао профе. сооа РаЈичића; као солиста наступио јс Зденко Марасовић. студент Музичке академијс. Наш млади композитор и професор Музичке академије Рајичић, уверио нас је јбш једанпут V своје велиКе стваралачке способности и показао велико мајсторство у компонован»у. Његова заслуга је утолико већа што изведени концерт за клавир и оркестар претставља, поред још једног дела од истог

композитора. једино дело те врсте V нашој домаћој музичкој литера* туои. У солисти Зденкм Мара сови ћУ композитор је пронашао верног * интерпретатора. Овога пута, као и раније, пијзниста је показао ванредну музикалност, технику и велики таленат, и ове то удружено са радом учинило је да је извођење концеота било на достојној висини. И поред непрестаног рада у Удружењу студената Музичке а. кадемије (претседник је НСО-а ‘П отсека клавирског) Марасовић је успео д» оствари ковцерт високог квалитета и истовремено да нам пружи пријатиост претстављајући нам једно дело домађе музике.

И. Б.

Одлике еволуције човека

С. Станиовић, професрр Увпгверзитвта.

(Из предавања одржамог на Колврчевом унивврзитату

Да човек не чнни и не може чинити изузетак од општег и свеобухватног закона ррганиске еволуциЈе, показао Је Још Дарвин У своЈим бвсмртним делима, нарочито у Делу „Порекло човека" (1871). Као и сва остала жива бнћа, и човек има своју дугу и зложену историју. Нема данас никога ко би могао оспорити основну научну чпњеннцу ла јв данашњи жпви овет, са својрм нвпрегледном разноврсногаћу. и обиљем облика, ревултат олређене еволуцијв, јелна етана нсториског развитка иза кОЈв стоЈе многобројне посттпне етапе кроз које је тај свет прошао непрекидно мењајући се. Као и -звако лруго. живо биће, и човек није могао постати јвдном заувек, нвго је поступно постајао кроз бескрајнн низ предачких гвнерација. Дарвннизам који јв довео не само до коначне победе вволупионв мнсли. него у исти мах дао и научво објашњвње узрока и фактора органскв еволуциЈе, показао је сву бесмисленозт схватања да јв човек резултат посебнОг т&орачког акта. Ввлика слнчност коју човев показуЈв са жнвотињским светом. прв свега са сисарима и нарочито најсавршенијим ■зисарима приматиМа, који обухватају мајмуне в полумајмуне, може се само исторноки тумачити. Та јв -злн, sШоот жзраз крвног сродзтва са жн-

вотињским светом, непосредни доказ да он има живопињоко порекло, Онима који сматрају да такво схватање човековог порекла значи спуштање човека са божанске висинв на НIГВO животиње, може св одговорити да управо у томе лежи величпна човека као живог бића које се од ступња животиње високо успело уз лествиде прогрвза. Дарвин нијв распплагао довољним чпњеннчннм матсријалом ла би могао конкретно обеложити оснпвне линиЈе човекове еволупије. Данашња наука јв успела ла прикупи такав матери Јал у довољној количнни, нарочито матвријал претстављен остапима ближих и даљих изумирања човекових првдака. На основу тог материјала могућв је поуздано утврдити човвково порекло. Човек није постао од данашњнх човеколиких м&Јмуна, ма колико био сличан њима; та сличност само покааујв да он заЈедно са њима има зајвдничког првтка. Тај заЈелнички првдак ланаз је познат, јер су њвго«и фосилни остацн нађени. Од њега су пошлв двв еволуционв гране. од којих Је Јвдна довела до данашњих човеколиких мајмт* на, а друга ло модерног човека. Та друга грана олликовала се нв само тиив што јв била далеко прогресивнија. Њен посебнн значај лежн нре

сввга у томе, што јв она обележала једну потпуно нОву фазу органске еволуције* која св од ранијих одли- ’ кујв поЈавом квалитативно нОвих фактора развитка. Ти фактори, чији је значај објаснио Енгелс, довели су до појаве мОдерног човека, разумног бића кроз кога је. по Енгелсовим речима „природа постала свесна сама себе.“ Основне одлике човека коЈе га одваЈају од човеколиких маЈмуна. леже , у усправном ходу и у саободним рукама, које впше не служе као орган кретања. Појава ушравног хода и ослобођене руке нретстављају, какб [ то и Енгелс нарочито истнче; одлу■ чуЈући корак, прекретнипу у човвко■ вој еволуииЈи, коЈа је створила бнтI не предус.тове за њвгов даљн пут ка I ступњу данашњег разумног човека, ■ Било би међутим. нешравнлно искљу■ чиво тиме објашњавати постанак раI зумног човека. Ослобођење рчкв н р могућност њенв употребв као оружја ■ за напал и одбрану, би.ти су несумз њиво ол огромног значаЈа за одржас њв човека у борби за опстанак, док ; је њвгова вволунија још текла под - иовључивим двјством биолопгкнх - фактора, спвпијално природног одае бирања. За даљи раавнтак човвка, одз лучуЈући су сатвим нови спепифич- нн фактори вволутшЈв на којв је ука- зао Енгелс. Ти су фактори: рад, • друштвени начин живота и артикулиа сани говор. Та трн фактора не могу о св одвоЈити јвлан од другог; оии дв-- лају заједно у међузобној повезанов сти. Ослобођељв руке било је несум-

љиво предуслов за појаву људског рада. Али човеков проиаводни рад чији јв првобитнн орган рука, могао лв даљв развиЈатц и усавршавати са стварањем производних оруђа. Раз* витак рада условио је са својв стра. не даље усавршавање руке као органа рада. Отуда Јв Енгелс и могао рећи да Је рука не само орган рада, него у исти мах и шегов продукат. Међутим, људскн рал могао је постатн мбћан фактор човековог разаитка тек када је постао колективан, друштвени рад. Друштвена заједница човека постала је у процесу рада и нвраздвојено Јв ввзана са шгм. Производни рад Је основна и трајна карактерисгика овакв људскв заједнице; он прсгставља лруштвену везу у правом омислу речл, из коЈе ће ое развитн сви сложени друштвеии односн људл. Рад и ооцијални живот узајамно ое условљавају; усаврша. ван»е и развнтак рала креће напред друштвенн жнвот, који опвт са своје странв стимулира даљи развитак човековог рада као колективног деЈства човека ва прнроду. Артикулисанп гбвор јавио се као вужна законита полледипа процеоа рада и друштввног живота, као неопходно срвдство узајамног општвња. Он је такођв постепвно постајао моћан фактор човековв еволуције који Јв деловао у зајвдници са осталим. Та три фактора човекове вволуције, рад, друштвени жнвот и говор, изл&зв из оквира биолошких факто. ра е првтстављају ново у органској

еволуинји. На аииа јв Енгелс засновао своју теорију антропогенезе, коју јв модерна наука у потпуноли потврдила. Ти исти фактот>и условили су и развитак сложвних умних опогобности човекових и благодарећи н»има чозвк јв могао постати разумно бићв, споеобно да упозна природне законв и да их потчини овојнм потребама, постављајући унапред 'звесне ниљеве. Човек јв даиас постао најмоћнији фактор природе, какав природа раније нијв поанавала. Прогрвоивна вволуција човекова претставља савртено нову епоху органскв еволуције, која је тек почела и чији св крај нв можв ни оаглвдати. Она вишв не стоји пол ломинантним двјством биОлошких фактора, и отуда чу нвправнлни и венаучни Ови покуШаји који иду аа тим да човвков развитак <sиологизирају, да га сведу на закОнитооти. којв владају у осталом органском свету. Човек св сада раввиЈа у спвдифичној друштвеној срвдини, у којој свв моћнијв делујв посвбии човеков фактор еволупи)в. производни рад. бато Јв Бнглеа могао реФи у својој каизи „0 улози пада у тгретварању мајмуна у човека": „Рад Јв по тврђењу економиста, иввор свакот богатства. Он то стварно и Јвств, покрај природв која му пружа матвријал што га рад првтвара у богатство. Али Јв рад и нешто бескрајно, више. Ои је први основни услов човековог живота и то до мере да св у извесном смислу мора рећи: рад јв стаордо самог чоеека." . .. ...

БРОЈ <5

НПРОЛНН ГПШЕНТ

СТРАНА7