Студент

НЕКЕ ПРИМЕДБЕ ПОВОДОМ САМОСТАЛНИХ РАДОВА КОЈИ ПРИСТИЖУ „НАРОДНОМ СТУДЕНТУ“

Данао су уклоњене све смелње за појаву н развитак младих књижовних стваралапа. Народ, који Је носилац власги у нашој државн, жели да чује истнну о стварнос«. приказану на уметнички начин. И наш лист преузео је на себе задатак да у свом делокругу помогне у откривању, на првом меоту. а затим и развнјању, младих књнжевних галената. »Народни студент« треба да помогне нашем омладинском књижевном омладинском часопису »Мла дост«. Кроа свој рад »Младост« треба да одигра важну улогу у стваран.у нових кадрова књнженика, да шасшгтава и уздиже укус младих читалаца, да заинтересује омладиЖ ске масе за књижевност. је радо читана, а успела је да окуни известан број већ формираних младих књижевннка. Међутим, чиљенида је да још увек има велики број омлалинаиа који нису имали у својнм рукама ниједдн број овог часописа за књижевност н културу. Чнњешша је да студептоке масе још у-век нису довољно упознате са њепом улогом у борби за бољу будућност. Нокл другови мисле да јв књи: жевноот ствар једног ужег круга људи. заборављајући да еу народни студенти, који поред тога што ' треба Да. поотану спремни познавоци • своЈе струке, троба и да буду опште културни и образовани људн. Књнжевност данас има све објекгивнв услове за развита« и процват, 1 не само због опште слободе културно-уметничкв делатности, не само вбог тбга што се изражавање нстине (на умогнички начин) поклапа са гежњама народне државв и не само вбот тога што су уклоњени многи друштвено.економски услови који су ометали појаву и развнтак млајдих књижевника у старој ЈугославиЈп. Она има, човек би рекао, неограшгчене могућности за процват, аа уздизање на ћиво квантитативно и квалитати.вно неколнко пута више него пре рата, у условима живота старе ЈугославиЈе. Данас хиљаде чињенитв, коЈе заслужују да буду разматране кроз књижевна дела, чекају на свој литерарнн при. ка.з. Ту је, на првом месту, народно-ослободплачка борба, која јв неновољно узета у расматрање од старих и младих књижевника огромна и богата тематика која че- . ка на свој одраз. Затим јв ту борба I » парода у старој Јурославији за бољи | .живот. Ту је. напоблетку, прсд нашим очима н уз паше учествоваље у њој, Јгапорна, компликована и успешна борба за обнову и изградњу наше земље. Ту су хиљаде нооцртаних новнх људи, који сви нмају општу црту мржњу према отаром и заједнички тшљ срећнији живот народа. Тежња да св тај циљ оствари доноснла Је и ло. ’Носи легендарие подвиге, хероЈски рад. Из многих, до јучв непознатнх ■људи израсли су наролни хероји, хероји рада и удлрнишг. Ствара се пов тип човека, човека коЈи волн живот. ажтивно учестаујв у њем\* и тсжи дд га учннн бољнм. вођен не неким нејасним и мистичним тежњама. већ нмајућп пред ообсм јасан циљ. Шпроке народне масе ложивљавају данас с.впј препород. Па ипак, не пише со ловољно. Бпој младих љули који пишу. инспирисани великим делима наших народа, наше омладине, Јога увек јв ма. лен. А нашнм народнма. нашој омладини потребна. је активна улога литераг\ г ро у гтварању бољега живога. »Народни студент« је узео на се- 1 'бе да помогне рал младнх књижев- • ника стЈдената. Он наравно нвће (и но може) ла. замени »Младосг«) већ ће је учинити б,лискпм сту- ’ дентоким масама, тако ла она постане ручна књига сваког студенга. ( »Народнн студент«- ће то најбоље моћи да учннн објављнвањем књижевних састава наших књпжевшг- ка, почетника.. Он је позвао све »ЛРУгово који пишу ла му шаљу својв радове. Овдо дајемо’ нске примелое о тим геристиглпм раловима, Пр(во што треба приметиги то је слабо прикупљање лптерарних ра. дова по факултетима. Уредно и ак- г тивно ирикупљањо тих гадова по- ( могло би дубљв да се зађо у про- ; блем литерарног ра ( да студената. А ј прика.з тих ралова, као и њихово обЈављивање, могу добр п послужити У прввстичном раду литерд.рннх сек. } >дијд по факулгетима. у којима I још ннЈо обухваћен свзакн студент ; оаинтересован литерарним ралом. Огромна већнна лнтерарних радова које је примио наш лист су г песме. Ппиролно, да гајење овог ; књижбвног ролд највише олговара » прилнкама сгудеиата’ којнма најчешћо недостајв времена за обимнији књижевни рал, с друге сгране, интезивно учествовање у животу, у > шдорном учоњу, у свакодневним

а бипсама за наградњу земље, прет- ставља једно обиље инспирација, на |- којо се на.јбрже реагује пеомом. - Мећу младнм песнидима почет- ницима има стварно даровитих. Но п таленат то још није све. И наја, већп таленат може да закржља, да - се угуши, а-ко се но развнја, усавршава, обогаћује. Без самосталног ра- Г4 а на усвршавању нома књижевног а А недостагак тога рада - лледа се на девет десетина песаа ма, које је »Народни студент« доса- да добио. Добро ј© кад се упорно - тежи за пробијањем, за афирмациа јом свог, али то још ннје довољно: хЈпре свева треба учити вештину пиМсања. Основни недостатак готово- у ових песама је слабоот изража.ших _ оредстава. Нзражајно средство књнх жевннка је језик. Он мора, пре све- га. да тежи за тим да његове речи I узбуђују, да делују на читаоца. Он \ мора да разликује битно од небитг ног. да се пластично изражава, да . на нарочит начин, несвојствен други I ма, укаже читаоцу на оно што је н . њему самом познато. Примитивност - обрале пеоама је у већини песама - условљена слабом рпзннцом речи, ) њиховом беабојношћу или отупело- шћу. Стихови као што су: 3 Одјекују пос-ледљи ударии, I исиуњени већ су сви залаци. Мост поносно еио стоји. братока помоћ њега ствопн, (роч јо о мосту Црпено Армије), и’ ако сликају један вслики лвтађај, не ’ могу да узбуле читаоца, ,јер су слиу ке бледе, а оссћања која су веро' ватно врло пскрена стављена у го( тове сувншс употребљапане калупе. [ Међутим, ово никако не значи да I треба тражитп неко нове, »вслнке« • и крупне« рсчн. То не значи да трс■ ба, за разлику од разговорног језика, говоритн у самнм симболнма. ко, ји читаоиа отуђују ол песмо и приморавају га ла на пеому гледа само као на вегато смишљену игру реча, без садржпие, без всзе са мотивом. , Такви су на примор стихови; На галији ропства попесмо јелг*а слободе. Татаси рала куиају се смјело, народн на њој у <sудућност броде н лјело среће почињу за све. Велики пиоаи Горки позивао је I младс да своје обиљс »најпрецизјннјих, најјагннјих и наЈсмишљени-1 јнх речи« црпу нз богатог народног разговорног .јозшш. Класиин оу тако_ ђе пнсал!г јеоиком који је ишучсн из разговорног језика нарола, али су они строго олабнрали речи. Богатсгво речи можемо стеђи читањем клаоина, стулирањем њихових *изражајних срелстава. Млади почетиипи мора.ју да ол великћх перника. Штаж, ако јв младнма пот(»ебан узор, то не значи да треба потпуно копиратн тај узор. Неколико другова који су нам поолали песме пншу п!рело.м.љеним сшховима Мајаковског, без икакве стварне потребс. Спољна форма јв пре гвега одраз ритмичности п музикалности песника. Ако нам већ није јасно због чега јв Мајзковски раздваао стихове, онла се трвба испружитн онолико колико нам губер лопушта и песма неће изгубити оћ своје срвлности. Теме добнјених песама су најргазлнчптије. Па ипа«, примећује седасуоне теме коЈима је најпотреб ннја уметничка обрада сразмерно најмање обрађене. Песама са пруге и са дрјтих великнх омладннских радилншта има мало, а онв које обрађују свакодневни стулентоки жисот и задатке, готово и нису заотупљене. Као да млалн песннии ми. моилазв и ннполаштавају огроман ндојно-васпитни и агитационн значај књижсвиости. Тако друг Вртнпр;гшки овако завршава своју песму о рудару: »Врслан си лруже... За коју годнну, а можда и месец дена затворићеш уста суха, и умрећеш једноставно. као муха Јер живио си лоста —шта ћега дужв Твоја ће леиа битн глална —Јер банкар онај лебелн неће им лати круха!.. Јасно је, да је оваква песма.. ствзрана данас изгубпла свакн смисао. Она је слепа пред огромним друштпено-еконо\Т'ким променами које су се олиграле. Њен песимизам бунп човека ланашњине, јер је лруг Вртипрашкн потпуно преиебогао то ла је оно гато је желео израбљивани рудар остварено и да наролне масе крче пјт ка још лепшој будућности. Нема данас разлога ча песнмиза.м, за сентименталисање. Када друт Кузмановић пнше: »Хоћу да опевам Посавскн канал н Пругу и Моот, јер владају напгим бићем ти нови

новн симболи, јвр пише их наша младост и срцем и мипшћем, јер то су и радооти и боли...< онда ће читаоцу бости очи не само ти цови симболи...«, него пре свега оне »боли« којима друт Кузмановић хоће да дочара пруту и канал. Он је, види се, био на Поса.вском каналу. Али никако није разумљиво каквв везе има Канал са „болима“. Било који разлози (можда »бољег« слика) да су руководили друга Кузмановића да повежо херојока дела омладине са неким болима«, читалац, омладинац-градитељ њега неће разумети, неће схватити; песма се неће дотаћи његових осећања. За целу омладину Орбије Канал је био понос, го је био део огромног посла на излрадњи земље, частан задатак чијег се нзвршоња омладина олушевљено ирихватила, радост јв била радити на њему само за друга Кузмановнћа је то и радоот и бот. Један друг овако агитује за 0мла.тннску пруту: »Да оживнш прочитане страницв и ублажиш јосењу слатку тугу дођи опот другарицв да продужимо пругу.« Јасно је, да аугор ових сгихова не осећа дух данашње сгварности. Он не осећа ни мало поштовања прома свом младом читаоцу, који је учествовар у изградњи пруге, не зато да би ублажио некакву »јесењу слатку тугу«, већ зато да би дао ово.ј допринос изградњи домопине. Утицај труле лекадентне поезије јаоно се осећа у овим стиховима. Они нису слика радног живота наше омла.дине, они не прииазују њсн.у стваралачку енергију која се овакнм ланом ово јасније иепољава и њи.мс се не могу и не смеју замазивати очи омладиниа читаоца. На.послетку, може се још приметиги да наши већ маље нли више фо(хмирани млади псннци (изузев Мире Алечковић) гогово и не шаљу своје радово »Народном студонху«- Јасно јо да на тој начин они не помажу иа уздизању стуДоната ко.ји рале на књнжевном стварању. »Народтш студент« ће морати да об.)ављује и слабнје иесме на којнма се и сушише Јасно оцртава почетнишиво, да бн дао погсгрска за даљтт рад. Али зато он мора да обја.вљује и боље песме, да 6и оне извршиле позитиван, уздижући утицај на писце почетнпке.

С. Симоновић Ј. Данон

ЈУТРО

Снег је пао, смрзла сс окпа и људи крагие подигли сви. Београд, дапас, пар белих сокна обуо свакој улици. Свуд разносачи трче. продају, новине вичу из грла свег ; кочничар звони у свом трамвају што као махнит јури кроз снег. IУ>олазе журно ЖДИ и жене кораци сваког воде на рад, фабричке негде зује сирене, • чета војника пева кроз град. Та то је јутро! друже мој, право; кад тако видиш да почне дан, дође ти сваком да викнеш: здраво! н не мислећи да л’ ти је знап.

Велес Перић

Изложба фотографија са градње пруге Брчко-Бановићи на Техничком факултету

Кроз 350, слика, веома је успело прикааан рад омладине на њеном великом делу. Прве табле са сликама приказују припермне радове, агитацију међу омлалнном, формирање и долазак бригаде иа Пругу. На слелећим тзблама види се долазак омладинаца на радилиште, њихов смештај лекарски преглел. а већ илућа фотографија сликовито говори: први ударац пијуком у тврду земљу. И неосетно посетилац са све већом пажњом и све већом радознатошћу прилази иовим таблама, ла би што боље упознао рал на Прузи. Ту бригаде, он препознаје своје другове, себе и пун задовољства показује исте слике лруговима. А затим долазе табле на којнма је приказано како проводе омладннцн време у часовима одмора. Фискултура, забава, песма, игра, шата итд. слнковито су прпказани на ових неколико табли. Последња табла са фотографијама, иокључиво приказује рад омладине Технипког факултета. Пред овом таблом увек је највећн број посегилаца. Руке се пружају појединим фотографнјама., показују нешто, и за моме-

нат, присутни, који су били на градњи пруге, прежиаљују све те лепе и незаборављене тренутке из јбиховог заједнинког живота. Весео смех, жагор, коментари готово се сваком отима и неосетно са усана: „Ја ћу овог пута на пругуГ На крају изложбе налази се велика слика израђена у бојама која успело приказује логор XIII ударне бригаде. Опште узев, цела изложба је веома успела. Она успева, и ако са скромним средствима, Да нам покаже како живи и како ради омладина на Прузи. Она успева да код другова који су већ били на Прузи, евоцира успомене пз времена проведеног на н>ој, да омладинце који ннсу би.ти тамо одушеви за рад, да и они овс године оду на градњу нове Омладинске пруге. Драг. Драшковић, (рударски отсек)

У ТВОРНИЦИ

Мерле, студ. Ликовне академије

СТРАНА 6

ННРОДНН СТУДЕНТ

БРОЈ 15