Студент

ПЛОДОНОСНА САРАДЊА ПРОФЕСОРА И СТУДЕНАТА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

(Професор филозофнје д-р Душан Недељковић, организовао јв и руководио курсем који је постигао сјајне резз т лтате. Од 17 курсиста на нспиту су 11 добили одличне оцене). Кур:ом је руководио д-р Душан Недељковић, шеф катедре за Филочофију, уз асистенпију д-р РаловиђаР<гд је <sио плански, врло олбиљан и трајао Је месец дана. А метод који је овом приликом применио д-р Недељковић нов Је и врло пнтересантан. РадилО се и пре и после подне. Профвсор Влодимир Фармаковски Професор Фармаковски, старешина машинског отсека, несумљиво је један од најомиљенијих наставника на машииском отсеку. Његова коструктивна двлатиост св показала у области грађења локомотива, прегрејача царе, локомотива специјалне вуче. У чисто научном раду дао је велики број студија о локомотивмсој вучи. Захваљујући овим радовима, мно-гв нејаснв ствари су разјатпњене: студија о локомотиви без ватре, теорија вентилских крма итд. Оне су штампане на нашем и руском језику. Наши студвнтн имаЈу довољно уцбеника из ове области благоларећи стручно литерарном радт г. Фармаковског. Тако на пр. „Локомотнве“, котЛови“, „Хидраулични мотори", „Машински елементи“ омогућују студентима старнјих година да ове врло важие ствари добро простудирају. Залагањем г. Фармаковског студеити добијају, потпуно оређена н сажета прелавања. Његов смисао за организапију школског рада има велике важности у потизању иивоа школскб наставе. Студенти његова предавања редовно посећују, јер су занимљива и лако схватљива. Професор Фарамаковски пристгпа ст.,дентима пријатељски. увек спреман ла им одговори на сва питаша и води :а њима честе о сгручннм проб.лемима. Често износи ногрешеке инежњера V бившој Југославији. и указује вут иовим народним инжењерима. Пчошле године Је, по највећој хладноћи, иако прилнчно стар, редовно долазио на предавања жв~вћи да надокнадн студенхима изгубљене часове за време рата. Г. интересуЈе и наш студентски живот. Он реловно подећује наше студентске скупове и сваком приликом се труди да нам својим стручним и пријатиљским саветима омогући што брже оДпособљававањо за ступање у праксу. М. П. студ. тех.

Пре подне студенти су према упутствима и под налзором професора Недељковића колективно обрађивали партије из историје филоЈГ лје, длужећи се при том предаватвнма професора Недељковиђа и уџбеником совјетског научника Александрова. Поступак при раду је бно следећи: НаЈпре су студенти сами заједнички приступили решавању појединих проблема и филозофских ставова теорија, а уколнко у томе нису успевали били свесрлно помагани од стране профеоора-Недељковића и асистента Радовића. По поднв професор Недељковић је путем пропитиваља матепијала, пређеног пре подне извОдио читав научни реферат из тога градива. Тада су поново разјашљавана сва тежа места Н правилно посматпатги и поставл>ени свн проблеми. Тако је сваки курзиста олговарао по неколико пута на дан. Међу студентнма слушаоцима нладало је опште интерееова.ње и такмпчење у давању олговора. Оваква сарадња између профеоора и студената уливала јв стулентима многс снаге, те су тако често остајалн са овојим професортгма ао кагно у ноћ продубљуЈући своје зпање. После завршенот 1 колектнвног рада студенти су добили неколико дана за инд»видуа.лтги пад, а онла се приотупило иепиту. Од 17 кандидата изишлих на исппт |1 је положило са одличном оцсцом. Општи резултат Је такође врло Леп и износи у процентима 8.76 на сваког каилилата. Вођење усменог реферата, заснованог на постављаљу питања од стране профеоора и двању одговора од стране студената и обрнуто, новина је у методици рада на овом факултету. Професор Недељковић је одлично поставио овај начин рада и жртвујућц зе до максимума допринео је ла курс из историје филозофиЈе сЈајно уопе. Да би што видније обележили снагу своЈе колективности. курсисти су у току рада лздали и један интересантан број зидних новина. То су и по форми и по ква.литету најбоље зилне новине издате досада на овом факултету. У току једномезечних напорних студија разноврсних фцлозофскпх система, посетиоци курса су се врло често ради правилног схватања проблема служили изванредном Лењнновом анализом развоја филозофЈке мисли. Лењинова снажна критика з,астрањиваша у филозофаји с Једне стране, и шегово изванрелно истицање правилно постављених система с другв стране. били су од неоцењиве вредности за успешан и голидан рад курсита. Стога су они у знак поштовања и захвалности читав број својнх зилних новина посветили искључиво Лењину. На иовинама су сарађнвали и професори.

11.000 сељака присуствовало предавањима стручне секције Пољопривредног факултета

На иницијативу НОО-а Пољопри. вредно-шумарског факултета секцнја за стручна предавања, за кратко време, од непуних два месеца, одржала је 55 прелавања. коЈима је призуствовало ппеко п.ооо људи. Секцнја Је у гвом раду обухватила 42 села, а предавачи су прешли преко 4.000 км. како би олржали предавања у свим тим селима. Предавања су изазвала живо ин. тереоовање код сељака. Студенти предавачи иа популаран лачин тумачили су тековине пољопривредне науке, давали практичне савете и упућивали зељаке како треба воднти газдинство. Истовремено предавачи су обилазили воћњаке заједно еа ломаћинима, кресали воћке, предлагали како и шта треба направити. прегледалл ђубришта, стаЈе и сл. Стуленти оу у многоме помогли акцију Мииистарства нпосвете НР Србије у зузбијању Сан-Ђозефове ваши. органнзовали бригаде за прскање зоћњака. у. познавали народ са опасновдћу која ширењем Ган-Ђозефове ваши. Успех овог начипа рала Је двојак: са јелне стране то је директна помоћ У оаду полжопривредних органа на терену, а са лруге стране овакав нанин рала развтга наше кзтрове у стручном поглелу, омогућава им везу са народом (без чега као струч. њапи неће моћи нзвршити задатке) и упознаје студенте :а конкретном проблематиком данашње пољопривреде. Овакав успех ностигнут јв чврстом сарадњом ск фронтовским организапијама на терену. које су припремале вонференције и новчане помоћи

Миниггарства пољопривредв Народ. не Републике Србије, које Је долели* ло потребну субвенциЈу, н давало упутотва за рад. Ово ниЈе и неће бити само нека привремена акција студената. него сталан и оистематоки рад у току целе школске родине. Ово већ схватају радне масе села и месни народни одбори обраћаЈу се НСО.у факултета да се у љихова села поша-љу прелавачи. Оада, кад се широко спроводн акција „Град-селу“, наш Универзитет може и обавезан је да Је ромогне. Ш. Финци, ст. агрономије

СТУДЕНТСКА ЗУБНА АМБУЛАНТА ОТПОЧЕЛА ЈЕ СА РАДОМ

Удружење за здравствену заштиту студената, поред осталих задатака и обавеза, поставило је у свом саместралном плану и отваоање зубне амбуланте. Тај задатак је већ остварен. Корист од те амбуланте за наше студенте на)_ боље ће се оценити током њенот рада као у по резултатима које о_ на буде дала. Сада ћемо само подв\ћи напоре учињене око тога и предусретљивост на коју смо наилазилн пои нашем раду на њеном осиивању. Пое месец дана постојала је саио замисао и добра воља другова. Почело се без игде ичега. И овог пута Комитет за заштиту народног здравља ФНРЈ, схватајући правилно наше потребе пружио нам Је сву могућу материјалну помоћ. Тако смо добили готово комплетну нову зубну ординацију са инструментима и лековима. Могућност да се и столице и сав материјал лако и добро пакују и преносе, чнни нашу амбуланту врлб покретном, што ће нам дозвол.ити да је по по. тоеби носимо и на Пругу. Све ј? то учинило да је уместо 100—120 хил>ада динара колико би нас стајала таква ординација, наше Удружење имало најминималније издатке. Захваљујући томе ми смо V стању ла пружимо нашим сиромашним друговима бесплатно лечење и оправку зуба. а онима који могу да плате по цени која Је за трећину нижа од досала најнижих пена по свим зубним ординацијама. Све то опет не 6и било довољно кал квалитет рада не би био толи_ КО висок да би могао гарантоваги друговима ла ће лечење бити савесно и апсолутио стручно. Морзмо код овог подвућн помоћ коју кам Је пружио г. професор Ђоковић и његови асистенти. Поред тога. што нам Је доделио у својој зубној клинипи на Мелипи ,т ском

факултету просторију за амбулаиту, спакодневно нам је стављао на расположење своЈа два асистентзлекаоа који, поред два студенга медицине са вишегодишњом самосталном зуботехничком праксом, сво.јим залагањем, стручним знзњем н оадом јамче да ће наши дру> гови бити наЈСОЛидниЈе лечени. Свакодневним радом од 10 до 12,30 часова ујугру, а са капацитетом од по 100 папчЈената дневно. потребе на нашем Униперзитету биће потпуно задовољенс. Овај први успех којим Је Удружење за здрапствену зашгиту започело свој семестрални план. постигнут је само залагањем и упор_

ношћу Другова медицннара, који су се ангажовали око овог посла и који су. осећајући се одговорним члановима Народне студснтске омладине, најозбиљније схватнли оад у здравственој секцији. Примео доугова Бранка Меденице н Ђуре Ерака треба да покаже многим друговима како треоа ла се односимо према задацима и оббсезама ко|е на себе примамо радеКи V кзшнм масовним организацијама, Само такво приступгше послу. учи, ниће да ћемо V потпуности и~пу« нити задатке које смо пред себе поставили V овом семестру.

В. Вукмгн

Први пацијенти

Шоферски курс на Техпичком фзкултету Још није почео

Одмах по упису у зимски семестар, извршен ј« попис другова који желз да похаћају шофепски куос. Број при'аељвних био је довољко вгпиг.и, тако да се одмах могло почети сз тоорвтском обуксм. Међутим. курс ни до дгнзс није почео. 0 взжкзсти овог курса миспим да не би требапо говорити Свима нам јв прзнато то колики Јв број био ангажован за радове на Омладинско! прузи, а нолики ће број бити потрвбан тек сада, на прузи Шамац —Сарајево. Коли. ио бисмо уштедвли издатана држаеи, иолико бисмо убрззли транспорт матернјала, када бисмо, каоједна шоферска били заступљеки за радовс на Омпадинској прузи. На озу чињеницу вероватно нису помислипи одговорни руководиоци курсева. Док се свуда вршв ужурбане припрвмв за првтстојећв радове студакти машкнске технике у Загребу организују већ други шоферски течај, у циљу да за изградњу Пруге деју што већи број потпвбних шофера), дотпв ми чекемо. Да пи :бог немврности одговорних ипи има и других оправданих разлога? У сваиом случају не би требало више да сз стоји на мртвој тачци, него да с« преузму што енергичнији кораЦИ у циљу отварања овога курса. А Аа би се број пријгвљених још више поввћао трсба об : аснити студвнтима колико ћв оки као шофери допринети што бржем извршењу згдатка иоЈи ј« првд омладину стаељен. Лазар Караулац, студент машинскв технике

Захвалност студената медицине надлештвима и „Танјугу“

Да би св аа време јануарсног распуста омогућило несметано спремак>е испита из анатомије и друговима ноји иду овојим кућама, Удружсње студвната мвдицнн« решипо је да исправи и умкожи старе скрипте из анатомијв „трбух и карлица*, вамног депа анатомијв и истоврвмвно, једног од најважнијих предмета на медицнни. Са одобрењвм професора, асистент д-р М. БошкоаиК и демонстраторм анатомијв • старији студенти, који на анатокским вежбама помажу мпађим друговима извршипи су исправне и тада је требало да их за нвпуних 20 дана умноже и раздепе студентииа пре него што отпутују. Међутим, недостатак циипостипа је претио да пропадну стотнн« радних часоза утрашеиих за овај рад. Захва. љујући кадпештвима, а оообито „Танјуг-у, проблем ј« решен скрипте су на време довршене и раздељене. Ивно оне твхнички иису иајбоље (рађене су на 11 машина), другови су могпи њимз да се послуже и да спреме ислите. Удружење студената медицине сматра да му је дужиост да се и ча овом месту захвали спужбеницима „Танјуг“-а и то Војимнру Јелушићу, шефу техн-ичког одељења, Јованки Станаћев, Добрипи Мапаковић, а особито Кости Стојановићу и Љубици Аћнмоеић који су омогућили да скриптв на време изиђу.

Небудношћу економоских секција факултета доспела је у домове група студената, који ометају рад и дисциплину

Всћ неколико месеци по свим нашим домовима, поред проблема чисто еконоиске природе, главни пооблем су ред и дисциплина које систематски нарушава један део студената. Упрзве домова предузималг су мере да се овоме стане на пут али без резултата. Извесни студснти нису могли да схвате да без тишине и реда нема учења. Трчање по ходницима, залупивање вратимз, певање касно у ноћ по собама и ходницима стална су пгм-вз по св’-м домовима. а нарочито у дому »Лоле Рибара« и Дому студенткиња. Нужан ред по собвма се кигде не одржава. Сушење рубља по собама и учиопицама. бтпање отпада га на све стране, замазивање зидова као у дому »Осман Ђикић« и Дому студенткнша ствара неповољне услове за сваког становника дома. Ни народна'имовина се не чува како ваља. Не води се озчуна ни о намсштају који је уз тешке материјалне издатке. на, 'бављеи. упропашћују се столови. режу се на н>има иницијали, ломе се клозетске шоље, нестају сијалице и то нарочито V дому »Осман Ђикић«. Дому студенткиња и »Лола Рибар«. Ако неко од студената неће па схвати ла је уништење народне имовине у првом оеду уппављено противу самих студената, онда томе и нема места у студентском дому. Ма да се наши домови боре са финансиским тешкоћама, пошто су уплате мииималне. већи број студената, дужника. не плаћа своје дугове. На жалост мећу дужницима домова велики је број стипендиста ко|и иако су примили стипендије нису нзшти за потребно аа одговоре својим обавезама. Овакво стање стввра тешкоће за управе домова, а неповољне последицс осећају сви студенти. Поред овога свакодневне су посетс студената по собама и ако је то забрањено у интересу самих студената. а није редак случај да посетилац остане и да спава. Позната су чак неколико случаЈева да су извссни студенти становали у дому »Лола Рибар« и V згради Луке Ћеловића, недељама, а да о томе није знала Управа домова. Значи. студенти су знали да неко бесправно станује V дому и тиме крши нарећеша управе и наноси материјалну штету дому алн по томе нису ништа предузимали. као да их се не тиче ред V њиховом сопственом дому, Морамо истаћи Да Дом у иако је последњи отвореи, у згради која нема све услове за један дом. по своме уређају, реду и дисииплини може служити за пример. Управа овог дома V ипила )е много. захваљујући помоћи и свесности те овај дом нема тешкоћа као остали и личи у потпуности на установу где живе и раде наоодни студенти. Овакво стање по студентским домовима, створено несавесношћу извесног броја студената, покушавзле су да исправе саме управе указивањем иа грешке, али то је остало без успеха пошто сви студенти нису помагали управн у н>еним иапоримз. Стога је Економски одбор Народне студентске омладине при Бсоградском универзитету предузео низ конференција са управама домоза и са самим студентима у циљу сређивања прилика и отклањања гедостатака који су онемогућивали нормалан живот у домовима. Конференције су одржане у сваком дому пона, особ и на њима је указано на све недостатке. Саии студенти низом примепа су потвпдили све пропчсте, поекршаје дисииплине, нечугања народне имовике, и сами осудили такав став појединаца Том приликом су управе домова предложиле кућни ред који је примљен са напоменом да ће сами студенти водити рачуна да се извршава, а они који га буду кошили н тиме ометалн оне који желе да Уче, узимаће се на одговорност, На конференпијама се показало а и сами студенти су по, тврдили, да су за овакво стање по домовима били криви извесни ко : и т т ''б"И”Ошћу економечих секци!а факултета доспели ,у домове. Такви другови само заузимаЈу место другим сиромашним студентима, који су жељни учења Да би се из домова уклонили они који су иницијатори нереда и диспиплине, Економски одбор Универзитета. преко економских секција, пре_ дчзео Је певизиЈу свих становника домова Тако ће из домова бити уклоњени сви они који не заслужују дз буду тамо. Предузете меое дале су извесне позитивне резултате. алн још се није све урадилр да наши домови добију заиста изглед правих студентских домова који треба да служе за пример.

БРОЈ 19

ШШОДКП ГПШЕНТ

СТРАНА •