Студент

ПЛАН ЗА ПЕТ ЛЕТА

Док лесет пута v клмн v npehv птице; рукв Ае вредне много шта да створе земља he наша да измени лице ко с пролећа њиве, пољане и rope. t , Знам. у књиге cv бројке уцртане и знам на градњи далеко су aehe, —. ве h сада гледај воћке расцветане и, трком до њих, престигни пролеће! ... Волим да идем напред и да горим. у оку, још данас, Сутра да угледам; о. земљи новој све hy. све да дам, да сновима врата у јаву отворим. Знам да су стазе тачне уцртане и знам на градњи шире су и веће.., О, где he стати чете, распеване ко Јато итица што јутром узле hel Док десет пута у клину npehy ласте руке he много корова да збришу, а земља наша да цвета и расте. ко грана коју развигорци њншу ... 1

Славко Вукосављевић

Кроз изложбу . . .

*Заклин>емо се 111 Конгоесу да ћемо до краја задржати полет прfor радног дана«. одјекнуле cv ове оечи измешане са повим ударцима крампа из стотине гола Првога маја са платоа v Брчком. Од_ јекнуле cv широм Југославије и као борбена заклетва стигле на Ш Конгрес v Загребу. Прва радна осћанзива омладине Југославије, пруга Брчко —Бановићи огпочета ie са изградњом. Овом сликом и овом заклетвом почиње и приказ радова на Омладинској прузи Брчко —Бановићи, на изложби Народне омладине Југославије v 1946 годнни. Деведесет километаоа кроз слике. пароле. покличе. кпоз кубике, пифре. кроз победе. говоре о градитељима ове npvre. о томе »шта може да уради ослобођена младост«. Пови мостови, пропусти, усеци, пови километри шина. већ cv готови. Пруга се дужи. она напушта оавницу и приближава се Ма.јевиии. Ту cv слике радова и победа на Мајевици. А као ствао која их оживл»ује стоји стара, позната паро.та 65 минерске ударне бригаде: з-Нема препреке коју нећемо савладати«. Она је потстрекивала гоадител>е на s-нова прегнућа. на поебацивање старих норми и постизавање све нових и нових победа«. На »Мајевица«. У заједничком раду, исковало се ieдинство радника, сељака средњошколаца и студената. »И онако као што се Комсомол дичи гоадом Комсомолскии*. диче се и чланови Народне омладине Југославије ттнелом Мајевица«.

У септембоу месецу, када се колосек од Орловика већ увелнко поиближавао превојном vc€kv на 68-ом километру и v сусоет h»cmv од Живиница ишао узани. >огромне клизаће масе наједаред cv затопале превојни усек«. Био ie доведен v питање рок изградње npvге бида ie доведена v питаље част омладине Југославије. За месец дана после даноноћних јуриша на глину и угаљ. koi'h cv се непоестано обурвавали. свршен ie тунел број 3. Радови на 17-тој, 19-ro.i, 21-oi и 22-oj кампади остаћеусећању несамонаших бригада. гоадитеља тог тунела. већ и доуге Грчке ударне боигаде »Елас« и гоупе из Француске и Швајцарске, као слике највећег самопрегора, хероизма и упорности. као слике највећих и најславнишх победа. Тешки напорни дани рада и пожотвованост наших градитеља, везали cv омладиние страних земаља за југословенску омладину.

Тако се оалило и побеђивало, али се на прузи и учило. У писму MI Конгресу омладинци градитељи обећавају; »Свакодневно ћемо учити. учити. Учити. како ie то свима омлади«цима говорио бесмотни Лењин. како нас учи друг Тито.с Сто пет културно-просветних КУР:ева. 4.832 описмењена омладинца, 5.607 предавања. 150 емисија раДио станиое »Омладинска npvra«, 27 боојева листа »Омладинске npvre« са тчоажом вд 95.000 примерака, то ie рсзултат кУ,ггурно»»пгосветног рада на Омладинској прузи. То »е ново културио богатство. које i« поиео свзк« гралитељ Омладинске TOvre т своје село. радионицу. одељење. 4»зиултет

Индустријска пруга. култура, про_ света и хиги|'ена. која ie пробила v босанско село, продубљено браг. ( втво и јединство не само са босан-

ским селом, не само оиладинаиа на_ ших народа, него и са омладином стоаних земаља. очелкчена тела и дух кроз "'i. напоре. Фискултуоу, оспособљених стотине омладинаца кооз поедвојничку o6vkv за служ-6v v Армији, резултаг cv шсстомесечног рада. О томе говори ова из_ ложба. То ie оно што ie створило, по оечима друга Рате Дугошића, претседника Централног већа Народне омладине Југослави.је: >Блискост и »ов однос измећу инжењера, лекара. техничара и омладинаua. који треба да служи не само као цотстоек за дал>и пад градитељима novre. него тај се однос мооа да настави и v даљем оаду омладине и народне интелигенције Југославије«.

И пошто се пела novra Брчко Бановићи. са својим богатим искуством одвија кроз изложбу, на излазу из њених простппија стоји пооглас Централног већа Народне омладине Југославије ча грзлњу но_ ве novre Шамац ~ Сарајево, упућен омладини Југрславије. После.д. н.и редови упућени cv и нама CTVдентима: »Студентска омладино, учи да би на време и са успехом положила своlе испите. како би могла узети учешћа на градњи novre Шамац Сзоајевое.

Иванка Бунушеваа. ст. права

ОМЛАДИНСКЕ ВЕСТИ

Грађевизци са Загребачког твхн <чког факултета ог.новали су своју боигаду која Ке (угићи на изгрвдњу npvгз Шамац—Сарајсво. Од укупно студеигга овога отсока за одлазак на Пругу птииЈввило ее 345. Зогребвчки граћевшпи биће упослени на Поузи као помоћшпги иижењера.

На рудареком отсвку, за рад на прузи јавило ce до сада 97%, а nra хемиском отсеку 80% чланова НСО-а Оба отсека формирала оу брдагаду >Твртко Сељзн«. Са хвмиоког отсвка оллави на пругу изввстан број ирофеоора и асистгаата, а са дузароког отсека ошћи 4ie сјзи профеоори и асисггевти.

Следугући примерима загребачних ликовних уметника, ликовни уметни ци књижевници. позоришии уметници и научни радници из НР CV бијв врше припреме за орга.виоов ш»е нтиа пооета ггалнтељима Пруге. Ове проттемв спроводе c© о®ога пута много боље и уопешкије. нвго тато ,fe то бт глуча? протле тднпе у време грађења пруге Брчко — Баао ввћи-

Делегација напредие италијанске омладине борави већ више дана у нашој зсмњм као гост Централног Beha Народне омпадине Југославиje. Ови омладимцм су претставници 200.000 италијанских омладинаца партизана. јасно олпецењених за мир и Делевација је посетила изложбу »Народне омладине Југославије у 1946«,

Задаци наших наставних секција

Учење, редовно полагање и стицање што већег знања питање части сваког народног студента

Широчса оргагагавцвја иасгави« сеЈсцијв н-а нашем Ушвервнггету, са свим факултвгсЈаим свкдијама и потсекци.јама за курсевв. свминаре и за кружоке шихова даља мрвжа по отсецгама, јчхдишмо, грунама, прадметима наглада можда на пгрви поглед комплнкована н гломапнаАлл баш таква ортниалllи.ЈА може да обухваги и руаооводи овим обднцнма нашег стручног рада, можв да будв блисаса и да ломогнв свакзј групи, оваком студе(нту, можв да контроЈгидпе и има увид т ваихов рад а све то да допровноов да оа напкт Уннвврзитета одлаав заиста сгручњаци какви су потребош натој земљл у доба њонв изградњв, у доба њвног привредног и културног уздиаања. И ааиота је рад напшх секција, на нвком факултету мањв, иа нвкск вишв, дао дооад доота позитлвних ревултата- Чврсгга сарадња с& већнном иаших црофеоора. плоднн резултати те серадње и мишљзље којв наши наставници имаЈу о новим народаш сгудвнтима добрнм делом оствареоии су кров рад наггавних свкци.ја- Велигки број одржкних курсвва и свминара жао помоћ, наронито друговима оа »алсталтм испктмма, оргаииоовалв су наставнв свкпијв у ааједници са нашлм иастав»кциlма, аоистеснтима, и у п> следње врвмв оа двмопстраторнма. Оргадичовање и помагаљв кружокд који су постали стална форма учења и даггугаа шшизидуалном раду, популарисање и истипаљв најбољих кружока и оцеиа оних ко.уи раДв у н.е<му такођв je једши од задатака наотавнв oej;iß»]e. (Далас на свим Факултетима лма укупно огко М7O коужока са прено 5000 студената). Пнтањв контроле noceh/ииања предавања н вежбн, дкстгиплмне студеиап, држаља њиховог иа исњиггима. hip >чито помођи друговима ко]и mmi v заосталв нстгите—ове одг то пигава коЈе троба да решавају иаше наставне сскпије no факултепвма. Па ипак и погрвд постигиутит vcmxa, наши резултати далвко еу од тога ла бисмо њима мотли да буземо задовољни- Резултати лашвг naда у прошлом cftMCicrpy t ррвпгке којв ce још уввк двша.вају доказ cv да се довољво »нсмо iom осеттли као стварно руковидство стручвог рада и учења на кашмм фажултетима Чињинииа ie да омо у прошдом семестру далвко подбацили у остваривању напгих задатака гпто се најбољв види у томв да оу сггудавти Београдоког универачггета дали 7-963 иопита мање, што знати потожлли овега 65% од дате обатеве за лг»ошли свмвстар (у самом јвнуару пало je 1252 а одуотало 2-961). У оваком броју нашег лмста, поред дописа о одличним уопесмма појединапа и кружока. можемо да прочитамо и белешке о томе да је у ануарском нспитиом року сваки двЈетк студеит одустао: да ie од 270 студената медицкне 127 одустало од колоквиума вз анатомије- Велижм бр&ј заосталнх испнта k>ra увок дави чаше студвнте II тд>иие (280 заосталих испита само на II години Медишснотмг факултета). Још увеп се дешавају случајови да сгудвнти са слабим злањвм кзлазв иа »спит. на ое абог топв рђа-во држе, препису»у, гледају да на било који начган обману наставвика бацајући такаим сро/ии ставом гедажу ва лгаи народнот студеита. На веНипи нашнх Факултета показуЈв ce }ош увед крвЈња нвмарност у посећгавању прехавања и практичпнх чаоо®а и ометање рада ваставног оообл>а. Карактдристичнји су примври чаосква математикз и физгаке на Техиичком факудгету гдв се иа часу чак н плетеОве су ово пропусти у раду нашчх i сежпнја из коЈих oe видн да ее њнхо®о руководотво iora ие залаже аовољно, да Још нв контрсЈгашв *r oупрвво да гае ружоводи онапо Kfti» је то потребиио. Ла овде нагЈоменемо само рад иаставив сшшгјв Филозофског факултета поја нвte К>ш решнла mj својв органгата j»o-ио витање, или вапгавну секдчту Муаичкв академ\ије. где р>*клводжл-ш Копиђ ив долази в& састанаж, ,декл врвмена" да напишв взвештај и ваправи план рвда. в ea y»y.ieo 1 > номиналпих чланова еввге њ»ж в ствАрно раде. Нн у осталвж оекчдјама још инјв постнтиуто нотребно залагањв у ра-лу. одговориост зв шввршење повервпих зататака- НаЈбхаже речегао репултати гааптет мда далево ие одговарату уложеиом rrvдт а iom впшв не одтх>варају шкооквм могућностгама паше органнздције. Постављено је у о®ом семомоу да оо чошив рзд свих каших свкцн-

ја ж потсекдија одвија по уижпред створвном плану, аа овмвотар, за с®аки мвовц- То je осаовно. Зкачи греба радатн по утврђвном плану, овршаватк редом и на врвме по њјм.у црадвнђенв аадатке, контролисати темпо оотваравања тога плана колши) je од укупакх обавеза иевршено Плаловк трвба да буду реални и да сбухватв све наше задатке и ироблвмеИ вв треба да ое вауставгамо само (М то<мв. И рад оваког студента, свамог кружока трвба да буде одређеп пладом мо.јгн he предвидети за оваки дан колитсо oe градиво мора оаваадатЈГ, да бв ое иопити могли положиги у одреКеном року- На наши м Факултетгама треба да ce осети радни слан. таимгачарсЈш дух пред одлазак нв. Пругу. Одговорноот првма датим обввсоана опровођењем агаквте. треба да ж.иви у оввсти оваког народног студента- Али лоред одговорностк трвба тежгати да рад постгле пвропеетивинји, идејнији, пгарн. У нашгам кружоцгама треба појачати радну диоциплину, контролаоати псвремено колгако је материјала jaвладало, ломоћв преко демонстратора нли другова ко.ји су оа одлмчним оценама Beh по§ожили тај продметИсткцати успехв кружока и по.једивац«, а иств тако и нсусцвхе један од начгана м ое цодигне чиспкпгана и пототакне иа такмичењеУ оргагаизоваљу кружсжа не гоеба првтвривати и сггвшрати их вештачки, п.» оваку пвну. Инда»идуал>н(и оад нв коои ce оа идвјом колвктивлог рада кружопи треба да буду место првслишавања. лопуњалања и ижтролв »пања. Нарочиту пажњу обрвтити на пвд I и Ц годиле, глв су друговн na нсдовољним основгаигм анањем лошли t-i гимиа-гаје. гдв мпоги друговп не Рввумеју ии како треба учпти. где Је на веђкни факултвта на јболгаи ie. гагагањ« уибонгака, гле ,ie услед хч>га и огромаи б[>ој заос-талих исиита- Ча окгам годинагаа отворити пгто егаше кружокц, што вгагае семшнара. остчаргати максзимолЈгу иомођ од - стрзде асхђстеагата и демовстратора.

Провести ообиљиију контролу пт>еко група НСО-а о долажењу на ш>едавања и вежбе, о држаљу студената на тим предаваљима и вежбамаСамо тако можегио макетиматно дажористити наше враме на факултзту, само TtuKO можемо имати и моралао npaßif испунивши ово.|в о6ав'ае да захтевамо да нам г. г. профссори у својнм предаван>Иlма што више пруже, да се а<сшггенти још вашч заложе где то није случај, да траж.имо уџбенике. Нарочитио је потребно провесгн кснтролу учења пред ивлажење на испите, на иопитима појачати дисциплину и учннити све да став стулената према наставнику буде нравилан- Свога семестра студен-ги мл&ђнх година Иимају само иопдани рок у марту и у јуну лосле свршетка ссместра. То нагласити због тога што се та два рока морају ма.кснмално иско.ристити, испити се зато морају најоолидннје спреинти одуста:ан>е ое не иожс ннти сме више толернрати. На конфереиције година к П>упа треба изићи припремљен дати ова потребиа o6jaiuii>e«>a, изнеTci резултате рада, нстаћи уоп>.хв дсбрих ђака, жигосати оне који до одго!варају саојим ооавезама, ђасмотрити питањо свакот прједаица, »и-дети зашто не учи и да лп ичста за то постој« објсктивно тешкоћ« тешко материјално стање. немаше књига и др. Морамо, значи, радити таасо да обудтатимо радиим, елаиом и та.кми icњсм и оне лругове nojiH re још кису уклопилн у заједкички жи.вит наших факултета, морамо пружнти што г.ише помоКи у савлађивању з«А»а, Mtipa.MO радити по плану и имгги увек контролу његовот извођења и контролу над радом сваког појединиа Наше сокпије треба да раде гако да се питање спровођења плечтма Универзитетоког НСО-а - учења. реДсвног полагања и стицања птто веher знанЈ>а поставља као пнтање части сваког на.родног студеита.

Десанка Mapnh, ст. мвч-

Кружок Бојане Јаначковић се обавезао: дати теже испите до одласка на пругу

На 111 години фармацеутског факуптвта вођа најбољаг нружока )• другарица Бојака Јанвчковић, демонетратор, активни фискултурник, noхваљвни чпан НСО-а. Кружок броји 5 чланова ноји су мвђу најбољим ђацима на години. Досадашње испитв са другв годиив положили су са средњом оцвном 9,2. На последњвм испиту физиопогијв средња оцвна ја 10. Сада кружок спрвма фармакогнозију, испит са иојим ћв иандидирати. Њихова мвтода рада: састају ce два пута недељно, иа 10 —15 дана пред испит еастају ее сваки други дан. Редовно посеђују предавања и ввжбе. Пошто нем« свих уџбвника хватају бвпешкв на првдавањима. Рад у нружоиу им помажв у допуњавању бвлежака и рвконструисању предавања. Код нуђв раде индивидуално н бележе нсјасна питања о којима се расправља у кружону.У паувима за врвме састаиака дискутују о чпанцима изишлим у иародном студенту, дневној штампи, прочитаним ињигама, куптурним прирвдбама и т. д. Сви су активни чланови НСО-а, ФД Црвене звезде i 4 троЈв их ce твкмичи sa »начку ЗРЕН-а. Обавезв кружонз: дати твжв испите до попаоиа и« пругу.

С. С., студ. фармација.

62 % студената технике није задовољило на колоквиуму из средњошколске математике

Од самог попвгка овв школоке године, како Цвнтрално удружење, тако н стручна удружења отсека иа Твхничком фазсултету, давали су упутства студентима, и то нарочнто студенгима прве годане, з» што те. мељније епрвмање матоматико, основнов n најглавнИ’ег предмета у пргапромном лелу егулнја. Чињенипа да је ввћтгаа ст.гдената дотла На факултег са мннгамумом знања из срвдљоптколсжог граднва, још вишв je потенпирадо погребу гато озбиљнијвг учења математикв. Но и порвд стаиног упозоравања од стране Наставие комисије удружења, и поред велике помоћи ука»анв од стране двмонстратора, студвни иису у I семестру показали резултатв. На колоквигуму из средњешколскв математике, одржтиом на иницијативу наставне комисије. огудеити су поиазапи непознавање основних математичких радњи. Од 293 студента грзђевинске техиике који су учествовали у нолеквијуму 38% •e задовољило, док осталих 52% ни*е располагало ни на|потребии[им минимумом знања. Колоквијум fe свм забрињавајућег укупног резултата, показао да већина 1 студената нису начисто са појмом

логаритма (многи су учинипи ову грешиу; лог (а .в) лог а . пог в и слично), а скоро су ce сви збунили када су видели да оперишу бројевима који нису цели, дакле обратно од система »адатака д&заних у средњој школи. Све то доказује недостатак рутине при изради задатака, као и незнање елементарних радњи. Нлвоформпрани кружопи на I голини грађевинског отсека, као н демонстратори којп им помажу, црпе m овога колоквиЈума огромна иокуства: граливо из срелњв школв мора се у најкраћеи року сАвладати, а оам рал кружока мора се повећати у толнкој мври, ла би огромна већина стулената мотла дати испнт из матиматике у првом року. Међутим, ново<ћормнрани кружопн су тек јеланпут илп двапмт састанак. » некп од аиз ioro ни јелиом иису имали пун број чланова на састанку. Ако тај лео кужока и дал>е настави са нвурелним олржавањрм састанакг, иетиспиплином ц слично. они ввће моћи отекивати ии најмав.н успех.

Суботички Нестор ° ' етуД. Јрађ. те^ни^«

БРОЈ 17—18

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5