Студент

ПРОРАДИО ЈE OБНOВЉЕН ЗАВОД ЗА ЕПЕКТРOТЕХНИКУ

" Завод за електротехшгку и-ма три лабараторија за вежбање студената: лабораториј за електрична мерења, за иснитивање слектричних кашина и лабораториј за тетелефенију и радаотехнику. Пре рата вежЈбати су у првој Лабораторији електричари, машинци и технолози, у друуој елекгричари и машинци, а У тррћој само електричари. За време рата електро-техничке лабораторије мшго оу страдале. У почетку окупације Немци су изнели четнри пуна камиана најбољих и најскучтоценијих електричннх инструмената и апарата у приближном износу од један и по милион предрагних динара. Највећу штету је претр, пела лабораторија за електрична мерења. При крају рата Електротехнички завод страдао је и од бомбардовања. Шеснаестог априља 1944 године погођена је зграда Техшичког факултста. Тада су разорена нека одељења Завода, а на свим осталим полупани прозори и изваљ.ена врата. Овога пута настала су оштећења и у крупвијим објектима, као разводним акумулаторскигм батеријама, електричним машинама итд. После ослобођења, са почетком предавања, школске влаоти пре-узеле су кораке да обнове универзитетске заводс и лабораторије и да их оспособе за рад. Тешкоће су бнле двојаке: требало је исчистмтн одељсња преко којнх је прошла ратна пу 'тош и средити преостали матерпјал, с једне стране, а с друге стране требало je поправити оштећени инвентар а нестади и уииштсни заменити ловим. По првоме послу оообито ми је задовољство да се овде истакне сввсрднб су нас помогли студенти. Они су орга.низовали раднс екипе и са младнђским еланом, под руководством свога 'колеге Фрање за кратко време су довели у ред све наше лаборатошјс. У другоме послу тј. у попуни изгубљеног инвентара тсшкоће су до сала савладане сам,о једним малим делом. У земљи су набављени од неких појединаца по нски инттрументи п апарати који могу послужити за вежбе, добивено је такође -иешто од војних и грађанокнх власти што је нарочито корисно послужнло лабораториш за телеграфнју, уелефонију и ралаотехннку.Али све је ово још недовољно. У више махова састављени су спискови потребнпх електрпчних инструмената и апарата, и покушава ла ”.е тај материјал добије из савезничких држава или пабавн из илостранства. Надамо се да успех неће ни са те стране изостати. мада до сада нисмо још ништа добили. Електротехничкп завод нма.о је несумњиво пре рата најбољв опремљене лаборатофије на нашем факултсту. Студентп електротехнике, после хемичара, проводнли су у лабораториским вежбама највише времена. Пра.ктичан рад је од највећег значаја за електро техничког инжнњера и главна брнга Електротехннчког отсека је сада да своје лабораторије што пре оспособн за рал. До сада су пра.ктични ралови само делимично обављсни и нису још нн из далека. достнгли онај обим који cv имали *пре рата. Прва је прораднла 'лабораторија за телеграфију, телефонију и радио технику, а одмах за њом и лабораторија за нспитивање електричних машина. Лабораторија за телекомуникацију је најскорији огранак елекрто техничког завода. Створена неку годину пред рат, она се још увек налази v првом сталијуму свог развитка, тако да јв за попуну њеног инвентара потребно Учиниги још веома много. Лабораторнја за испнтивање електрцчних машина била је пре рата веома добро опремљена. За време pata претрпела је најмање штете; машине и електрични завод остали су недирнути. Сада јој недостају само неки инструментн и справе, а на прџоа мссту ватмегрц и тахиметри.

Лабораторија за електрична мерења има.ла је највећи инвентар. Кроз њу је пролазио највеђи број ђака. У њој су поред електричара вежбали још и машинци и технолоои. За воеме рата она је највише страдала. Три акумулаторске батерије које су је снабдевале струјом биле су озбиљно оштећене и избачене из употребе. Поврх тога као што омо у лочетку споменуљи Немци су изнели из ње све електричне инструменте и апарате. Ипак рад на обнови и озе лабораторије сада је главним делом завршен. Пре кратког времена замењене су плоче на акумулатороким батеријама од 24 V на 250 V уз свесрдну noMoh стручног особља Министарства Поште. Тако је најзад и лабораторија за елекгрична мерења скоро отпочела рад. Услед недостатака инструмената садашњи програм вежбања је нешто оскудннји од предратнога, али се надамо да he се временом, са попуњавањем инвентара лабораторија, он све впше развијати. убрзо достићи предратни ииво, па и ппсмашити га.

Инж. Влад. ЈовзновиК, професор уннверзlггета

Студенти на контролној табли

СТРУЧНА ПРЕДАВАЊА НА РУДАРСКОМ ОТСЕКУ

Отручно удружење студената руда.рстгва је уз помоћ одсљењв, за обуку кадрова при Мкнистарству рударства ФНРЈ, старешине отсека г. професора Милана Луповића, другова инжењера и геолога Гволошког ииститута у Београду, због недостатка стручнв, како оппгте тако и посебне библгаотеке. органжовало цивлус предавања из области рударства. Цнклус h-e обухватити осам прешр-вања lioja he ое одржатп једном нсдељно на Техничком факултету. Прво одржада предавање је ..0 нагаем рулном блату“ где је друг предавач, \Гилан И.ттнЕ геолрг, у врло кратким и јасним иртама оцртао стање нагаег истрошеног рудног блага, као и стањс наших реверви, о комс још нема довсљнс података. Сладећа предавања ићи he овим редом: „Савремено истражшвање рудних налааишта" Просен Драгутин. геолот; „Рударство кроз ве-кове“ инж- М. Ант. Каблишка; „0 спо.љашњем и подземнле! добијању рудног блага“ инж. Б. Стојшић; ..Ветрење п безбелност гада v рудни.цима“ инж. Б. Павловић: „Оплемењивање руда“ ннж. К- Чукљассв: ..Рударгка економ.ија и пла.нирпње“ инж. Војин Драшкопи: „Проблеми савремене металургиЈо" Др. инж. Бранко Божић.

Почео је шоферски курс

Почетком ове годнне извршен је упис за шоферски курс а 27 фебру* ара отпочоо је рал. У 19 часова амфитеатер Техничког факултета био је neh препун стулената који су дошли да научс како се управл>а моторнни возилима. Кратким и јасним уводним предава. њем инжењер 'Борђевић је упознао слушаоце са начином одвијан*а курса. Теориски део курса трајаће два месепа. Посше завршеног теорис-ког дела курса полагаће се колоивијум из пређеног градива. Они курсисти који положе колоквњјум приступиђе практичном делу курса, управљању моторних возила. После завршеног курса, полагаће се гаофероки ирпит и оваки студент којн га успешно заврши добиће аматерску лозво-лу за управљање моторним возилнма. Схватајуђи значај и корист овог куроа сви студеите ће се старати ла ra сврше са што бољпм успехом да би кроз неколико месеии на прузи Шамад —Сарајево практично користили знање стечено На курсу. И. К.,.студент технике

Из наших економских организација и потпорног удружења Како економске секције факултета да помогну рад Потпорног удружења студената

Потпорно удружење студената Београдског универзитета. као и прошле године, тако и ове школске године одиграло ie и одиграва значајну улогу v економском збрињавању сиромашних студената. У зимском семестру помоћ је износила 1.157.783. динара, Од тога Је додељено V храни 706.388 дин. а v новцу 451.395. динара. Поред тога Потпорно удружење има за задатак да извоши исплату за 300 студената којима cv додељене полу-стипендије. било v хра_ ни v мензама или v новцу, од Министарства просвете и за 300 студената v истом износу и на исти начин коЈе cv додељене од Претседништва владе Народнс Републике Србије. У том свом раду који је по обиmv доста велики и сложен имајући v виду да тај посао сами студенти обавља Ју. било је доста тешкоћа а и пропуста. На почетку ове године Потпорно удружење није моглода нормално настави рад v књиговодству због гоешака и заостатака v току прошле године. У овој години приступило се коначном vрећењу књиговодства уводећи једнообразни систем, тако да ie доса. да то потпуно сређено. Било је каткада.и слабе координациЈе рада са самим Економским одбором, јер се већином директно решавало са економским секцијама по факултетима. Сада се рад Потпорног удоу жења усклађује у сагласности са Економским одбором. Те своје недостатке Потпорно удружење може лако отклонити и оно их отклања. и пооблеми hhcv v њему већ v правилном решавању економских секција по факултетима. Када узмемо v обзир огроман број студената који примају стипенлију. број студената који нмаiv полу-стипендије од НР Србије и 6ooi студената поимају помоћ од Потпорног ‘удружења, видимо да се секције по факултетима MOpa.iv озбиљнб позабавити питањима правилне расподеле помоћи и оешавати их доследно преко ооганизације НСО-а. удубљујући се сваки nvr v питање сваког појединца коме се додељује помоћ. Чињенииа ie ла се може наћи студената коЈи примају помоћ са ви " ше страна, а да о томе не знају економске секције по факултетима. Врло често доста велики 6poi студената не поднгне додељену помоћ за месец дана па и за два месеца. а после тога тражи да mv се то надокнади што ствара велике тешкоће v финансиЈском пословању. а удружење ie v немогућности ла то изврши. Тада долази До обЈашњавања и непожељних сцена. То могу и морају да реше еко_ номске секције по факултетима; или том другу није потребна помоћ. када ie не подиже и не интересује се за њу (економска секција мора то да зна) или таЈ друг није ни обавештен ла ie добио помоћ. што ie опет nponvcr економске секпије. У првој половини месеца марта Економски одбор поставио је, а и организоваће преко економских секција по факултетима ревизију 600 студената за које плаћа храну или лаје v новцу Министарство просвете и Претседништво владе Народне Републике Срби Је. као и оних студената који примају помоћ од Потпорног улпужења. Треба коначно видети који то студенти примаЈу и помоћ и стипендију, или помоћ од Потпорног и полустипендију од НР Србије. и који cv то студенти који на време не подижу помоћ и зашто. Дко има студената којима ie недовољна по_ моћ од Пртпорног или полу-стипендија v храни или v новцу. онда треба њихово питање решити додељивањем стипендија ако имају услова за то. или ће се пак повре_ мено помоћи и већом сумом ако cv случајеви хитни и постоји потоеба за то. Овом ревизијом се хо_ ће да се коначно има преглел тих случајева и да се евентуалне неправилности отклоне. * Овај задатак се може лако извошити прегледом спискова стипенлиста, спискова студената који

прима.ју полу-стипендије од НР Собије и спискова којима се додељује помоћ од Потпорног на дотичном факултету, Уколико неки Факултет нема тачан ггоеглел треба тражити помоћ од Економског одбора. Све случа.јеве оних који примају помоћ са више страна достављати Економском одбору који ie надлежан да то реши. уколико постоји нарочита потреба. Све нео. поавдане случајеве студената треба позвати на одговорност пред оогаиизацијом НСО-а. С друге стоане треба користити сва срелства да се студенти обавесте на време коме је помоћ додељена. Уколико неки студент не подигне по моћ у току једног месеца он губи право на н>у и долази v обзио тек за идући месец. Економске секцијс по факултетима не смеју да дозвоља Baiv ла студенти накнадно после одрећ.еног рока траже помоћ и ла се диоектно o6pahaiv Потпорном удружењу, јер такви случајеви стварају пометњу у пословању и Потпорно удружење не може v таквим случајевима исплаћивати. В. М.

Оснивање управе студентских домова и мензи

При Министарству Просвете Народне Републике Србије образована ie 13 фебруара 1947 године Управа студентских домова и мензи. Та управа отпочела ie са радом 37 фебруара. чиме је велики део организационог рада пренешен на њу, док ie досада те послове обављао Економски одбор НСО-а. Економски одбор и даље he се бринути о стању по домовима и економским питањима која из тога произлазе, али he остварити пуну координацију рада са овом Управом преко својих чланова и сза питања решавати преко ове Управе. Управа студентских домова и мензи има као главни задатак да у току ове године изврши све при. преме и организује пословање у циљу цеитрализације снабдевања студентских домова и мензи, финансијског пословања, превозних средстава и осталог, слично једном трговачком или задружном предузећу. како би се смањили ре. жијски трошкови а обезбедила једнако добра исхрана v свим домовима и мензама. Управа имасвоie чиновнике и стручњаке који he се посветити овим питањима и још у току ове године омогућиНе Д& се скине брига студената у економским пословањима за студентске домове и иензе.

Преглед помоћи Потпорног удружења за јануар и фебруар 1947 год.

Бесплатна менза за 407 студената Медицинског факултета

Паша свкција има важне задатке; уггознати у, поапуносги екх)но.м-ко статне оних студената на факу.тггету, остварнти татну и преглелну евиденцију ла 6и се номоћ свих врста могла пра.вилно и благовремено до ieлити онима ко.уима ie најпотребч"! аАли не можемо pehn да смо у овоме нотпуно успели, јер у понетку нису планови ноше секције за<интереоовали пелокупно чл-анство НОО-а за решавање екоадомских проблзма, те су се тако и дешавали пр>пу.--ти и грешке у додељивању помоћи. Зато со у последње време расподзла помоћи врши на ко н ферешт и U м а груна. на предлог већине. Овгкав рал не ОЗ.МО да ie за<ннтересо«вво ее.ТГИIКИ 6po.i студена.та за рад наше секниуе. већ ie дал и позити)Вlне neзултате. Наша сскнија у свом досадашњгм раду поститла је и видних успеха. На понетку голигне 45 другова секција је сместила у дбмове. а за неколико стотина Лјрутова, проотађени cv при'Ватни сталови- У току семестра 407 студеиата уживало ie бесњлатну храну (само незнатан 6poi од тога naahao ie 50% јевтиније), лок је 115 другова добило помоћ у новц7 у виоиии од 200 —500 дшнара. само у .једнрм месецуДа би ce студентима II годиие омогућило да у почетку семестра от-

почну са а/натомсжи'м вежбаlма, бало је потребно набавити ввћи број белих мантила, те i* наша секција тобила од наших Народних влаетн и Црввнот крста 973 мантнла. Tanobe ie наба-вљеиа велЈИ(ка копичина бонова за одоћу и обућу. Г)д Оделеша трговинв и снабдевања. Ш реона добивено ie само у два мзха 3-353 бона. Сем тога рааде-вено ie 50 оијалица. 153 бона за кожша пвпцета и 1.860 бонова за по пола кубног метра дрва. Сиромашннм студентима подељена је велнка ко.титнна с-аеhe н обуће: 220 хаткиша. 39 зимокнх катгута, 63 ноткошуље. 226 шатова, 105 пари чаралта, 48 пари рукавлпа, 64 прслука, 74 блуза и 51 џемттера, 56 пиџама и опа.ваћ tnra, 12 мантила и више пари веша. СНих дана добивена је ,к>ш једна ко.тн шна одеће и обуКе за стпромаптне студеште и веК oe пристушило раслодели- На кра.ту треба наглаоити да у раду свкције није у потпуногги оствареиа. потребна експедитннногт, што у многоме завнси од редовнот дстажења студегната на вежбе и тгретавања, због чега се понекад и лешава да бонови и роба чекају на оие ко}има су намењени.

М. Фунтек, ст. мед-

Државна комисија за с типендије НР Србије

При Претседништву владе Иародне Републике Срби/е образована ie Државна комисија за стипепдије. Koia преузима на себе питав организациони рад v предлагању за додељивање стипендија за студенте са територије Србије. Како буџет за стипендије за 1947 годину није v потпуности исцрпљен. могу студенти сиромашног стања и лаље подносити молбе за стипендије. уколико cv са територије Србије. Молбе треба да cv адпесиране на Претседништво Владе ИароднеРепублике Србије Државној комисији за 'стипендије. а предаваће ii / * V' >

се преко секретари.јата факултетског руководства НСО.а, који he те молбе слати Универзитетскох одбору НСО-а. одавде Државној комисији 6а стипендије. Заинтересовани студенти треба да траже ближа обавештења од руководства НСО-а на факултету. уколико жепе да преко факултета траже стипендије. Стипендије се могу тражити и преко Окружних народних одбора свога сталног места боравка. опет адресиране Државној комисији за стипендије или пак пре. ко других организација KOje могу предлагати за стипендије.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУ Д Е Н Т

БРОЈ f7 —18

Техшгчки 119 50.695 124 60-974,50 111.639,50 Медаџкнски 129 48-035 198 81.971 130.003.— Пољ-шумароки 187 69-700 106 50.940,119.640— Филозофсви 56 21-500 87 39-96761-467— Празки 41 1S.685 44 21-926,50 40.611,50 Евономски 71 25-Г25 49 23-551.49-373— Ветеринароки * 42 17.810 33 1 12.34430.151— Фаркадеутоки 7 2-100 26 11-210,50 1.3-310,50 Т60.ТГОПГКИ 6 1.6 10 3 1 -390. 3.00 Ј Ли1кпгвна авадвмија 8 3-800 23 10.817,50 14-617,50 Випта пед. пткола 21 8.&Ч0 12 5-993,50 14-881,50 Музичва акадвмн.ја 19 9.VT0 9-500— Укупко; 706 27 7.050 705 321.085,50 593-135 с 0 ОБЈАШЊЕЊЕ ТАБЕЛЕ: прва колона — број студената који су примили помоћ у новцу; друга износ; rpefca — помоћ у храни; четарта — износ; пета укупан износ помоћи. —