Студент

Колико иалости и колико иичшг иесуздржаног смијеха нз читаво’ Прузи, на огромној реланији. код свих бригада. код свих градитеља. код сељака, радника, средњошколада и студоната; колико полета и јуриша. пребачених норми. упорности и несаломљивости! И колнко Пруга била наша. наша лична сворша. како смо за њу ос : ећали! Она је расла, добијала своју потпуну опрсмт пред нашим очима. пашнм рутсама ватана сваким даиом све љепша и већа! Ми смо одваљивали камен, носили тнинс, гурали колица. једном рјеч : у. ми омо подизалн Пругу- У тој свакодчрвнот иапорно! бици челићиле су се наше мигаице. ос>ећ'ало се како се груди широко и слободпо надимају, како мисао постате јаснија. прецизна, оштра: како ћемо се вратити. стати. пјслати још боље за добро људи. Мно го смо видјелн -И научнли смо, бол>е пскуством потврлили. да >е Човјек снага велика. још већа кад ’е слоболан. нсспутан, да љгговим намјерама.’ окретности. интуинији. херо;ству нема гранипа; Iер таклв се Чов : ек развитао мећу нама, горостасан по овојој јачнни и племснитости. али не појсдиначно ми смо га спеталн све чешће у колективним омјерпма, сретали смо га У нагаи.м напоштма, побједама; помало. с великом радошћу. н сами откпивали да смо друкЧНIИ, да 1е у пама смртну осуду већ доживјело све оно што не вал>а, да радимо што нпаче пе бп радили (не зато што не бисмо хт ; ели. него штс смо тако билн васпитани). да скидамо теоет са друптх да би им било лакптр. да осјгћамо безгоаничпо заловољстно кза тако палимо У нпвом времеиу, кад 1е човјск брат. разумљиви су такви и поступтти и подвизи. У Петот сараlевскоl бригади срео

КУЛТУРА НАУКА ВУК КНЕЗУ МИЛОШУ

зш КНЕЗУ

(ОДЛОМЦИ ИЗ ПИСМА) У свом дјелу о мпачнпч странама Милошеве владавнне и у знамен\итом писму инезу Милошу, које претставља најсмјглије и најпочетније писане странице у српској кљижевности, он је (В. Ст. Караџић) Оацио живу свјетлост и на проблеме иа које се јавно само љубазно смјешкао. Милован Ђилас

Опет на кратко да кажеи, с владањем Ваше Свјетлости нико тамо није задовољан, ама баш нико, осим два ваша сина; а и они да су мало старији. може бити да би билн незадовољни, као макао ко доу ги. И што се год ко чини задовољнији, и чешће виче: »Да бог живи Господара!« »У здравље нашему Господару!« он је незадовољнији, па се само претвара да би везадовољство своје покрио. Ал и опет Нд треба мислити, да су вви они, коlи су незадовољни с владањем Ваше Свјетлости, непријатељи ваши. Ваша Свјетлост добро знате, да од ваше супруге нико није незадовољнији с вама и с вашим владањем; али опет ви ол ње немате бољег пријате-ља V Сроши. Ваш брат Јефрем незнам је ли Је с владањем Ваше Свјетлости што задовољнши него икакав чиновник; али би он с;утра за погинуо; а тако би се исто могло казати и за млоге чиновнике. А и осим тога ја мислим. ла би се, по правди и по обичном људском. Р« зуму судећи. слабо коме могло ПОИМИТИ за зло што к незмовољаН; јер да вам управо кажем, вл а дање је Црнога Ђорђија за чиибзнике и за све занатлије љУДе било млого боље ол вашега, па сте се и ви сами против њега бунили, гтр вн -на мјесту макар данас да сте ви на . кога чновпика ту, ако не бисте ои ли више незадовољни него што 1е он, заиста не бисте мање. А сви ваши чиновнипи и подручнипи имзју српе, разум, жељу, вољу и све остале стоасти и душевна сво|ства као год и ви. Јер су они истн онаки људи као и ви што сте. Ја се надам. да Ваша Свјетлост као сваки мудар и разуман владалац, желите своје подручнике, колико је год ОД стоане ваше могуће, задовољне учинити. За то се усуђујем прекорнп пнзначитн овће, како ја мислим, ла би се поменути незадовољници задовољи.н могли. Најпре ћу да кажем, као за правило, по коме ће ми се о све.му осталом судити моћи, да је свакога владаоца права полза само оно, што је полезно и за његов народ; а што је год његовом наооду на штетУ, оно ни њему Не може бити никако на праву ползу. Озога правила држаће се ,ја мислим:

-1 Ваљало би дати народу правицу, или, као што се данас V Евоопи обично говоои, конштитуцију. Ја овде не мислим конштитуцију француску или англијску или нову грчку; него, отприлике, да се одреди начин поавитељства и правитељства да се постави (по ономе ферману илп атшпорифу); је-р ко вам год каже, или одобрава, да другојзчије бити не може, она! вас вара и на зло навоаћа; да се сваком човеку осигура живот, имање и чест; да свак свој посао, који никоме није на штету, може радити по сво|ој вољи и по својој вољи живити; да сваки човек зна шта му ваља чинити, да се не боји ни вас нити икога другога: да нико никога не може на силу натјерати да га служи; да се тврдо зна који је чиновник старији, који ли је млађи; да се без правога узоока и без суда не може натјерати да се против своје воље прими службе; и да сваки чиновник, кал му буде воља, може службу оставити. (Ово би правило било нужно само за данашње стање чиновника, а како се чиновнипи у боље стање попразе, онда ће се слабо ко службе одрицати а још мање поимљеиу службу без особитих узрока остављати). А док се год ово не постави нли

не утврди, дотле се не може ни о законима нпшта управо радити, како год што се не може кућа нити икака друта зграда начинити, док јојо се најприје темељ не постави. У оваким догаћајима нити се треба уздати V султанов берат. нити у оне народне акте и заклетве, а још мање V момке и солдате и V гарду. Ето У наше вријеме имамо у Европи примјера како народ збацује и прогони своје краљеве којима је краљевство остало бог зна од колико дједова; акамоли V Србији. гдје сви људи знаЈУ кад сте ви били као и они што су и могу казати да су вам они то господство и сву власт и право, које мислите над њима да имате, купили својим трудом и имањем, својом крвљу и са својим робл>ем, и да вас они није:у својевољно изабоали него на силу, по вашој вољи, погврћивали (ја ово сако наговјешћујем Вашој Свјетлости, ави боље од мене знате шта је народ и како свако у сваким догаћајима Vмије говорити, само кад влст добије); т, гдје ви никако нијесте сам прави господар ®д земљв и од народа, него имате над собом два велика дара, који не ногу с једнаким срцем гледати да се народ на владање ваше тужи. Што се пак ти»е момака и солдата и гарде. ја мислим тешко оном владаоцу који за то држи момке и солдате и гарду, да га чувају од његова народа! Владаоцу треба дв је најве-

ћа обоана V нашој земљи народна љубав, задовољност с његовим вла дањем и увјерење, ла му (т.ј. народу) по смрти њетовој само горе може бити, а боље никако да не може. Полза лравитељства тако је велика и важна, како год и народне правице. Да је погледамо само с ове три стране: а) Данас V Србији правитељства, V правоме смислу ове ријечи, нема никаквога, него сте цело правитељство ви сами. Кад сте ви V Крагујевцу, и правитељство је у Крагујевцу; кад сте ви у Пожаревцу, и оно је у Пожаревцу; кад сте Ви у Топхидеру и оно је у Топчндеру; кац сте ви на путу и оно је на путу; и да ви сјутра сачувај Боже, умрете (које једном мора бити) умрло би и правитељство па онда којн би био јачи онај и старији. Управо сад да вам кажем, ја сам, док саи био тамо, кад се год Ваша Свјетлост побољели, моо од страха да не умрете; јер знам шта би онда могло бити и ол ваше сћамилије и од ваши пријатеља и приврженика. в) Најмудрији владалац, који је

макар све вријеме своје младости провео учећи се владати, опет не м°же као пгто треба сам дожавом управљати, једно за то што је за једног човека тешко и једнога малог села свим пословима управља-. ти као што треба, акамоли читавом земљом и народом; друго, што »четири ока боље виде него два«; а треће, што је и најмудрији и навученији владалац оцет човек, подложен свим страстилlа и слабостима л/удским; па би могао у љутичии или. у каквој другој овакзој стра-сви коме криво учинити, или по атару, на општу и на своју штету, а на особигу своју срамоту, дати коме онаку службу која није за њега, на примјер: могао би поставити јежа ла носи оитне књиге и гласове, или курјака да чува овце, или магарца да суди о вран,ч и славују ко од њи двога лепше пјева итд. Хоће ли и могу ли људи допустити да јелан има све: и власт и господство и богатство и чест и славу, а други нико да нема ништа? А ко то на оилу притисне и присвоји, он мора једнако V стр> ху живитн; јер сила довијека не може трајати, а што се год на силу узме и држи, то свак има поаво на силу и преузети.

Вук Стефа шизић КаРаџић

РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА

ЖИРИ, КОЈИ СУ САЧИЊАЗАЛИ КЊИЖЕВНИЦИ ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИЋ, ДЕСАНКА МАНСИМОВИЋ, МИЛАН ДЕДИНАЦ, ДУШАН КОСТИЂ И НУСРЕТ СЕФЕРОВИЋ, ПРЕДЛАЖЕ УРЕДНИШТВУ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА“ ДА СЕ УКУПАН ИЗНСС РАСПИСА НИХ НАГРАДА, У ЈЕДНАКИМ ДЕЛОВИМА, ДОДЕЛИ: 1. ЛАНЦУ АЛАДИНУ, студенту Академије ликовних уметности, за песму „|рсту“; 2. РАДУ ФЛОРИ, студенту филозофије, за песму „Вече V Банатском Новом Селу"; 3. ПАВЛУ БР 0 3 У. студенту филозофије, за песму „Иисмо са Пруге"; и 4. ДАНИЛУ С. НИКОЛИЋУ, студенту прсва, за причу „Удзрник без руке“. ЖИРИ СМАТРА ДА СЕ НАГРАЂЕНИ САСТАВИ МОГУ И ОБЈАВИТИ.

(По Омладинско / прузи)

сам Мулију Хашаревић. Она 1е слаба и њежна, ралпнна. У једном 1е дану пребаштла 6 кубних метара земљс (12 вагонета!). увијек је нстичу као најбољу. Она оболи. Шаљу 1е у болннцу. Б,lежи. враћа се V брнгаду узпемнрена: ..Како ћу то да надокнадим претећићр ме!“ Али болесни припалату болннци. Мулпја ће стушттн у наше радне редове чим оздравп-IБоl те слична (а колико таквих има!). но тнутрашњем жару који 1е руководн, Симка Тасић, из Тртшаесте бсогпздске бригаде, коlа, иако осјећа болове. никоме неће нпшта да каже. само ла би остала на ралилишту. Читав један свијет се ту бори. спремап да себе ла. не штедећц се- У тоl бригали иека дпутарнпа 1е рекла: ..Дапас смо оборнли велики. стпрн храст. коlи нам је био на нуту. Нисмо али сад смо видlели шта све можемо. колика нам 1е снага“. На Прузн се марљиво учп- У Осмоl нстапско), срсдњошколскоl бритади прсФ. Црнобори Јоснп лостао 1е удаћник: он не помаже само својим ћаштма V савл°Кивању школских предмета, већ. безграничном вољом, зателно са њпма. утпре пут наше ■ пећне бгдућности и на босанском камепу и на изгралњи мостсва. вјестан в°лнке задаће на великом дјелу. П V студентским бригадама 1е тако. Основан : е читав низ кружока, курсева. Ево професора Владе Видозића, ко ; и предаје фнзиолошку хеми-

Iу. псоФесора за упорелну анатомкју и систсматику животиња Опасоја Гарзичића, којп са својим студентима учествују у свнм биткама око савлаћиваља терена за ивгралњу Пруге, у борби за ликвиданшу пспита, за подизап.е знања студената. за нов однос измећу ћака и наставникаТако 1е свуда: једниство мислн, осјећања. акпије! Р1 када ме, гедном. довео пут до Ооме београдске срелњошколске бригаде, на табли !е било, мећу осталим, исппсано: 8 аугуста најслаби1и на раду Алексевски Петар. 12 аугуста најбољи си. у пијелој бригали! Шта то значи не може се тек тако казати; шта је он проживио н шта прсжквљава, како |е мислио, како се пренуо, како је радно: то 1е поглавље о новом схваћању жнвота и њогове ствариости. нове пснхике ко!а се шири и развија- А како су само бљеснуле очи Панче Спировског .двострукот ударника из Друго скопске бригаде. када 1е причао о 'својим друговима-уларниппма из његове тројке Михаплу Иваровсвом и Богољубу Антићу. Он Је говорио како с њима пребапивао иорму и до 400 посто. како су упростили овганизапију пала. Свака његова оијеч потвпћивала ми !е ла !е Поуга ушла у њега. да он крптпчки св ; есно размишља о сваком свом поступку, скромно прппису!ућн усшехе пијело! бригади. Одјекивале су у мени његове посљедње ријечи: _3наш, друже.

!а тако волим агпоиомшу. земљу, село. оељаке- Студираћу агрономију“. И ја сам знао, по његовом тону и озбиљностл осјећао, и тамо ће он бити, свакако. мећу најбољима. А како ме само изненалпо малишан. курир при штабу некег прногорске бригаде. који је стао насред лољане као да је жели и очима и рукама обухватити. како ме >е само изненадио! Ту јс било шшго неписме■них, обављао >е свој посао апалфабетски течај. И када сам из његовнх уста слушао познате стихове: ..0 сањао сам да су отворене све каппје света и да се црвене заставе ВИ!У из свих лука. Сањао сам епоху у којој је једина монета постала радничка рука“. нпсам могао а да не запптам: Па како ти то? (Он прше м;есен дана није знао да чита и пишс)Научпо сам ја слова! Лоста ме муке стајало. али лобро Iе. треба тоТако каже и наш комаплант- Он се ућута мало. гледа:\'ћн V хаотнју на кпк>! су билп стпхпвп. А ову пјесмнпу донио нам је двуг из кулгурно-поосвјетне Сектшје. Мени су лали да јв научим. Лијепа пјесмипа И пошао оам даље. И разумио сам.

као п сви ми уосталом. какве св стваии овде. на Пруаи дешавајгу. Схва ћао сам н>ихов дубљи смисао. њихов огромни значај у нашем васпиташу: од неписмених ствараЈУ се песменл, од стидљивих људи слободни, од слабих јааси, пркосни, поиоспи; тисуће н>их кош су опремли да снстематски раде. да сваки поверени посао до краја спроведу. Кад влак затутњп код Ла-шве Спутницн ће се љутитн што он стојп, што се не креће) виде се мшсерн обавигени прашином, бшели, кра! огромног камења са дрхтавим компресором чије оштро рило улази у стшену. Многи су ударнпнн. значке им бљеште на с\-ицу. Они, тако. изгледају као гоопоошри планине. ријеке Босне, као љули кол’и су ушли у утробу земље л тамо много што-шта открили, овладали њоме и читавом природом. Погледам горе: тамо столп он. велик д силан, натп Човјск. и крни пут за иови влак. за нови живот. за парод. за Тита! Ки брза ри)ека, ни дрвеће, ни камен. ништа ис може да заустави буицу младе ослобоћене снаге! Омладина свих наших народа пружила си је руке на радном фронту. На Омладинскол прузи се куле та-кво братство којо вишо нико не може да разори. То те братство кала се и са ..срећом и болом“ сећаш друга од кога си сада далеко. који )е У Македонили. Хрватско! или др\тдје. и којн се исто сјећа Пруге, другова, тебе! И долазиш до блиског и драгог сазкања: љубав со у теби гомнла, сузе потсггу кад сретнега. кад загрлиш кеког с ко : им си гадио. ншао наирплед. пббјећнбао. изграћивао своју земљу. А опа ће бпти све већа. уви.јек волика по гаирини дгше. по замаху срца снажна и непобледнва!

Пзвао Бооз

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 32