Студент

АКАДЕМСКО ПОЗОРИШТЕ НА ПРУЗИ

На голишљо] скушптлни Културпог друштва Рдржаној вра]ем шкод* ске године 1946/47 НзНесени су многи проблеми постојоћих секција, а у вези с подизашем квалитета рада на културном плану нашега s’ниверзитета. Тако је констптовапо да је један од услова за подизање квалитета приредб ТЈ устаљеше чланова поједицих секцнја и сталан прилив одабраннх најспособнијих снага у смислу рогенерисаља групс. односно, да је један од услова за подизање квалитета аматерства формирана, устаљена група која ће плански радити на свом усавршавању, која ће стицатн знања и аскуства. Руководство Културног друштва, образовањем културне бригале. за одлазак на пругу Шамац —Сарајево. мислило је. између осталог, и на ову чињеницу, знајући да ће једна турнеја донети много новнх зниња. драгоцењих искустава за даљп рад, једно велико обогаћење које ћв утинати на развој аматерске долатности на ндцЈем Униворзнтету у претстоЈСлОЈ годнни. Програлт за турнеју по Смладинској прузи спреман је у ери јулских нспита. што је захтсвало ол чланова позоришта велнку дисциплину, самопожртвованост и показивалп љубав према својој организациЈи и позоришту. Јер читава два месеца пре одласка на турнеју. одржавале су се свакоднсвне пробе, ранпм јутром и увече дубоко у ноћ. Набавка техничкнх потреба за туриеју: декора, реквизита, костима прбтворнла је Академско. позориште у кошницу. Одласии. доласци пуних руку на око смешних ситиииа п-у апотекарских флашица. ексера, чиода и вештачког цвоћа дг- пегло. чункова, брала, бркова н кипова милоске Венерв. Програм, спремљвн за туриеЈу састојао се из „Комсомолаца и Горбатова. који приказује како се волело и борило за остварење социјалистичко државе. од два к-дмада Чехова и јелне драматизаиијо отломк? из романа Островског „Како се калио челик“ одломка којн приказује радпи логор омладинаца на изгралљи пруге у Бојарци. Прве претставе на Прузи псказало су пеекономнчност целе бригале која је имала миого већи поограм но шт п га Је могла дати у Једп>)м вечеру. Из тих разлога, тт према новим указаннм потребама. Културна бпнгада је подељспа на лва дела: музички и драмски. Раздвојила се и пошла на две стране: ол Зенице према Добоју и Шамцу ишао је оркестар и секција наролних нгара, док је Академско позориште пошло према Сарајеву. Успех претстава АкадемскОг позоришта био је аадовољавајући. То доказује, пре свега дужина турнеје, која се на захтсв Главног штаба продужила много више преко предвиђеног рока Академско позориште провело је на прузи 40 дапа. дајући свакодневно претставе, с кеколико изузетака, док су остале екипе, остајале 10 —15 лана највнше. Чињеница да су члановк Академског позоригата били гралитсљи пруге Брчко —Бановићи. учннила ј« да },е дисцдплина, одноо лр.\това т позорншту био на висини радне брпгаде. што је условило јелон пписан и топао однос са бригадирима у коме треба џ тражити један од разлога успеха турпеје. Мпогобројна писма бригадира Дкадемском позооишту, топао дочек, позлрави са рааилишта када би позориште прошло возсм или камионом поред бригада, којнма је већ давало ппетставу. сзв су то залоге успеха турпеЈе, љубави и симпатије коју ужива Наролна студентска омлалина међу широким иасама омладине. Да је програм био близ<:к публипи и да су гралитељи пзгели са Пруге успомену на Академско позориште, можо ла илуструје јелан случај. У Врању. V коме се снима наш уметнички Фклм ~Г/Офка“ „г V коме учествују неки члаиови Академског позоришта. ушао .}« \ Iедну берберницу човек повезапе главе тражећи од беоберхиа ла му иавали болестан зтб. (Још се понегле дешава да је берберип налри-л л кзр.) Један омлалииап гралитељ Ппуге. који јв ушао ла се обрије иочео Је слатко ла се смеје овом поизору Упнтан зашто то чини олгочопио је: „Ех, ла си ти видео оно што Је студентско позоришта изволило на П”-'зн ннкал не би дошао бсрберину да тп ваДп зуб“. За само Академско позориште турнеја по Прузи има огромног знача-

ја. Од пеуких стулсиата гматера, турнеја је направида малб сгручњаке електрцчаре, сценаристо, декоратере, саградпла чнтав хвхничкц апарат, који у Београлу нити Је постојао нити бн се тако брзо нзградио. Још внше. отворила им јс љубав према послу и вољу да стекну више знања, обогаћени једним воликим искуством. Од првнх оргапазапија претставе за чнје извођоље и припреме било потребно 5—6 часопа. које су им.глс многд пропуста и утнцале на квалитет прпредбе, одржаваљем спакоднсвнпх кратких слстанака нопосрелно после претставе раДи цсправљања грешака и усавишавања оргапнвације прстставе, дбшло се до последњо претст&ве на коју је позориште због транспортв стигло на сат, пре почетКа и која је тако припремљена ла ЈоЈ ни једна ситница није недостајала и била снабдевеиа свим потробнпм стварима. од агрегата и рефлектора. до на лнцу места саграђене гардеробо са кантом воде за дешминкоппње глумаца. Турне Јом по Прузи, Академско позориште је стекло много знања п искуства. саградило један гопао мећусобни одиос. нзградило осећаше одговорностп и експедитипиостн у раду, свест да Јо рад у поаоришту лело подједнаког колекгипиог залагања, у коме један точак кочн иелокупан механизам. Ово свтЈс иск\ство и знање пренеће старп чланови позоришта на оне којн буду дошли ове године, Рбзултати турнеје сгворнли су могућиост за подизање квалитота рада у ово! годиии, ударили темељ једном озбиљнпјем аматерству. ♦ ♦ ♦ Акадвмско позориште почиње рад 1 октобра о. г. припремањем првтставе зопочете у прошлој години чију ћвмо првмијеру видети ускоро. Николај Тихонов]

Ми савременици највећих догаћањ V историји чО’Всча)Нства. срећн.и смо да видимо велику Москву, нову. совјетску, сошгјалистичку. Пред нашим очима ое мењао њсн облик, оцртавале су се форме ограмног светског града. средишта напредних знања. буктиње напрсдних идсја. заставпика бесмртие славе. Ма каква ла су нскугасља падала на њену судбииу. она их је подносила непоколебљиво и мушки. У наследство совјетској Москви допале су безбројне гомиле здаља, шарепих згоада. као вавилонска кула. кривих уличнпа, прљавпх дворигата, трговачких кућа. дрвених кућида са плотовима и кокошкама V дворншту, улицама тесним, тамним, затвореним. План преургђењл Москве се испуњавао пред нашим очима- И као што свн памте. то Је био призор достојан нашег великолепног века. Куће су почеле да се лижу, као жнве. по вољи градитеља. Оне су одлазиле у страну. да би прешириле улицу, појављивале су св са невићеном брзином, неста Јали су цели квартови.

• Кремљ

СА ИЗЛОЖБЕ СОВЈЕТСКИХ СЛИКАРА

Изложбу совјетских спикара посетило је првио 50.000 лица, Ом ивпожба је дпљи кораи културном зближењу наших народа са братским совјетским народом. Слика лриказуја рад совјвтског слииара Свргеја Горасимова: л.Мајка партизана*

Симбол борбе и победе

и на њиховом ме-сту су се лизала нова. оветла пдпн>а. изгоаНена по послелњој I>счи технике. Вилео сам Москву у вовме великог Отсчествсног рата. Пут за престопицу 1е био Фронтовоки пут. По њему су нвпрекндиом бујиио.м ишли теретни кам.ио'Ни са гршатама и војском. Москиа ,|е била сурови иојии логор гле ес ковала побсда. где су гви саонавали всличјшу жртава и величи* ну рала за пободу. У мраку зимских иоКи сањало се о том јарком светлу празника. када ће св сјсипути га прозора тужпе маске замрачвња и кадп ће поштари преетати л а булу весниди омрти. Сви су знали д а је у Мос. кви моза.к одбраие к наступања. ла геније велико* Стаљииа отуда руко. води гранднозном битком и од тога сазнаља Мссква је постајАла још већом и у срдо се утврћивала сигур. ност. И д-'Шао јс тај лан када су се непознати људи иатли на улипама Москво, залипеним мпјскнм сунцем, т )да су ком.шлире и вошике љубили. носили их по свим трговима. кала су св у (елипственом осећању радости слили стт узгагти и свима је изглсдало ла је нсбо всће него ит:алКромљ нијс иикада вилсо пред собом тако густу и уабућену гомилу напола која је лоптла к њсму да изрпзи своlу дубоку благсиларност лунте ономе ко је пружио совјетском иароду ову велику свечаност. Није прошло још мното воемсиа и шум градитсљских р.злова се иадвисио нал шитч». ке улиде и градите-љи су поче.ти ла се дижу к небу заједно са високим стрслама дизалице. Поново су св гашприли цртежи и плаиови нових поотројсња почсла 1е нова голина послератне стаљинске пјатиљетке. Сала се пуни sпо голина постојања Москве. И нтхотипе V сећању пролазе и на’стлрији и најиовиш логаћаЈи. \Гного је V своме веку видсла Москва. Много пута 1с топсла беду; горела је и гушила се V диму. страдала од куге и сд глалиМосковљани су зајелно лошли са својим вслијким земљапима, га со.вјетским људим« к зидовима Берлина походпм кпш се више неће п дит.тп загтавт слобрде нал прпим брлогом смртнота неприштеља совјстск« згмље. СвоЈ јубилеј Москва дочскује у бо1п и ра.достп мирие обнове у авету своје псве младостп и онаге. Крсмљ. Црвени трг. маузолеј всликог Лењина. светиња оовјетског на-

рода су драги свакоме ко доће ла ге поклони Мосг.пн из најудпљенијих крајева, ономе ко је дошао да о. сети чудотворну снагу нових идеја соиијалисгичке државе, јодипствеие на свету. Животиорни геиије Стаљии а отуд а руководи радом целе волике партнје бољшевнка. свим грандиозним прсурећењом човечлјег друштва н преурећивап.см исобухватно земље. Овде ,1е колввка стаљинских ијзтиљетки. овле ооећањб нсобичне еиерги:е испуњава град и ви иа. сваком кораку оссћпте тај стални прилив огромиих вњлова ралног океапа који никада не опада. То оссћа.ње ствапалачког, иепрскилпог лизања. зпве на такмнчсње, чини човека Човеком са великим словом. На светт има већих градова ол Мпскве п по пространству и по броју станср.ника. алн ни у јелном од ших нема никаквог осећања новога као у Москви, нема такве уверености V будућност, нема такве животне ралости. нема тога што ми зовсмо падпим подвигом. СвакидаШњи рвлни нропес 1е испуњење великолспног плана, створеног за невићсни расцвст совјетске државе. за даљи њсн културни развој. Зароди и Фабрике Москве су примеР напрелног. пропалазачког. планског рада који 1е постао ствар части. ИЈколе Моокне су пуне ентузиаств који ср приттрсмају да све свсјо снаге дају ралмом народу. ла се што скорше залечс рлие нанесене ратом и да копакиу даље, тако лалеко како није сањао нисдан лржавник ЗапалаМосква 1е поеггсннпа велике оов!етске државе и на њеним улипама

и V пр?лузрћима спешћете све п«г/>ле Совј. Савевл аато што ,1е она први од гралова иаше земље. најважнији град аа сивјетског човвка. Москва 1е иеитао иове сошлалистнчко културе. нове уметности. Ту живе твории иове хармоније. чиlа су дивна музичка лела позната шнгоко иад граиипе (Јов). Савелд. Уметннии. пгвачи. глумии који ОСВсТЈДЈУ својим талентима ие гамо једно покољеље, пагпитачи нових младнх малгтора. ко1и освајају опште приапаље и пролужу .у всликслспне традипиЈе својнх учнтсља. Кииорежисери. чиш су филмо®и погтали класични, кљнжгвнипи и псспици, драматурзн и дечи!и пигцн, коlи стварају нова дела соштлистичког рсализма и ромзптизма. верне н дуОоко игтинито књиге о подвизима совјетских л>ули и њиховнм славипм ралинм и Оојним дслимд. Пвдс у Москви се соста'у претставнипи гвих уметкости. свтта жанра, ко.lи гу дошлн из Оратских република и ти се доласпи прствараду у притатољско прабнике. мгшифестапије кових неигцгшних талеиата ко!има 1е тако богата наша совјетска аемљаУ дане свенаролнот празнпка воогодишњипе Могкве људи уметногти принеће Iоl срдачпи ланак благодарности и радосне гордости. Њен празник 1е свеопшти праапик сс-вјетгког народа. И свако опих дапа каже из снСТ срца: да жнпи наша славна, вслика Москва. за много. много година. Нека увек живи у славн, лепоти П млака Ућк живи у глави. л.епоти н млздосги, нека иде по путу који јој је покааао велпки воћа НаРоДа бесмртни Стаљин.

БЕЛЕШКЕ и ДОГАЂАЈИ

Књиге утисака на излсжби совјетских сликаоа иоп.уљоне су запажањима у утисаима посетилада. радника, ђака. сељака. који сви Оез Разлтже илраЖавају Радост што све те слике претстапл>а|у њпхова стре.м л>ења и њихсве напоро, што и.м је све то блиоко, овоје. Инвалид Марко Рвдојчић пишв; »Н кроз умстноот у пуну побелу' Хвала совјетским сликарима!« »Слушао сам и читао, а лачас вилим оствагбте Речи великог Ло. њина Волика умјетност је Само сна која счужи раллом наролу« лаписао Је Слоболан Милиђевнђ, уларник иа Же,л,еанк'ка. Крагујевачко Народ'о позориште почело ј« овогодишњу позо-

ритпну сезону. После очбиљног прп. премцња од месед ишо лана На крагујеначкој сцени, уторак 16 Лра приказан је Молијсров „Тархиф.“ БИБЛИОГРАФИЈА Ј В. Стаљин: 0 великом ОтаџЛинском рату. „Култура“. Београд IГт47 г. Јосип Броз Тито; Борба зп ослоб ђе№е Југославије (II издење) „Ктлтура“. Београд 1Р47 г. Бранко Радичевић: Песуе „Про. света“. Београл 1Р47 г. Чарлс Дикенс; Домби и сцн. „Култура“. Београл 1947 г. Марсвл Преиаит; Бпологип н марк сизам „Хрвагско Природњачко друштво", Загреб 1947 г.

Број 32

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7