Студент

Јединственим иступом на изборима за народне одборе осигурајмо чистоту и даље јачање наше народне власти

ИЗВРШНИ ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА ИЗДАО ЈЕ ПРОГЛАС НАРОДУ СРБИЈЕ Ирезидијум Пародне екупштинс Пародне републике Србије донео je >каз по коме he се на дан 9 новембра ове године одржати општн избори за сво среске и све градске народне одборг, изузев за народни одбор града Београда, а на дан 10 новембра општи избори за Обласни Народни одбор Косовско-Метохиске области н општннзбори за пародну скунштину Avtoномне покрајине Бојводине. . Поводом тога кзвршнн одбор Народпог фронта Србије издао je проглас народу Србијс. Иа тешком путу од првих пародно осло тодилачких одбора до данашњих избора, на путу тешке али славне борбе за слободу и иезависност, за нову демократску власт, за бољи и срећнијн живот хиљаде н хиљаде сељака и радника научило се да управља својом земљом. Захваљујући само таквој народној власти, њеном пстицрки демократском карактеру, остваренн су всликн диљеви народио ослободилачкс борбе н створени услови за даљи развитак наше земље. • »iKao што су у рату наже се у прогласу, беслримерни подвизи наших бораца пронели славу наше земље и име друга Тита широм света, таио и данас изградња праве демонратије у нашој земљи, политичко јединство, радни хероизам наших људи и први успеси у остварењу нашег Петогодишњег плана, задивљује све народе света. Наша земља, cboj'om борбом за мир, у заједници са осталим демократсним земљама, на челу са славном брагсном земљом социјализма, СовЈвтсним Савезом, игра данас значајну улогу у ујвдињењу свих напредних, мирољубивих и истинскнх демонратских људи читавог света У бо Р би 33 МИ Р» против нових потпаљивача рата, против америчиог империјализма и његових помагача ноји галамо о новом рату и покушавају том виком да застраше народе, нано би, уцвњујући их тиме, извукли за себе што више нористи. РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ, СЕЉАЦИ И СЕЉАНКЕ, НАРОДНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈО, ОМЛАДИНО, ГРАЂАНИ! Уједињени у Народном фронту ви ств на свим досадашњии изборима умели да између себе изаберете људе иоји су прави носиоци ваших жеља и тежњи. Ви сте у народнии одборима, у организацијама Народног фронта имали прилике да видите непонолебљиве градитеље новога живота, неуморне раднике за благостање и срећу народа. Сретали cre се понегде и са бездушним биронратом, лењивцем и пристрасним човеком. Има још људи ноји покушавају да злонамерно ометају велино двло ноје остварујемо. Будите будни чувари чистоће наше народне власти. Бирајте у народне одборв најбоље мвђу најбољима, најодлучнијв у борби за даљу изградњу наше земљв. Неиа у народнв одборо уђу најбољи радници и раднице, сељаци и сељанке, напредни интвлентуалци и интелектуалне, омладинци и спремни да, нв жалећи себе, неуморно раде за даљи напредан наше земљв, за остварење нашег Петогодишњег плана. Не дозволите шпенулантима и прикривеним непријатељима улазак у власт, ноју је наш народ извојевао небројним, тешним жртвама и ноја му осигурава срећу и будућност. У нашим народним добрима нема и нв може бити места лењивцима и људима који не воде рачуна о народу и држави, онима ноји не слушају глас народа. Бирајте људе иоји ђе сванодневно остваривати тесну везу са народним масама, кано би народне масв, уједињене у Народном фронту и његовим организацијама, могле евојим радним полетом помоћи народним одборима у решавању свих економских, социјалних, културних и просветних лроблема. Далеко од наших одбора морају бнти саботери и непријатељи наше народне власти и наше слободе. СРБИ, ХРВАТИ, ШИПТАРИ, МАЂАРИ, РУМУНИ, СЛОВАЦИ, РУСИНИ! Нека народни одбори буду истински израз равноправности свих националности и јединства оствареног у нашој демократској држави. Бирајте у народне одборе људе ноји ће и даље чувати националну равноправност и демонратсна права свих народа, ноји ће учвршћивати братство и јединство међу нашим народима, а то значи и да- . ље осигуравати напредак нашв земље н .

Марсел Пренан на нашем језику

Још прошле године издала /е Матица хрватска књигу » Дарвин, његов живот и дела « од познатог француског научника Марсела Пре нана. Недавно изишао је и превод књиге »Биологија и марксизам од истог аутора у издању Хрватског природословног друштва. Чињени. це да' су се на нашем језику појавиле књиге познатог биолога заслужује да се и ми на овом месгу осврнемо са неколико речи. Можемо слободно рећи да се код нас v великој мери оскудева у преводној литератури из области природних наука, а нарочито биологије. Ми просто вапијемо за оном литературом која одговара стремљењима напредне мисли код нас. Непознавање страних јсзнка наших људи много отежава да стекнемо и проширимо потребно знање. То се у првом реду одноеи на нас студенте iep l.e нам сутпа бити друштвена функција да стечено знање примсњујемо и преносимо на друге. Пре рата у условима реакцло. нарне Југославије, није се могло ни помислити на излажење овак• вих дела из области б иологије, заснованим на тековинама напредне научне мисли. Отуда код свих нас она необавештеност, боље реЛи шупљина v нашем општем и стручном знању када се говори о биологији и њеној прсблематици, каи и на ослон у исте на марксизамлењинизам. Зато свима нама мора бити јасно . нарочито оним друго. вима који стручном уздизању приступају са више перспективе и који теже за већим достигнућима у својој струци, да без темељитог изучавања марксистичког филозоф ског материјализма нема пута на. претку. Више илн мање и раније смо били упознати са стваралачким радом Дарвина. И Марсел Пренан приказује нам Дарвина као науч. ног радника чија ie вредност и несумњива и неуништива, као човска који /е човечанству осталио де. ла не само од огромне историске важности него и ствари конкрстне, са којима се свакодневно срећсмо и сматрамо својима. Даклс, генијалне концепције Дарвина значе несумњиви велики корак напред. Међутим, на страницама Марсела Пренана ми учимо и друге ствари, т.ј. да живот и рад једнс личностц, реално повезујемо са друшгвс цр нолитичким елементима дат£е. лохе. Дарвин /е човек добро ситуиране енглеске средине у време када су лордови и владајући кругови пружили шапе на све краlсве\ света. Дарвин и сам прилично и. мућан, са својом »ситно буржоаском душом « није био ни довољно јак ни довољно смео да своја научна дсла и расматрања доведедо победоносног краја. »Дарвин /е мислио као револуционар«, каже аутор ове књиге, све до rpaница које /е могло прихватитч и желети његова класа «. Живео ie под утицајем оног струјања које

/е хтело да друштвене закоче и. дентификује са биолошким. Иа њега /е деловао Малтуз Који /е тврдио да човечанство бријчано расте геометриском прогресијом, док се средства за произволњу не мењају, т.ј. остају иста. По Марселу Пренан Дарвин /е учен ч рле.ч који се може одвојити од ситно сопственичке средине и релнгије, али /е схватио »да рационално тумачити конкретну стварност значи мислити револуционарно «. Уз књигу о Дарвину штампаи /е као додатак краћи приказ npo<be. сора Др. X. Воука о борби за дао• винизам у хрватском културном животу. Друга књига има велики нрактични значај. Чита/ући књигу човек се нс може отргнути сећања како смо пре рата учили v средњој школи и на универзитету, а што се, можда, провлачи и данас у прсдавањима нашим млаћим дру. говима. Књига садржи она пигнња која су третираиа од стране avroра и његсвих ученика на Радинчком универзитету у Паризу. Књига /е у ствари одговор Блуме и осталим издајницима. Текст /е писан приступачним језиком и уз сва ки термин следује тумачетве ц сбјашњење. Осим трга кроз чнтаву књигу провлаче се цитати и тумачења о појединим питањима оц Маркса, Енгелса и Лењина. Обу. хваћено /е више поглавља савремене биологије која 'ограђује те-

иатику паслеђа, еволуције и порекла облика, живе матери/е, ко.чкуренције популације итд. Једном речи, пружа нам се помоћ да изучавању биологије приђемо са више система у раду, јер нам ова књига по извесним питањима служи заиста као уџбеник. На крају хтели би, са неколико речи, да прикажемо аутора. Мар. сел Пренан је један од нашпзнл7ијих научника данашњице. Читаг. свој живот ставио /е v службу науке и свог народа. Љубав npeua биологији стекао ie преко оца коiu /е и сам био биолог и човек. Још 1911 године, као мла . дић од 20 година, Марсел Прснпн /е постао члан социјалистичг.е странке, а касније и руководитац студената социјалиста у Паризу. Приликом цепања странке v време избијања октобарске револуише ои /е остао уз Марција, Кашсна, Лнклоа и других као комунисга. И касније Марсел Пренан стоји na позицијама правог научника и nnбориика истински демократсм Француске. По окупацији Француске учествује v покрету отпора у чијем се руководству и сам налнзио. Ми поштујемо и ценимо Пренана и као научника и као борца Он сам много воли и цени успехе и напоре Титове Југославије. Зато нам је друг Марсел Пренан и сии ■њему слични увек драги. Душан Ђуриђ, ст. мед.

Душан Ђурић,

Реорганизација рада Акционог одбора и стручних удружења

(Наставак са прве стране) ног факултета н бројати s—B5 —8 другова; да при секретаршату Универзитетског одбора наролне студентске омладине постоји стручно опељеље које he бројати 5-8 другова п да при о чељењу постоји ва сваки факултет по јединачно по један оеферепт који he имати у виду и читав рад свог фа-култета. Стручно одељење би бичо впше саветодавни к-оординациони -орган за помоћ стручним одборпма; да се стручн„ одбори по факулте-тима не бирају на скупшткнама као ■што је то досада чиљоно него да га именује секретаршат иа!'oлне crv•дентске омладине дотнчног факулгета. Стручно одељеље при Универзитетском одбору наводне студентске омлалине именовало би секретаријат Универзнтетског одбора наролне студентске омладине. У Стручном олељгњу и Стручним одборима постојаће следећ п секцнје: наставна секпија, дечонетраторска секиија, секција за пзлете и практичне радове и статистичка секција. Секпија за изтавање уџбсника више неће постојати: издавање уџбеника прелазн на лржавно издавачко нредузеће. Секитгја за библиотеку се укцла, а њен раД преузима наставна секција. На крају. потребно је указати на неколико момеиата v везд са радом наших стручних органпзацша. Прво, не дозволитн да се створи таква ситуација ла нчши студенги уче толико колико 6и задовољило критернјум на kvpcv. пробном испиту илн испиту. него научити схудеа-

т А да снстематски студирају своју струку. Треба навикавати студенте да сами уче, и кад се темељни самостални рад повеже са радом на курсу, консултацији и кружоку тек тада можемо говорити о подизаљу нивоа учења и поднз.пбу стручннх кадрова на виши степен. Степен који одговара сонијалистичком развитку наше земље. Друго, у току ове године студептн оних факултета који изучавају експерименталне науле. врло су мало поклаљалн пажље пзу4аваљу друштвепих наука иако се зато имало времена. Зато наиге туководстзо треба да развије љубав кол студената за изучаваљем друштвспнх наука. како бн смо се упознали са законимд који влалају друштвом. Ово важи нарочито за оне факултете ксји изучавају хуманитигне науке. Стручна руковолсгва по факултстима треба да hocthhv такви руковолећи органи. који he блити над радом и учељем студената н кој„ ће у сваком моменту знатп како ctvденти савлађују граливо. како се спремају за испите, н. на kohiiv, са каквпм знаљем излазе на испите. Стручни олбори тоеба гистематски да студигају прилике на свом факултету. да прилагођавају оад конкпетним приликама. и ла сами преплажу мере и форме за- стручни рча. а не Ла чекају ла им се то поставн од Акпионог одбора, како је то бнло лосада. ДобаР део одгововностп за изградњу наше иове интелнгенције. интелигенције социјалистнчке пала на иа ше стручпе одборе. Зато стручни олбори морају водит* бригт о сваком појединцу, помагати сваксм човску,

васпитавати људе rja уче иа нови начи и да уче удзрнички.“ После дискусије, v којо| cv узели учешћа претставниии стручних удву жења са свнх факултета, високих школа и академија, овај претаог je примљен у потпуностн. с тим што ће се прилагодити и потребама лојединих факултета.

Из опште студентске мензи

Ради избегавања гомилања пред шалтером за претплату, менаа је увела нове књижице са вамношћу сд 11 овог месеца до 10-or у наредном месецу. као и књижице за 15 дана. На овај начим студенти имају довољно времена да се на време претплате. Шаптер ради од 9 час. па треба користитц ово време па не допазчти само пред подне и тада стварати пред шалтером непотребне редове. Нико се не може претплатити без потрошачке карте. Псјединачних потрошачке нарте. Појединзчних бонова убудуће неће бити. Ручаи се издаЈе од 11.30 до 14.30, а вечера од 17.30 до 70 30 ч. После овога времена храна с« неће издават и никоме.

Продавница Задруге студвната технике отвопена је свгког дана од 12 —13 сати.У продаји су: хартија за писање, свеске, оловке, гуме, пера. хамер, милиметар хартија, итд. и то само члаиовима Задпуге. Упис нсвих нланоза почиње од 6-!Х 1947 ГОДЦН*. Управз

Зашто још не ради менза у дому студенткиња

Зграда Дома студенткиња оспособљена ie за пријем одређеног броја студенткиња како би се оне могле од. мах сместити и отпочети с радом. Па ипак, стање v дому није такво да би студенткиње могле несметано ради ти и то захваљујуки само настраним принципима управнице дома и њеним несхватањем основног задатка v вези с радом v дому. Управница Дома студенткиња позната ie no свом залагању за одржавање реда и чистоће v дому. С те стране не може ioi се ништа замерити. Али се поставља питањв да ли ia то што се очвкује од управнице јед ног дома студенткиња само успопстав љање реда и чистоће v дому? Свакако да није* Унутрашњи ред, лепота и чистоћа дама нису ссновно што твеба урадити прилимом оспособљавања дома за пригем студенткиња. Основно ie да се v дому обезбеди такво стање које fce омог/ћити студенткињама да несметано раде, а таквсг ста ња v Дому студенткиња јрш до донас немаУ дому влада беспрекоона чистоha« Забрањено i® држати храну и ieсти v ообама. а што ie потпуно пра-

вилно и пстребно- Мсђутим. док с једне стране v дому не постоји одређеко место где he c© јести. с друге стране менза v дому још не ради. Тре<sало ie да менза отпочн© с радом јсш 1 о. м. Затим је тај рон проду жен за 10 октобар, да би на kohuv vпрзвница дома, на питање студентиин>а када fce менза отпочети с оадом, одговорила да им не може ништа одрећено рећи, ieo засада има .пречз псслове". Који cv то _пречи послови" од обезбеђења исхране v aomv? У дому ради нфколико немачких зсробљеника. Они cv могли оспособи ти KVXMH>V и трпезарију- Они још vвек намештају завесе на поозорима. бришу и намештају лустере и без6poi доугих ситнијих ствари које v овсм momohtv иису и не могу бити поече од оспоообљавања мензе. Казани cv нсузидани. храна изгледа ioiu није прибаељена, оадна снага Koia би со v tv cspxv искооистила vпотребљена ie за сершавање „пречих послова". На концу на види се да ie много учињено да би студенткиње биле сбезбеђене. да би имале оно нај потребније што ђе им омогуђити vc пешан рад храну*

СЛАВЉЕ ЖИВОТА

(20 октобар 1944) Степенике старе заборави, срце моје. И оне недеље без коре хлеба, и оне почађавеле кровове са шаком црнсг, димљивог неба. О заборави око О заборави ако ласте немирне у грању старог храста, и звезде што си у тамници снио. Заборави оне младалачке лађе које у радост нису могле да забраде све ужасе и боле са којима си друговао, болести с којим си брат рођени био. Иедеља /е просула јутрос пред твоје ноге бљештаво сунце. Такво сунце још ниси видео! Хаљине беле и црвеие, лица мокра од суза, и шапат носача крај тебе: друже, еј друже нема више глади и 'нема уза. Заставе вијоре на ветру, црвенилом ће упалити прозоре у ову недељу рану, Y ово рађање људи и плочници ће да проговоре. Да проговоре плотуном смеха, и пљуском пљеска руку е/ викни, друже, стигли смо у давно жељеиу луку. Слобода пише по лицима, слобода игра и шара. Весела су данас лица и очи браће наше, и мајки, и наших сестара На рушевинама никнуће град ко из снова плавог детињства. Сокаке ће сменити булевари љубави. прогледаће срећом слепи, устаће мртви, сунце нас слави. О заборави око О заборави ако ласте немирне у грањ v старог храста Јутрос смо крвљу заорали бразду новог мивота, заорали дубоко.

Радомир Константиновик

Број 33

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3