Студент

(Наставак са свдме стране)' внјајући цигару пођох к њему. Кад он теглн нешто иснод окрајака. Помогох и .ја и изваднсмо једно дрвено. старо (sуре од машинске масти. „Тје-рај пред магацнн, требаће“, рече он. Сад Cpba скаче радостн ниј А имао у шта да стави маст за подмазлвање. Јел, тако Срђа? Срђа прнпалн прво днгарету, ua приђе. Тако је. Само ie он за меие —, Срђа се обазре луд човек. Да сам ја на његовом месту. видео бн тн: ирекрстпо бпх ноге н уживао. Шта има он свула да се петља? Его лое.товође, радницн, чиновинипн. Алц има ту н друга ствар. Gpha ое унесе међу групу. Сад он неколико дана тако, па сс покаже. ла печемо: гледај управника, сви тое(sа тако да се здузмемо, да радимо, а после he ла за 'vuie и ла на.ређује. Човск такше коња по врату да се не проиише, a прптезке узде, да носле окачи мамузама. Полако Срђа. затрчао си се. Боћка која рлно нвјета слабо лоноси ллода. Прерано ошсњујепг. „Овај пе-Iпто ровари“. помислио Башо н гурii у лактом Милорада. Није тако, лрузпе магапиоиеру, роче Милорад, висок, снажан v ладић. Ми треба да ралимо, да чувамо гвоје. Погледај како се.шани Јкр.кно гледају ласке кад пролазе на пазар. Они раде за иас, раднмо п ми за и.их! Ацо је вишо пута слушао разгсворе о управинку.

Нешто га је грпзло у прснма, трчало у глави. Често је наслањао главу на прозор машпнске сале. Са друге стране зида клупчала се бнјела пара. Трупци су свјетлуцали на сунцу. Раднцди су слагали даске. Он је мислдо: „Управник не пази на свпрање пилане; радн кад бнло: уј.утру, увете, Можемо ii ми тако“. 3. Hoh је без мјесечине. На сјеверу мрке планине ћутс; личо на срушене бедеме. Над равнкцом развлачи се прамеље таме, невндљпво и тихо. Нејасие су‘ силуете гопола у пољу. Са брда лаје nac. Цестом ка пплаии жур,, Лцо, помоћник ложача. Врата iia улазу била су откључана. „Ко лп је то...?, помпсли Ацо н кроз тишину задрхта лвострук глас: Ооо, рук! Ооо... рук!, и туп удар труннне о зеиљу. На плацу су три прилнке. под слабом свијетлошћу снјзлнце, која је висила полаље нВ стубу. истоварале камион натовареи балванима. Двојица cv били на трупцима v каросерији. а једап је тјерао тругше. који су падалн, да.ље о„ тсчкова. А, окле тн? зачудише се чуљарп. спазпвшп га. Номозн управнику. рече му шофор, зван„ „доктор мотора". који је тјерао труппе по зсмљи. ~Управпнку?!“. Ацо опгрча камиоп. „Опет прије мене..,*

Улравник је држао лесном руком држало цаплна, подметнутог под најдоњи трупаи v камиону. упирући га прсима. Стајао је поред саме кабине. те га Ацо нпјо видсо. Пустите ви мене, роче Ацо прпхвативши држа.то. —• Не. заједно се увјек боље издржи. речо управник и насмјешп се... * * * Увене су омладинци, запослени у пилани, драгали своју конференпију. Ацо је предложно да се сваки омлалппац угледа на упранннка и пспричао је о шеговом угркивашу са управнпком ко he Раннје лоћ lГ ка рал. Договорили су се ла ол 'сјутра ујутру љих седам, колико их jn. било. долазе пре почетка рада v пилапу и да рашчисте нлац од трулих nacaica, грсда, трупаца, да... н опи су предвпдЈолн читав низ ралова. Те вечери Ацо је ncicao код куће да га ioin раније пробуле. него јуче. У кровету ја отац мпмљао: „Тзе ли he он тако panoV“, а Ацо је мислио: „Сјутра hy бити први“. Танак бије.т као кришка сира, мјесец је застао над планином. Ocjena се јак. згрушан мнрис зовиног пвлјета. Све још спава. Ппсоки црни лимљак стражари нал заспалим ласкама: v гомилама балванн дишу, Само једаи ирни мачак опрезно об;г лази даске тражећн мншеве. Сијалипе саљиве. Ацо је лупао на улазу. У згученој вратапезој барачипи. зашкрипа кревет. Прстурп се некаква флаша. Нејасао м.умлаље, и бу.-

иован од сна лзађе дебели Јанко. Натукао згњечену капу на очи, а нспод ње стрчи прамење косе, Што ћеш овако пано? пита иамрштен Јанко, а радо би опоовао. Треба да очистим каиш, Је лн ко долазно југрос? —, упита Ацо улазећп. Иије ово јутро, no'nonoha-, обрецну се Јанко и vhe v бараку. Ацо пође пиланн. Олједном застаде. Управннкова канцелаонја била је освјетљена. Неколико mv Cn miiслн укрстише у глави. Иотрча измеhv уских шина по којима cv со тјерали балвани На вагопстима. Ilpnhe прозору. Повијен над столом управик Је пнсас. Лијевнм со раменом ослопио иа ивииу стола. С времеиа иа bdhјеме псправљао се на столшш и у руцн подизао широку карту: скпиа пројектованих путева за псилаз повнм комплексима шума. Опег се са _ гињао и писао брзо. Ацо се врати. Јанко, етгавапг лк?* упнта полугласно са врата бапачкпе. IIo! —, дрекну глас т;-з тамс. сурово, непријатељски. крто. Шго вичеш толгкп. г.огл ти? Добро, гата је? Шта. oheiirV. заоштри се Јапко. Кад је дошао упраипнк? Пијл нп ншао. rv Је ноћио. рече кратко и кревсг змнкгипзПрнстигоше омлалпнш! П;екс?о ше иструло тпупис нл .* .m\ гсми.ту. их на вагонет л огисиу-

me ce ка зградп тправе пнлане. Гадч леже се пјесма: У борбн смо дали крви, У обпови сал смо првн. На прозору се појави управнак. Шта се то ради? упита. Чистимо иструле балване са плаца, друже Небојша: —, одгозорн Адо. Ко вам је наредао? Ннко. Мп самн!, Браво момцп, тако п треба, Етв н мен е да вам помогпсм! • 4. Мјесешт cv прола-зили. Сваког дан а пплана oiiitpo дишс, пуктп као локомстпва n увече прп:е олмора одахпе испуштајућп гуете праменове днма. Кроз пгозоре ралдопниа снјева зелено-молра свјсг-* лост од олектрпчмог завариватвг, варшшс' ирште. Гатсри оппро си.’еч\’ горе-ло,Ђе, ниште циркулари. —• Свакодновно одлазо v колони cc* л.ачка кола натоварена ласкама; од улазннх врата пилаио нпз бнјели пут отегла се чнтава змија у прш* л.еповима: кола. кола, кола. Јссен је иестала као mi румепе jvбуке са грана, кпшс cv сишле са бр-» ла, магле се вуку странама плакнна .. Тот јутра падала је ситна. онпрз киша. Уиравнику су јпвнли ла Је пут затрпан На 16 км., кол „Мор-ш* ha“. Одронила се зем ва и камеше, камионн пнјесу моглп прсвбзпта тгугпе. Управнпк јо пошао са пет Гадпнка. кампоном. Внјугавпи пу« еа девотој сграни)

Виљем Шекспир на београдској позорници

Шекстгрова величпна је. иамеНу встадог, и у томе што cv његове праме увек актуелне, што љегове aiinпости жнве н дапас, што претстављају пшорете судара читавог нила страстн, што су жнви људи. опипљивн, пуни судара „доброг и злог“ iiito су пронзвот једног истоТ>пски jacuo уоченог номента. Иако оу љегове лнчиости пајчсшће нсто]>иске за време v коме су првн лгране, (ма да лисањо исторнских ко мад а у до<sа краљнне Јелисавете, молке да се протумачи жељом онда.шHiiu позоришиих радника да пишу за „позорнште пука“ са јсдне стране, к очигледном потребом за ,ј;сто■рискнм тсмама“ са друге, што претставља са своје страпе основна стремљен>а шијхжпх маса),“ Шексппр је мшао за :кељом своје публнко ко.ја у.позоришту проводи неколнко сати, тамо пије, једе, води држа.вне послове, пушн, еодн љубав н ствара „јавно мишљењо“ ншао ie заthw тек пробуђеном занатству поадже закулиени рад двора, његове интрнге, њсгово дубоко људско нељудско. У једном времену велнких проиалазака (открића Амерпке, почетак ситне иидустрије и пре.таз са мануФактуре на нове облпке занатске раЛНности); у времену пунсм супрогиости, трзавица; у времену кала се калеидоскопом мења слика. темпо Јкнвота, расположење људи; v времену које he да доведе до пуног расдвета Ренесансе, када је било потребно битн велнки, уман, школован, авантурнста, војник и калуђер, научник н војсковођа. љубавник и аскета у исто време. у том времену кад су прилике тражнле оријаше, јер је доба бнло гигантско; средина јр> умела да избаци на површину

своле голпјате, cnoje ке. У таквом једном времену ствард Шекспнр свог Отела па поткп једпс бескрвне талијанскв прнповетке коју оп нз основа мења. Осповна идеја „трагеднја једног црнца“ чесго je, па тт дапас, објашњавапа шаблонскн, љубомором, што нам се не чинн довољном правпм н свеобухватнпм. Велпчина Шекопнровнх јунака ложи у комплексностн њиховнх квалптета, лежи у зиалачкој аналнзи лпчности људп, v ксмплпкованом односу људи према људима, у њиховој завпсностн од средино која их је створила и у интензивиостп њнховог уиутрашшег дожпвљавања као пропзволу најтанани.јсг нокрета матернјалног у д yxv поЈвдипаца. II рви Је 'Пушкип. па за њим творпи руског Художественог исзорпшта, првн су они осетнли праву суштину Отела и за основну ра.дљг узели не проблем љубоморе (којп je уосталом недовољап да објасни све промене које се однгравају v Шекспнровнм јунацима) воћ проблем трагедију излграног, преварепог поворсља. То јо једна друга важиа ствар, која не сме да буде бачена v дгуг т , план. то је ритам и расположење Ренесансе, њен разнгранн шаом. љсна шлрени.тост. љен стваралачкп pcboivционарнн дух, дух крчеља nvrep-T напред, без обзпра на препреке. А људи, они морају да буду наоружани свим могућим оружјем. од всшта пера и језика до руке вичне мачу оштрог ножа н полиглотије. Псеудокултура дворопа краљице Јелисавете није имала, нитп је могла пмати, снагу да обухпатп то време у ком због налпраља рснесанског духа, ра-звија спажну реакцпонарпу борбу која he да се свршн у Шпаннјн ннквнзпцнјом и иидексом. У

том времену Швкспирово Отело претставља не само људску трагеднју преваре него и огледалб борбе тих струја. Сем тога бплж је велика смелост сгворпти Оч лрнца јунака са свдш квалитетима човека и суиротставнти га белом човеку. II ту лежи једна од оообнма Шекспировог напредног духа u рснесанске воље за борбу, Отоло je v веиециЈанс-кој средшии збиља чудо. Он ниЈе ни лсп, ни млад ип елегалтан, ни аристократа нн привлачан али Је зато пре овега човок са овим позитивикм квалитетима човека и хороЈа ту се Шекспир шдигао шнад лажно цивилнзације „лупсжа беле боЈе“ изнад идеје расе. Та човечнсст. таЈ људеви херонзам био Je доволјзн да млетачка лепотнда одбиЈе швз лепнх пгздавих и „племемиггих", да сз у њој одиграју ворснпте промсне и да noho за Отела, поста.не му ве,рна жена материшоке нежнооти. У тој Дездемоне. воЈа на ужас цслог града и свог рођеног оца v дуждевој палати изЈавн да воли црнда. леж« дубоко човечно, дубоко револуцнонарно и реиесансво. што всзуЈе Шеколира за Отела и обратно. Међутнм, у трагедши, без мало, главну улогу носи Јаго, човек ко.ји Је пое овега лроизвод рсиесапског духа, Хн Је духовит, храбар, наметан. човек сатанско енаргијв ,v шмишљању цровокациЈе н иитриге. Он је веллгки комбииатор . човек који чнтав ннз судбина везује за сво.ју а своју везуЈе за незадовољену сујету uito значн низашта сштурно. Његове жеље су тренутне, закнсне од раоиоложеља или момедггалне ћуди- Он пре свога није дсмон, о;н Је мно човек. неко ко због квалитета предностп који mv Је додуше непрпзнат, м<оже да се irpa људоким судбинама. ОбичаЈ Је, а оп нше кзбегнут на uaшоЈ сцвни, да се од Јага ствара монструм, а то Је, чини нам 6е, опасно Јет ако се Јагу да црта човава болосна дсха његова кривица лоста.Јс далеко безазлрццЈа. Јаго Је лроизвод рс иеса.нсе, ии добар пи лош, он Је такав какав Је морао да буде. Он је сиашатичал, здрав човек (Јер да згиЈе такав ннкад не би могао да задоomic лотпуио поверење своје околмне која га воли и цеки). Јаго Је човек пун квалитета. човск ко.Јн желн да ce лриблнжи свим цовечанским особтгнама Отсла н да муксжкурцшс на том ллапу. Све остало шт-о ce лешава тга сцени све је то ренесанскн оквир Отелу, и бес ола Дездемониног „племеинтг>г“ Брабанцна, и повереље дуждево дрном во.јсвовођи и продаЈа имања због љубљше жсне. и убиства. н пгра- са марамицом чаробно ноки. итдИа.Јзад, v „Отелу“ трсба гледатн н хуману, човечаноки логатену трагеднју. Познтивно личлости трагедвде се у крајњој лиии.га бот>с за иокреипји сднос M’ehv људима за права слободиог човека, за љубав човска, према човеку, а протпв покушаја увлачења у олочпн, у нздаЈство, у нељудско, назадио- У једном табору лрежлвеле друштвене класе пропадају док друге нове ток иробуђене класе носе лапредал ка ггдеалу свсчовечалскв лравде м нв дозвољаваЈу да буду окренуте са свог пута: и па.гзад Оте.то убија Дез-

демону баш iuio борап и суднЈа т име вмшс правде, у име чсвсчнооти, icipc/изма и нокомпромионог застулања идеЈа које лрожламу.јс РенесансаЛнсамбл београдског Иародмог позорлшта, под умепгичким руководством Мато МилошетгаКа, уложио Јс вел.н!l!lи труд да ову тешку и компллксваиу драму опрвми ирема њоггој вреашости. Ипак, чијги нам се да ТРУД НИЈс V irOTTIVHOCTH уродио плодом. Пре свега брисањем иете ирвс сивне на Кшру изгубљвно је иотребно раоноложсње на сцеви. Сем тога није се т довољпој мери испољила основпа карактеристика ренесансе, бнло Је сувнше укочености, сувише трагнчних момената без унутарње садржике. г lу и тамо сметала је и иесрећна псдела улога (Касио), епизодне улого бледе. боз унутрашњпх прежчвљавања. често без одређеног задатка на сцени. Декор иедовољно мопументалан и без уметиичко-стилске целине. Међутпм Отело претстаЕља шу публнку, нарочнго студентску, драму коју цора да види сваки културни човек. С јелне стране, Шокспир претставља једног од највећих светскпх кљижевнпка. а са друге, дубока животност Шекспирових ликова, љихово велито постсјање, најбоље је доказао Поголнн својим „Шејлокои са Вол-стрита“. Шекспирови пегативнн типовн живеће доклекод буде било експлоатацијв човека човеком дапас капиталисгпчка Америка има х Шекспиоозог Шејлока & живеће и позитивни ликови, ва вечито л.улским квалитетима, које је Шекспнр тако дубоко умегничкн уобличдо. м. с. с.

Вече у банатском селу

(Песма награђена иа кокурсу) Вечерн тмурне, , које сам к'о дете, тужан, chhb'o ~. Ни смтр самог нема сенке, н у ноћи све /е живо. ф Тамо где свећа канала /е бол v лице и тама огртала улице, сад отворише очи електричне сијалице. И с вечери сад школа отворена, кажу, н на непрегорном пламу сто аналфабета држе стражу. Село, к'о пожар, обухвата песма, пссма смене омладина даје прековремене ... И у кућама многим ово вече озарила светлост свитања и речи се велике зборе час читања.

РАДУ ФЛОРА

Џумхур . Градитеа. са ашовом

8

НАРвДНИ СТУДЕНТ

Ускоро излази нови број „Мл а д ости“ Ускоро he изићн из штампе иови октоборски број омладинског КП.ИЖСВНОГ насописа „Младост’. У овом б(»оју палазе се одломпи из Чеховљсвих чланака о кљижсвности. члапак Миодрага Иоповића о РанковићсвоЈ „Сеоској учитељицн”, затпм приповеткс Ристе Трифковића (ЈsСванућс Јевстатија Каламана”. Младсиа Ољаче („Аиичина одмазџ да”) Војина Јелића („Пролстсрка”) и албапског књижевника Јусуфа Алибалија („Рам Сула”). Октобарска свеска „Младостн” доиосн и вслики број песама наших младих песпика: Вицка Распора, Владимира Чсркеза, Слободаиа Галогаже, Славка Вукосављевића, Васе Поповића, Миодрага Томића, Радомира Константиповнћа, Ферде Бачића, Брапимнра ЈКивојиновића, Наде Валснпић, Влатка Павлетића, Baска Пиколеског, Младена Петринића и Драгослава Грбића. У фељтону. поред актуелинх преглсда догађаја из омладинског, кљижевног и уметничког жпвота, налази се и члапак о савремено] америчкој кљнжевностж. ПОЗИВ НА САРАДЊУ Уредништво „Народни студент“ позива све студентв Уни верзитета који желе да сараhviv V листу да се јаве v секретаријату редакцига сваког дана од 12 до 13 часова. Редакција се налази v згради Техничког факултета. Булевар Црвене Армије бр* 73, телефон 41—602.

Bpt>X 33