Студент

КАКО СЕ СПРЕМАМО ЗА ЈАНУАРСКЕ ИСПИТЕ

РАД СТРУЧНИХ КУРСЕВА

Стручни курсеви су најбољи пут за успешно ликвидирање заостаплих испита

У последње време скоро на свим иашим факултетпма еоразован је веавки #рој стручинх курсева. Стручпи курсевн cy v форма рада, која у себн уједшвује (а то је њихова основна карактерисхнка) скоро све остале форме; вредавања (upoфесора и демоистратора), консултацаје, вежбе итд. Из ове њихове опште карактерисхике види се да су ошх веома широка форма рада. Курсеви зпачи могу па пр. поред предавања, која се на њима одржавају, обухватнтн бшхо консултације, било вежбе, бдло семинаре итд. Онн то могу, али ке морају; једнна обавезна форма коју курсевп у себи морају укључити то су иредаваља од стране професора, аспстента нли демонстратора. Од осталих формн рада укључују се оне, које за појсдини факулхет, одлоспо групу изгледају иајцелпсходпијв. На пр. на курсу из статике (п гоДипа електротехничког отсека) раде се углавном задацн а затим хеорија. Слнчан случај је на архптекхоиском отсеку из математике I; демокстратор један час предаје, а на другом часу се раде задацн на табли. Дакле, овакви курсеви укључују у себе цредавања и вежбе. На математичкој групи, на курсу из днферепцијалвог рачуна, отишло се .даље; наиме, поред предавања и вежбш, студеитима се даје н нека врста домаћих задатака, које онн, у виду семинара, o6pab.vj.V- На трећој години Медицинског факултета, на курсу из хнстологије, градиво се прелази теоретски а уз то се одржавају »ежбе на препаратима. На лоједииим пак факултеткма, усдед обимности материјала који се мора на курсу преНи, одржавају се само предава»л <на пр. курс из хемије на природно-математнчком факултеху). Кз ових неколико примера види се да Јгурсеви ннсу нека укалудљена pajca, једнака за све факултехе ж поједине преднете. већ да је то »мна врло типка, еластичиа форма рада, чија се иримена може специфнчно и прилагођавати, саобразно потребама и могућиостима које на по једшшм факултетима, односно групама постоје. Ако се апстрахује општи задатак ових курсева .стручно уздизање студената њихова функција може бити трострука: Прво, да допринссу шхо ефикаснијем ликБПдирању заосталих испита; друго, да омогуће студентима спремање и полагање редовних испита; треће, да студенхнма прве годипе појединих факултета пруже ооибвна н неопходна знања, без којих би увоћење у материју прве године било отежано, јер је знање, донето из гимназија. недовољно (случај нарочиго са математиком, фнзиком и сл.). Но најважнији ir најиепосреднији задатак стручних курсева, о обзиром на велики број заосталих нспита, а у вези са претстојећим јануареким роком то је ликвндираље заосталих нспита. Скоро по свим нашим факултетима образован је велпки број курсева. Тако на цр. на Фнлозофском н Прнродно-математнчком факултету има 32 курса, на које у ствари и пада терет ликвидпрања заосталих испита. На Техничком факултету досада је формпрано 19 курсева. мада би овај број морао бити .још н већи. Исто тако и на скоро свим другим факултетима постоје курсеви, а њнхов број се стално повећава. Све то показује да су стручни курсеви форма рада која је нашла сво : - пшроку примену на пашим факултетима а која ће, несумњиво. одиграти велнку улогу у спремању за јакуарски исцлтни рок. Мећутим. из прегледа стручннх курсева по факултетима видимо ла 1 оии, ма да су обухватили велики број студената, ипак квантитативло (како на сам број курсева. тако и па број њихових учесника) нпсу на довољној висинп. На пр па архитектонском отсеку из математике I заосталих испита нма 140. а на курс долазе свега 50 студепата. Овај курс ie врло добар п својим досадашњим радом обећава да ће највећи лео студената којн га похађају успешпо положити математику I. Зашто онда >ie долазе и оних 90 студепата. Изгледа да ти другови пренебрегавају зпачај стручних курсева. сматрајући ла им опи нису потребни. Досатапф њи рад овог Kvpca iacno показује да ти другови uhcv v праву; јануарски испитин рок ће то још боље доказати. Недовољан број пријављепих на курсевима заједничка је прта скоро свих факултета н отсека. Постоји, међутим једна још негативиија појава; студентп се прнјаве за курс. али не долазе редовно, илн уошнте ue долазе. Овакви поступци не могу се друкчије протумачити до аљкавошћу и недовољпим схватањем зпачаја стручинх курсева, а у крајњој . аији због пелравилиог одиоса према учењу. Када је реч о неправилном схватању курсева од стране студената треба сиоменутн још једак случај, којп је управо супротаи иретходном: нма студената који по више пута похађају курсеве из истог предмета. То је на пр. случај на курсу из отпорности матсријала па трећој години технолошког отсека, где има 6 —7 студената који по другл и трећп пут похађају овај курс. Ово се не може друкчије протумачнтн, до тиме да ови студеити не раде индивидуалнО. већ се ослањају искључпво само па курсеве. Што се тиче самога рада курсева један од највећих њихових недостатака недовољап иидивидуалан рад. Једап део студената ослања се само на курсеве, не прораћ.УЈући код куће пређеин материјал. То доводи у питање успех курса као целине а посебно студената, којн на тај пачип неће добити од курса оне корксти које би требало и морали да добпју. Макакве биле форме рада којима се студепти служе а то се односи и на курсеве оне he бити бесплодне, ако се занемари осповна форма рада индивидуални рад. Зато сви студеитн који долазе на курсеве, морају матерпјал пређен на курсу цндивпдуално да прорађују, а по могућству, и да унапред уче, што he учинпти да им нредавања буду још разумљивија и бллжа. У раду неких курсева прнмећен ,ie још један недостатак; недовољна стручна спрема предавача. То се односп у првом реду на деионстраторе који руководе курсевнма. На пр. на курсу из физиологије (трећа година Медицинског факултета) у почетку је долазнло 90% од свих пријављених студената. Међутим, демонстратори нису дошли довољно спремни. предавање није успело, и то је имало за последицу да је други пут дошло упола мање студената. Наставна комисија после је пзабрала 4 најбоља демонстратора и тиме је питање наставног кадра на курсу *било решено. Дакле, на кваллтет предавача и руководиоца курса треба обратитл нарочпту лажњу. Увек треба бирати најбоље демонстраторе. а где за то постоје могућностк професоре и асистентс. Стручни одборп факултета треба да обрате на то велику пажњу. Но нпа,п и поред горњпх недостатака који су могли да се прпмете на поједишш курсевпма. рад већипе стручнпх курсева показао сс на доброј висннн. Како предавачи, тако п највећи део студената који похађају курс, правилло схватају њихов значај. свеснп тога да су стручни курсепн. одличан пут к’а ликвидлрању заосталих нспита. Специјалан значај пмају стручни курсеви за оне другове са заосталим испптима, који иису успели да слуша ју редовна предавања, а то се у првом реду односи на запослеие студенте. Њнма се на тај начин омогућује да за кратко време надокнаде опо што су, из објективннх или еубјективних разлога пропустили. То ie ларочито случај на Екопомском и ФилозоФском факултету где ie број зацослешгх студената највећи. На Ппзвном факултету курсеви не постоЈе, што j’e грешка. j'ep је 6poj' запослоиих студената велики, а број за сгтд Л их испита још зећи. Тапуарскн испитнп рок се приближава: од љега нас де.ти свега 15 дапа. Зато свакн студепт мора ово с.тоболпо време да искористи до мак•'HMVMa и ла, изађе што спремипјн иа испите. Да би се то постигло sетан од пајбол.их путева то су стручни Треба ла се што веђп 6poi v и.их укључи, а затим. да се сами курсеви одвија.ју ' гп °вилно. какб бц њихов рал био ча mro Behoi висипи и одговорио опим задапима због којпх су и образовапи. Да ли ће се то п постићи. овисп. тгко од прелавача, тако. још впше, ” от сампх студената. ТГако се па томе ради пајбоље ће покаг ~1 ' Г п гатгпарски рок.

Гаврило Вучковић

ЛИКВИДИРАТИ 6 5% ЗАОСТАЛИХ ИСПИТА У ЈАНУАРУ-НАША- ОБАВЕЗА

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Од јануарског испитног рока који етоји непосредмо пред нама очекује cs много и на Техничксм факултету. У њеиу треба да се ликвидира већи дсо заосталих испита. Припреме су у току и изводе се нз бааи обавеза датих за полагање заосталих испита. Евнденција положених и заосталих испита по стручним групама била је пРво од чега се пошло, јер без тачне евиденције, без података, нема празилног руквођења. На кокференцијама, Koj'e су после тога одржане, датв су обавезе како за ликвидирање заосталих, тако и за полагање нозих испита. Обавезе показују да у јануару треба да се ликвидира 65% заостапих испита. На групама су обавезе размотрене, продискутоване, па је група и утицапа на појединцс који су узепи мзпе обавезе, да их поаећају (случај на четвртој години машинског отсска). Евиденција заосталих испита и обавеза за јануарске испите Још није остварена. Има група где стручни руководиоци не познају довољко своје другове. Једна од тешкоћа је свзкако недолажење извесног броја дру* гова на предавања, као на пример на трећоЈ години технолошког отсв-

ка, где допази свега 30 —40% студената. Стручни руководипац треба да предузме мере дз се ти другови пронађу. Такве другове треба упозорити на то да су заузели места, нарочито на технолошком отсеку, многим друговима иоји би бољс и савеснијв радипи. Карактеристичан је случај на првој години грађевинског отсека где је трсбало да другови остану поспс часа на стручној конференцији, а они место да по групама пођу у мање салс у великом бРоју напустипи су факултет. Постоји могућност за оне другове који су решили да положе заостале испите, а који су се затворипи у кући и уче, да неке ствари изгубе из вида, да их ке науче добро и да се муче око неважних ствари, а да оно што је суштина не уоче и да падну. Због тога треба да долазе на факултет ,да се оиђају са остапим друговима који тај испит попажу, да дискутују о појздиним питањима, да захтевају консуптације, пропитиаања, репетиторије. Има успепих курсева и вежби, на пример из динамике на машинсном отсеку, где се досада искуства пепо користе и сваки други ипи трећи час

испитују пРисутне другове не ради конт Роле, него да би сами више наунипи, да би демонстратор уочио оне који слабије уче и на време их опоменуо. На таквим вежбама евиденција учења је лотпуна, и може се очекивати да he ти другови са успехом изићи на Јануарске испите. Мессчни писмени испити су моћно оружје у контроли рада како за професоре тако и стручно Руководство, тако и за самог студента. Леп успех показали су студенти на другој години грађЈвичског стсека из отпорности материјала, једног од најважнијих предмета који се попаже у јануару. Ту се осећа повезаност у раду између профссора, асистената, демонстратора и студената што може да послужи као пример за рад на осталим предметима. Међутим, резуптати ових писмених задатака, нарочитс на првој години нису довзљно искоришћени да студенте потстакну још више на рад. Нигде нису истакнути резуптати ни добри примери. Има сапа и слушзокица у кој*има nocroj'e прегледни rpaфикони успеха сваког поЈ*единца и обавеза, док у мкогима то још ни|е учињено. Попуњааање стручног писта искоришћено је да се обавезе РевидираЈ*у и допуне. Демонстоатоаи су укључени у рад на цслом факултету, свуда где се за то указапа потрсба. Досада се осећала недозољна повезаност демонстратора са стручним руководиоцима гру па. Руквадиоци стручних гРупа се нису добро снашпи, а догодио се и случај на електротехничком отсеку да сам стручни руководилац није дошао на стручну конференцију групе. Велику сметњу скупнои раду чини то што се ueo други спрат ни до данас не ложи, док је ложење и на остапкм спратовима прилично слабо и нередовно, За ово преостапо време од двадесет дана до испкта, које се ипзк ноже добро да искористи, организују се репетитоРији и консултације које ће поред курсева (који се већ дРже) да доведу учење до купминације крајем овог месеца.

Душпн Миловановиђ,

■тлап факултетског стручног одбора

Студентн четврте године аеронаутичког отсека на практичном раду у машинској лабораториј‘и

Апсолвенти са недовољно одговорности прилазе ликвидирању заосталих испита

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Данас на Мсдпцинском факултету пма око 140 апсолвепата, који су већином апсолвиралп јуна, односно јула меседа (десети ванреднн семестар) овс године, а има и таквих који су пре две године и чак пре рата постали апсолвенти. Најважнијп осповии задатак апсолвената је учење. Међутпм, на последњпм конферепцијама копстатовапо је да они тај задатак не испуњавају како треба. Имају преко девет стотина заосталих испита или просечно седам испита на једпог апсолвснта. Тако стање доводи у гштање испуњавање обавеза које су опи поједииачно на себе узели у току

леивег семестра, а према којима треба ceii да ликвндирају те остале исппте, тј. сви да дипломирају пајкасније до маја 1948 године. Да лн иостоје објектпвни разлозн зз то? Оправдамнх разлога пема, јср постоје сви условн за учеље: омогућене су прсдпспитие вежбе на свим клшшкама п ниститутпма, оргаппзовапи су семипари, помоћ паших професора и асистепата је велнка. Разлоге треба тражити код самнх апсолвепата. Има иззестан број апсплвената који се појаве на факуптет да би поспе нестапи негде у Београду, ипи У унутрашњости за некопико месе-

ци. Тим великим прекидима они губе континуитет у учењу и несумњиво то им ствара тешкоће у савлађивању градива. С друге стране, они нису у току рада и живота на факултету и по кпиникама и нису ни упознати са начином полагањз испита итд. На последњој конференцији апсолвеката размотрено је економско стање сваког појединца. Они апсолвенти који су спабог материјалног стања или они који су због тога запослсни, предложени су за стипендије. На конференцији је исто тако решено да се они апсопвенти који се ретко виђају на факуптету и не полажу испите позову преко дневне штампе, како би им се помогло и указапо на њихове дужности.

ПРОФЕСОРИ И АСИСТЕНТИ ПОМАЖУ РАД КУРСЕВА

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

С обзиром на то да је број неположених испита велики, ликвидација заосталих испита главни је задатак студената биологије. Према анкети 100 студената са свих година, који редовно долазе на предавања, има 400 заосталих испита. Такво стање настало је из више разлога. Питање уредбе и права полагања испита није било благовремено решено,. тако да се пред студентима прошлогодишње друге године нашао, поред нових испита, и велики број испита из I године ма које раније нису нмали право да полажу. Секретаријат Народне студеитске о младине предузео је организовање курсева и репеторија на свим годинама. На првој години раде курсеви из физике и хемије, а студенти прве гоаине већ су снабдевени уџбеиицима, тако да могу несметано припремати испите за јануарскн и јунскн рох. На другој години оргаиизовани су курсеви нз дитологије биља и физиолошке

хемије и њих посећују студенти који полажу у јануарском року те предмете. На трећој години има највећи број заосталих испита, те услед недовољног броја уџбеника организована су четири курса. Успешаи рад курсева омогућен јс несебичним залагањем професора и асистената зоологије, ботанике и физиологије. Досадашњи ре зултати говоре ла је то један од најбољих начина колективног рада и да се преко курсева може надокнадити у извесиој мери иедостатак уџбсннка. Неки студенти који су се јавили за курсеве, нису их редовно похаћали, зато се секретаријат Народие студентске омладине мора још више заложити да тн курсеви буду редовни и да се број посетилаца повећа. Према досадашњим резултатима. нарочито индивидуалног рада студената, може се очекивати да ће јануарски испити биолога дати боље рсзултатс него досадашњи. Број 42

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3