Студент

Примљен је предлог Закона о Петогодишњем плану развитка Београда

Припремни радови на градилишту новог аеограда

СТРАНЦИ СТУДЕНТИ НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Данас Барда спрема преостале испите за јануарски рок

Радитпкп покрст у Србијн, чпје је постојаље и борба ималс велнки j тицај на формираље и борбу радничких покрета у Босни и Хердеговини, Македонији, Војводинп и добрим делом у Хрватској, приближава се својој .педесетогодишњици. Нарочито место, у историји формпрања и борбе грпског радннчг.ог покl>ета заузимају пс»випе“, које су се првп uvt поикиле пре пуних педеоет година. Оне су одиграле велику улогУ п у стварању Комунистичке партије •Тугославпје, у љеној идеолошкој борби против издајства, колаборационизма и центрумаштва, и борби протнв версајске Југославије. Кад cv се „Радничке новине“ првп п vt лојавпле, у Србији је већ постојала радничка класа са извесним бројем иидустриског пролетаријата. Г>рој иајамнпх радника нзносио је око 70.000, или преко 20% од тадашљег укупног варошког становништва, али се радништво због реакпије и терора. још нпје могло конституисати у своју самосгалну економску и политичку организацију. Србија је у то време била млада буржоаска држава. Њоме је увелико доминирао профитерски интерес крупног капитала. Ifcen увоз износпо је 1897 годиие педесет, а извоз шездесет милиона златних динара. Државни буџет пребацивао је седамдесет милиона динара. Услед државних зајмова који су већ тада износилп внше стотина милиона дипара, Србнја је грцала у каматном ропству европских банкара и (ринансијера Владе су у Србији често падале и образоваие по жељи појединпх европских баикарџких коизорција и финансиских група. Уз то је српска буржоазија била врло „иапредна кад год је био у питању интерес капнтала и банкара. Још јануара мегеца 1874 године, српска буржоазија је донела „Закоп о иотпомагању нидустрџских предугећа“. Под маском „развитка домаће индустрије“, управљачи Србије грабнли су општенародно добро, да би то заграбљено добро лево и десно давалп приватним капиталистима. Од заграбљеног паЈшдног добра, иа пример, они су дали 3.000 хектара богате шуме, пашњака и лизаде на Руднику капнталисти Вајферту. чији наоружани стражари и чииовниии нису дали сељацима ни да привире на то велико добро. У доба појаве „Раднпчких новина“ у Србијн је било 13 рудника, 72 разна индустриска предузећа, 172 млина и 10 пивара. Уложеии каинтал само у млиновима иребаинвао је десет милиоиа златних диnapa. Србија је 1897 године увезла преко 1.200 комада индустрнских и пољопривредних машина. Железничка мреЈка изиосила је преко 500 килсметара. Иостојало је Српско бродар гко друштво, са капиталоу од преко пет милиона динара. Било је 8 државних и 09 приватпнх новчаних завода н банака, са капиталом од преко 35 милиона дипара. Банке.су већ тада, кроз »ајмовв и креднте,

дубоко продпрале у прпвреду п безобзирно је исисавале. Шпхов обрт у 1897 годиип био је близу две милгТјарде златних дшгара. Сопственнци рудника, шума и пидустриских предузећа уживалн су огромпе поповластице, које су им оснгуравале

пе само велике профитс, већ и екстра-профите. Они су ослобађаии на 10—30 година од нореза, добијали су драво бесплатног превоза, сировипа и готове робе на државним железницама, заштићпванп су од конкуренције високим царинама итд.

Земљорадник одржао предавање агрономима четврте године

На последњпм вежбама пз воћарства агрономи IV године (воћари) имали су ретко изненађење. Друг Ђура Николић, земљорадник из села f угља, донео је на позив деканата Пољопривредно-шумарског факултета, једну колџкцију плодова јабука и крушака из свог сортиментског воћ њака и у једном предавању, које је трајало 90 минута, изнео је своја искуства из области воћарства. То искуство је плод тридесетогодишње праксе. На почетку предавања он је изразио радост и задовољство, што се њему, сељаку са четири разреда основне школе, пружа могућност да

са катедре факултета износи своја за пажања. То је леп пример повезаности теорије и праксе, пример који показује да наука у новој Југоелавијн тежи начелу наука у народ и за народ. Излагање воћарског практичара друга Николића било је пажљиво саслушано. По предавању студенти су постављали разна питања из области воћарства на која је предавач успешно одговарао показујући у том предмету дубоко познавање које је стекао својом дугогодишњом праксом М. Стојановић, ст. агр.

Неколико речи о популаризацији технике

Петогодишњи план развитка народне привреде Федеративне Народне Републике Југославије третира као један од основних проблсма питање кадрова како високо тако и средње квалификованих. За нзвршење овога великог задатка, поред ства рања материјалних средстава, појављује се и проблем правилног опредељења кадрова, обухватањем најширих мгса одакле ће се црпсти кадрови и начина приступања пајширим масама прн њиховом уздизању. Из овога, као нужио, проистекла је велика акција широке популаризације технике како би она постала својина сваког пашег човска, како би се популарно приказаним стварима отво рила перспектива даљих техничких стварања. Овај задатак на себе је преузео низ часописа, овај задатак треба да изврши и наша штампа. Али пачин популаризације још код нас мије добио одређене форме, оне нису испитане на самоме терену и захтевају велики и предан рад свакога нашег човека. Сувопарно, више уџбеничко приказивање како техничких стварања и објеката, тако и приказивање историје развитка техничких грана, не пружа нашем човеку могућности да схвати технику и да осе ти улогу човека у техничким стварањима. Оно што у основи покреће човека у нова стварања јесте сазнање шта он може да учини и чему његово дело води, а то баш недостаје у дапашњој популаризацији. Студент технике који на студијама треба да савлада низ проблема који су му неопходпи за даљи рад и ие помишља на начин како ће своје знање преносити на будуће сараднике у

послу. Ако само погледамо ко сачињава те његове сараднике, видећемо да су они из најширих народних маса људи који са иравом очекују од свог руководиоца приступачно и без двоумљења објашњење сваког техиичког стварања и објекта. Разумљиво јо онда да још на факултету трсба мислити на ову чињеницу и приступити првим покушајима популарног на чина обраде технике. Нико и није ближи радним масама од студената који су из разних крајева и доскора живели међу тим масама. Онн говоре језиком тих маса, они се морају и припремити како би били што кориснији тим масама. У овом послу треба да нам служи као пример многобројна литература Совјетског Савеза, како популарнотехничка, тако и популарно-научна. У овоме задатку треба да имамо пред собом као водича чувеног популаризатора СССР-а друга М. Иљина, који нам је примером показао како се о најсавршенијим техничким стварањима може писати популарно за масе. У овом послу треба користити искуства која су стекле редакција Струч пе библиотеке Јединствених синдиката и редакције часописа у издању Комисије „Техника и спорт” за Југославију: „Народна крила”, „Љубитељ технике”, „Радиоаматер” и „Моторизација”. Овим радом уз савлађиван>е струч них знања студенти ће постати још кориснији чланови наше велике заједнице и моћи ће без тешкоће остварити велики задатак, који су пред њих поставиле радне масе техника иароду.

Б. Благојевић

ЛИКОВИ НАШИХ ФИСКУЛТУРНИКА

Преко тридесет испито to просечном оценом осам зо нешто више од годиву дано

Срео сам ra на излазу факул тета. У оној подневној гужви, метежу, буци раздраганих сту дентских гласова који журе на рунак у мензу. Дренке, где ћеш? У мензу? Не! Идем са испита, једног од последњих, најтежих... анализа биланса. Тада се сетих. Бошко Дреновац, леви халф Црвене звез де је апсолввнт на Економском факултету. Био је дуго запослен; није могао редовно да полаже, још мање на предавања да долази. Но, био је упоран, његова воља снажна. Желео је што npe да заврши факултет. Почео је у јесен 1946 да полаже. Добија стипендију. И данас, после нешто више од годину дана, положио је преко 30 испнта! Просечна оцена је преко 8. Заиста редак, своје врсте рекорд. За месец-два дана мисли да дипломира. Такав напоран рад не смета му да буде добар фискултурник, примеран члан свог друштва. Дреновац је навикао да и у своме спортском животу наилази на тешкоће, алн да их савлада...

Било је то на последњој међуградској утакмици Београд Загреб. Не сећам се тачно резултата, нити је та утакмица због тога остала у моме сећању. Ја је евоцирам због других момената, због нечег упечатљивијег, много трајнијег, што толико не остаје у успомени гледаоцу колико играчутакмичару. Десетак хиљада гледалаца дошло је да ужива у лепој игри, желело је победу Београду, Али Београд није нграо онако добро како су то желели гледаоци-симпатизери. Тачније „звезде” Београда нису играле тако добро колико је било нужно да се Загрепчани по беде, одржи престиж. Симпатизери су тражили узрок. Нису га налазили, нису хтели да ra виде у слабој игри својих л>убимаца. Али су га они ипак брзо, без размишљања нашли у снажном, плавокосом младићу на левом крилу. Он се на том месту није снашао. Ретко је добијао лопту, за њу се често „захваљујући звездама” мо рао непотребно да бори, погрешно је додавао... ЈБубав публике добила је нову црту, претворила се у Јарост и изливала се често и неоправдано у узвику; „Напоље с њим! Напо ље Дреновац!” Плавокоси младић на левом крилу био је Бошко Дреновац. Често Је 1946 године кроз спортску штампу писало, гото во после сваке Звездине игре, да Дреновцу нема места у ти.му, да, шта више, од њега не треба очекивати неки нарочити развитак. Тако су мислили и неки руководиоци друштва. Али тако није мислио и Дреновјјц. Знао је да је дуго паузирање, неиграње, често мењање места у тиму оставило дубоке трагове. Знао је да је потребан солидан, непрекидан тренинг да би се тело поново при викло на напор, стекло еластичност. Желео је да оповргне погрешно мишљење које се стицало о њему, његовим могућностима као играчу, Није се покорио. Почео је упорно да ради, тренира. Схва тио је да се без даха не може играти футба.т. Он је веровао у себе. У њега су веровали и други. Тренер, другови. А публика, гледалац? Она ће видети с пролећа, њој треба доказати чнтавим ни зом добрих игара, убедити је. Публика је често некритична,

не зна шта играч преживљава на терену, да су понекад и ситнице одлучне, да и поред најбоље воље, свесрдног залаган>а не може увек да се нзведв успешан потез. И резултати таквога рада су се показали. Бошко је поново у тиму, поново пред очима оних истих гледалаца, само сада на месту левог халфа. И сада нема: „Напоље Дреновац!.” Сећам се последње утакмице Црвена звезда —Динамо (3:2) у Београду. Звезда одавно није тако добро играла, нарочито халф линија. Просто се осећало да су они иницијатори свих напада чију моторну снагу чи ни снажни плавокоси младић. И када је, у једном тренутку, са неких тридесетак метара од противничког гола шутирао и допта страховитом снагом прошла више саме стативе, ста дионом је одјекиуло једно дуro „ух”, произишло из дивљења свих, из поноса навијача Цр вене звезде. Бошко Дреновац је награђен аплаузом, аплаузом и оних који су му некада викали „Уа, напоЈве” сада посрамљепих навијача, који схватају да су били у заблуди, али који још често нису свесни да такви њи хови поступци могу негативно да делују на изграђивање карактера наших футбалера. Бошко је нашао „своје мссто” (ма да се прича да би на центар халфу могао да да још више, био бољи!), постао је стуб тима, члан репрезентације. На тренингу подмлатка играју малишани на два гола. Бели су надмоћнији. Чује с« узвик: „Иди!“ Малишан ннје „ишао“»

Иди, иди као Малишан је схватио, пошао је снажно, из места, лопта је била његова! r5 , Заиста, милина је гледати кад Дреновац има лопту, још већа кад стартује да је одузме. Његова силина, пожртвова ње, борбеност, одушевљавају. Она је заразна, преноси се и на остале играче. Дренке игра 90 минута, без застоја, са једном помисли: Борити се до крајњих снага за своје друштво, другове. И та његова љу бав према Звезди огледа ее у сваком његовом покрету, у оном силовитом старту, у дивном пожртвовању и у томе што је научно да игра десном ногом, што све сигурније скаче у вис, има бољи ударагг главом. Дреновац је тип модерног играча. Снажан, силовит, у старту, добро игра обема ногама, има веома развијен смисао за колектив. Можда би му требало више сређености у акцијама, боља игра главом, више пажње према додавању, нарочито при преношењу игре са леве на десну страну. За оне који познају Дреновца савлађивање тих, ннмало лаких тешкоћа јесте ствар будућности, блискс будућности... Вл. М.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро] 43—44